Радагајст — разлика између измена

Током 405. Радагајст је у крајевима северно од [[Дунав|Дунава]] окупио шаренолику варварску војску чија је бројност импресионирала савременике. По Оросију, кога су доцније следили [[Марцелин Комес]] и [[Јордан (историчар)|Јорданес]], Радагајст је предводио око 200 000 ратника, а [[Зосим]] је око 500. године забележио бројку од 400 000 ратника. Укратко, овакве процене су преувеличане али сведоче да је Радагајстова варварска војска била веоманеубичајно бројна.

Крајем [[405]]. године Радагајст је упао у римску Италију где му је пружен занемарљив отпор. Варварин је затим поделио своју војску на три дела и опсео је [[Фиренца|Фиренцу]]. Град је већ био пред предајом када му је у помоћ притекао [[Стилихон]], [[magister militum|врховни заповедник]] [[Западно римско царство|западноримске]] војске. Стилихон је предводећи одреде које су поред Римљана чинили и [[Улдин|Улдинови]] [[Хуни]] и [[Скири]] разбио опсаду Фиренце и натерао Радагајста на повлачење. Код Фиесоле, неких 8 километара североисточно од Фиренце, римска војска је најпосле опколила варваре. Када је понестало хране и воде, Радагајст је напустио своје људе и покушао да нађе спас у бекству, али су га [[Римљани]] заробили и јавно погубили пред градским капијама Фиренце [[23. август|23. августа]] [[406]]. године.

Радагајстова епизода је била вишеструко значајна у светлу слабљења Западног Римског царства почетком 5. века. Прво, готски владар је окупио и повео дотада највећу војску на Италију и угрозио је готово директно и сам Рим. Друго, најезда Радагајстових ратника одбијена је уз помоћ других варварских поглавара и племена чиме је јасно истакнута римска војна слабост. Најзад, Стилихон је ради одбране Италије повукао добар део римске војске са [[Рајна|Рајне]] и из Британије, тако да је римска [[Britanija (provincija)|Британија]] изгубљена [[407]]. године, док су у току зиме [[Вандали]], [[Алани]], [[Свеви]] и [[Бургунди]] прешли залеђену [[Рајна|Рајну]] и почели трајно да се насељавају унутар римских граница. Победа над Радагајстом била је уједно и последња у импресивном низу победа римског војсковође Стилихона који је због свог вандалског порекла свргнут и смакнут у лето [[408]]. године.