Википедија

Мисија Хидра — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
[[Винстон Черчил]] је јануара [[1942]]. године одобрио слање две мисије у [[Југославије|Југославију]] под шифрованим
именима '''Хидра''' и '''[[Мисија Хена|Хена]]'''.
----
Чланови мисије су били: мајор [[Теренс Атертон]] (''-{Terence Atherton}-''), капетан краљевског југословенског ваздухопловства Радоје Недељковић и један Ирац радио-телеграфиста, наредник [[Патрик О'Донован]] (''-{Patrick O'Donovan}-''). Они су се искрцали на црногорску обалу [[4. фебруар|4. фебруара.]]Прихватили су их партизани са којима су тек [[19. март]]a стигли у [[Фоча|Фочу]] где је [[Тито]] сместио свој Врховни штаб.▼
 
▲Чланови мисије су били: мајор [[Теренс Атертон]] (''-{Terence Atherton}-''), капетан краљевског југословенског ваздухопловства [[Радоје Недељковић]] и један Ирац радио-телеграфиста, наредник [[Патрик О'Донован]] (''-{Patrick O'Donovan}-''). Они су се искрцали на црногорску обалу [[4. фебруар|4]]а. фебруара.]]Прихватили су их [[партизани]] са којима су тек [[19. март]]a стигли у [[Фоча|Фочу]] где јесе налазио [[Тито]] сместио своји [[Врховни штаб]].
Атертон је радио у Београду десет година пре рата као слободни новинар, а доцније као одговорни уредник листа ''Југословенски гласник (-{South Slav Herald}-)''. Био је ожењен једном Муслиманком из Сарајева. Након бекства испред Немаца из Југославије, пријавио се као добровољац британској ''-{С.О.Е.}-'' ''(-{Special Operations Executive}-)''.▼
 
▲Атертон је радио у Београду[[Београд]]у десет година пре рата као слободни новинар, а доцнијекасније као одговорни уредник листа ''Југословенски гласник (-{South Slav Herald}-)''. Био је ожењен једном Муслиманком из [[Сарајево|Сарајева]]. Након бекства испред Немаца из Југославије, пријавио се као добровољац британској ''-{С.О.Е.}-'' ''(-{Special Operations Executive}-)''.
Ни пре, ни током свог боравка у Фочи, мисија "Хидраа" није успела да успостави радио-контакт са базом у Каиру, вероватно услед квара на уређајима.▼
 
▲Ни пре, ни током свог боравка у Фочи, мисија "Хидраа" није успела да успостави радио-контакт са базом у [[Каиро|Каиру]], вероватно услед квара на уређајима.
У Фочи су чланови мисије ступили у контакт са генералом краљевске југословенске војске Љубом Новаковићем, који је имао амбицију да организује сопствене групе отпора и нудио сарадњу партизанима.▼
 
▲У [[Фоча|Фочи]] су чланови мисије ступили у контакт са генералом краљевске југословенске војске Љубом Новаковићем, који је имао амбицију да организује сопствене групе отпора и нудио сарадњу партизанима.
 
Тројица чланова мисије изненадно су напустила Фочу [[15. април]]а заједно са генералом Новаковићем без икакве најаве. Генерал Новаковић и капетан Недељковић касније су стигли на територију коју су контролисали [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]]еви одреди, а Атертону и Доновану изгубио се сваки траг.
 
[[16. априлааприл]]а, [[Јосип Броз Тито|Тито]] је послао поруку [[Милован Ђилас|Ђилас]]у, делегату Врховног штаба при Главном штабу за Црну Гору и Боку:
 
{{цитат|Енглески гости припремили су нам велико изненађење. Ове ноћи нестали су без трага сва тројица, заједно са старом лопужом генералом Новаковићем и још пар цивилних лица. Ја све мислим да су они кренули или према Санџаку или према Црној Гори, иако је она стара генералска лопужа оставила у свом стану једно писмо у коме нам прети са неких 50005.000 босанских Срба. Предузмите све и са ваше стране да их задржите ако се појаве на вашој територији}}<ref>Титово писмо Ђиласу, делегату Врховног штаба при Главном штабу за Црну Гору и Боку, Зборник НОР, Том 2, књига 2</ref>
 
Једанаестог маја мајор [[Захарије Остојић]] начелник штаба Истуреног одељења Михаиловићеве Врновне команде, послао је следећу поруку Михаиловићу:▼
 
▲Једанаестог маја мајор Захарије Остојић начелник штаба Истуреног одељења Михаиловићеве Врновне команде, послао је следећу поруку Михаиловићу:
{{цитат|Јуче, 10. маја, дошао капетан Недељковић, члан мисије која се искрцала 4. фебруара и била у партизанском ропству до 15. априла. Ослободио је Љубо Новаковић, који упућује покајничко писмо. Енглески мајор Атертон још гори од "Марка" (надимак за Хадсона) и тражио помоћ за комунисте, али није добио везу са Малтом. Он жели да вас види и пише писмо. Сада је негде у Босни. Има од своје Команде упутство да свим силама мути и подржава борбу против окупатора ... }}<ref>Зборник НОР, Том 14, књига 1</ref>
 
Михаиловићево прво реаговање на ове догађаје било је да, као проницљив пропагандни потез, натукне Лондону[[Лондон]]у да су чланове британске групе убили партизани. Он је ово изјавио у једној поруци, датираној [[27. мајамај]]а, у тренутку када су он и британске војне власти у Каиру имале разлога да верују да је Атертон био жив. На крају ове поруке Михаиловић је обзнанио да је он, због ових убистава, "објавио отворен рат свим партизанима".
 
Бројни листови и радио-станице прихватили су ову вест у овом облику и пласирали је у јавност.
 
Ова кампања достигла је врхунац у једном писму југословенског председника владе у Лондону, професора [[Слободан Јовановић|Јовановић Слободана Јовановића]]а, британском Министарству иностраних послова, с датумом од [[31. јулајул]]а [[1942]]. године, у коме се тврди да су, према једном извештају из Мадрида[[Мадрид]]а, "Атертона, брата једног лабуристичког пера, убили партизани, који су се докопали његовог новца намењеног Михаиловићу".
 
На подстицај [[Бил Хадсон|Била Хадсона]], шефа британске мисије у Михаиловићевом штабу, а под притиском Лондона, Михаиловић је [[20. јунајун]]а наредио званичну истрагу о судбини Атертонове мисије, с тим да је спроведе један жандармеријски официр у његовој команди, капетан Узелац. Кратак преглед резултата овог истраживања Хадсон је послао Каиру. Према овој поруци, Атертон и његова група побегли су из [[Фоча|Фоче]] ноћу [[15. априлааприл]]а "у пратњи четничког вође Спасоја Дакића".
 
{{цитат|... Атертон и његов радио-телеграфиста О'Донован напустили су Челебић 22. априла и пошли ка селу Татаровини. Део пута пратио их је Дакић. После тога нико их више није видео. Дакић, који се доцније појавио у Михаиловићевом штабу са Атертоновим двогледом и носећи његове чизме, вероватно је обојицу убио, узевши велику количину златних фунти које је Атертон носио са собом.}}<ref>Ф. В. Д. Дикин: Бојовна планина (''-{Embattled Mountain}-'')</ref>
 
Услед чланака у штампи и вести на радију, партизански штаб био је убеђен да Британци држе партизане одговорним за Атертонову смрт. Мајор [[Вилијем Дикин|Бил Дикин]], шеф ''-{С.О.Е.}-'' мисије Типикал ''(-{Typical}-)'', који је у Титов штаб стигао [[28. мај]]а [[1943]], врло брзо био је суочен са овим питањем.
 
{{цитат|При нашем првом састанку с Титом Стјуарт и ја били смо суочени са овом верзијом, коју смо могли са сигурношћу да негирамо. }}<ref>Ф. В. Д. Дикин: Бојовна планина (''-{Embattled Mountain}-'')</ref>
 
== Референце ==
<references />
 
[[Категорија:Партизани]]
[[Категорија:Четници]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мисија_Хидра”