Историја Европске уније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 102:
Лакша измена спорних одредби постојећих споразума Европске уније омогућена је доношењем Мастрихтског уговора, и то тако што су све земље чланице, као и Европска комисија, добиле право на подношење [[амандман]]а<ref name="Уговор из Амстердама"> [http://www.ena.lu/ Европски навигатор] Уговор из Амстердама {{en}}, приступ 7. фебруар 2008. </ref>. Пошто су неке земље чланице искористиле ово право, у [[Торино|Торину]] је 29. марта [[1996]]. године почела међувладина конференција, на којој су земље чланице водиле преговоре о доношењу новог споразума. Ступањем на снагу овог споразума, на снагу би ступили и поднети амандмани, чиме би спорне одредбе биле замењене. На седници Европског савета у [[Амстердам]]у, 16. и 17. јуна [[1997]], усаглашен је текст новог споразума, који је, пошто је претрпео одређене измене, потписан [[2. октобар|2. октобра]] исте године. Након потврђивања од стране земаља чланица, [[Уговор из Амстердама]] је [[1. мај]]а [[1999]]. године ступио на снагу.<ref name="Уговор из Амстердама"/>
 
Основни циљ Амстердамског уговора било је стварање јединства земаља чланица у области заштите основних [[људска права|људских права]], сваке врсте [[слобода|слободе]] и безбедности њених[[Грађанство Европске уније|европских грађана]]<ref name="Енциклопедија ЕУ — Амстердамски уговор"> [http://www.euro-know.org/dictionary/t.html#TreatyofAmsterdam Енциклопедија ЕУ — Амстердамски уговор] {{en}}, приступ 7. фебруар 2008. </ref>. [[Шенгенски уговор]], који је омогућавао слободно кретање људи и укидање [[граница|граничних]] прелаза унутар земаља потписница, постао је саставни део закона Европске уније, која је добила надлежности у области [[имиграција|имиграције]], спољних граница Шенгенске зоне и одобравања [[виза]] и [[азил]]а грађанима других земаља<ref>Мисли се на земље које нису ни чланице Европске уније, а нису ни потписнице Шенгенског уговора.</ref>. У оквиру заједничке социјалне политике, донет је низ закона против [[дискриминација|дискриминације]] радника. Западноевропска унија је проглашена саставним делом Заједничке спољне и безебедносне политике. Европол је добио већа овлашћења и омогућено је спровођење заједничких акција за сузбијање [[организовани криминал|организованог криминала]], због чега је трећи стуб ЕУ, који чине Правна и унутрашња питања, добио ново име — Полицијска и правосудна сарадња у кривичним предметима.<ref name="Енциклопедија ЕУ — Амстердамски уговор"/>
 
У склопу институцијалних реформи, [[закон]]и Уније су стављени испред законâ земаља чланица и коришћење права [[вето|вета]] је још више ограничено. Орган који је имао највише користи од Амстердамског споразума, био је Европски парламент, који је добио право да уложи вето на одлуку Савета министара, уколико је та одлука донета без заједничког договора ове две институције. Европски савет је добио право да поништи глас земље чланице за коју се докаже да је прекршила неко од оснвних принципа Уније.<ref name="Енциклопедија ЕУ — Амстердамски уговор"/>