Марксизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 7:
Након пада Берлинског зида и пропасти комунистичких режима у Источној Европи, марксизам - који је био њихова службена идеологија - је изгубио доста поборника, али је мањи део марксиста то схватио као прилику за рехабилитацију своје филозофије, коју су, по њиховим наводима, изопачили заговорници тоталитаризма као Стаљин, Енвер Хоџа, Мао и Пол Пот.[[Датотека:Engels.jpg|мини||250px|[[Фридрих Енгелс]] је био саоснивач и заговорник марксизма]]
Према филозофском схватању '''марксизам''' је тзв. [[дијалектички материјализам]] примењен на природу и друштво и његова основна друштвено-економска поставка је дата у Марксовом предговору ''Прилогу критици политичке економије'' из 1859. године: {{цитат|„У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације“.|}}
Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:<ref>{{cite book |last= Wolff and Resnick |first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press |date= 1987 |isbn= 0-8018-3480-5 |page = 130 }}</ref><ref>{{cite book |last= O'Hara|first= Phillip |title= Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 |publisher= [[Routledge]]|date= 2003|isbn= 0-415-24187-1|page = 107 }}</ref>
| |||