Бања Лука — разлика између измена

 

Напредак града зауставио је [[Други светски рат|Други свјетски рат]] и њемачко бомбардовање 9. априла [[1941]]. са великим разарањима, а потом и савезничко бомбардовање [[1944]]. У Другом свјетском рату Бања Лука је била у оквиру [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Многе српске и [[Јевреји|јеврејске]] породице су протјеране, а неке од њих су завршиле у [[логор Јасеновац|концентрационом логору Јасеновац]]. Некада бројна јеврејска заједница (углавном [[Сефарди|Сефарда]]) у Бањој Луци готово сасвим је нестала. Припадници „Поглавниковог тјелесног сдруга” ([[Анте Павелић|Павелићеве]] гарде) и VIII [[Усташка војница|Усташке бојне]] (батаљона), починили су у зору [[7. фебруар]]а [[1942]]. у бањолучким насељима [[Дракулић (Бања Лука)|Дракулић]], [[Шарговац]] и [[Мотике (Бања Лука)|Мотике]], најмасовнији једнодневни [[масакр|покољ]] у Другом свјетском рату.{{sfn|Лукајић|2005|p=29}} У [[масакр у Дракулићу|овом масакру]] хладним оружјем је убијено око 2.500 мушкараца, жена и дјеце [[Срби|српске националности]].{{sfn|Лукајић|2005|p=29}} Починиоце овог покоља предводио је натпоручник (капетан) [[Јосип Мишлов]] у пратњи петрићевачког жупника, [[фрањевци|фратра]] [[Мирослав Филиповић|Томислава Филиповића]].{{sfn|Лукајић|2005|p=17}} Преживјело је врло мало свједока,{{sfn|Лукајић|2005|p=31}} а овај покољ је за вријеме СФРЈ деценијама минимизиран и заташкаван.{{sfn|Лукајић|2005|p=158}} У Бањој Луци је одмах након окупације одузета сва имовина Српске православне црквене општине, Епархијског савјета и црквеног суда, Погребног друштва „Св. Пантелија”, Српске читаонице, Дома краља Петра, Соколског дома, Српске земљорадничке и кредитне задруге, Српског пјевачког друштва „Просвјете”, Српског кредитног завода, Кола српских сестара, Сељачког кола и других. Вриједност заплијењене имовине износила је предратних 40 милиона динара.{{sfn|Страњаковић|1991|p=102}} О процесу присилног [[Покатоличење Срба у НДХ|покатоличавања Срба]] говори податак часописа ''Врхбосна'', службеног гласила [[Врхбосанска надбискупија|Врхбосанске надбискупије]], према којем је у Бањолучкој бискупији број пријелаза на [[Католицизам|католичку вјероисповијест]] за само неколико седмица премашио 70.000.{{sfn|Страњаковић|1991|p=307}}<ref>''Врхбосна'' (1941). бр. 9—10.</ref> Порушен и осиромашен, град је ослобођен [[22. април]]а [[1945]]. Године [[1961]]. на оближњем [[Бањ брдо|Бањ брду]] подигнут је [[споменик палим Крајишницима|споменик]] у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату.

 

=== СФР Југославија ===