Марксизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7:
Након пада Берлинског зида и пропасти комунистичких режима у Источној Европи, марксизам - који је био њихова службена идеологија - је изгубио доста поборника, али је мањи део марксиста то схватио као прилику за рехабилитацију своје филозофије, коју су, по њиховим наводима, изопачили заговорници тоталитаризма као Стаљин, Енвер Хоџа, Мао и Пол Пот.[[Датотека:Engels.jpg|мини||250px|[[Фридрих Енгелс]] је био саоснивач и заговорник марксизма]]
 
Према филозофском схватању историје, '''марксизам''' јеполази тзв.од [[дијалектичкипретпоставке материјализам]]историјског примењенматеријализма накоји природује и друштво и његова основна друштвено-економска поставка јесажето датаизражен у Марксовом предговору ''Прилогу критици политичке економије'' из 1859. године: {{цитат|„УУ друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне, од њихове воље независне односе – односе производње, које одговарају одређеном ступњу развитка њихових материјалних производних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску структуру друштва, реалну основу на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест. На извесном ступњу свога развитка материјалне производне снаге друштва долазе у противречност са постојећим односима производње, или – што је само правни израз за то – са односима својине у којима су се дотле развијале. Из облика развитка производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције. С променом економске основе врши се брже или спорије преврат у читавој огромној надградњи... У општим цртама меогу се азијатски, антички, феудални и савремени буржоаски начин производње означити као наредне епохе економске друштвене формације“формације.||source=}}
 
Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:<ref>{{cite book |last= Wolff and Resnick |first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press |date= 1987 |isbn= 0-8018-3480-5 |page = 130 }}</ref><ref>{{cite book |last= O'Hara|first= Phillip |title= Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 |publisher= [[Routledge]]|date= 2003|isbn= 0-415-24187-1|page = 107 }}</ref>
Ред 22:
== Класични марксизам ==
 
КласичниКласичним марксизаммарксизмом јесе корпусозначавају теоријерадови директнои разрађен одконцепције [[Карл Маркс|Карла Маркса]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]] који су разасути у многим њиховим списима. Израз „класични марксизам“ се често користи да се разликује измеђуод „марксизма“осталих „марксизама“ као штоправаца јекоји широкосу сматранонастали и онога „што је Маркс веровао“касније, штоа нијенарочито нужноу истаXX стварвеку. Нпр.Остала краткоје преанегдота него штода је умро [[1883]]. Маркс, јеједном приликом, написао писмоу писму вођивођама француских радника [[Jules Guesde|Жилу Геду]] и свом зету [[Paul Lafargue|Полу Лафаргу]], који су обоје тврдили да представљајупознају марксистичке принципе, где их је оптужио за револуционарно оповргавање вредности сукоба реформиста. Парафразирајући Маркса:да „Ако„ако је то марксизам онда, ја нисам марксиста“. Као што је амерички марксистички учењакмарксиста [[Hal Draper|Хал Дрејпер]] изрекаорекао: „постоје мало мислилаца у модерној историји чија је мисао била тако лоше представљена, од стране марксиста и антимарксиста“, ни данас нису завршена спорења и поновне интерпретације Марксовог дела и Енгелсових тумачења, за која се тврди да представљају енгелсизам, који је на догматски начин усисан у поставке марксизма-лењинизма као официјелне идеологије реал-социјалистичких држава у XX веку.
 
===Карл Маркс и Фридрих Енгелс===
Ред 28:
'''Карл Хајнрих Маркс''' је био веома утицајни [[немачка|немачки]] [[филозофија|филозоф]] јеврејског порекла, [[политичка економија|политички економиста]], социолог, [[социјализам|социјалистички]] [[Револуција|револуционар]] и мислилац. Маркс се дотицао великог броја различитих проблема, укључујући [[отуђење]] и експлоатациу радника, разумевање анатомије капиталистичког начина производње, критику политичке економије и њених категорија, развијање дијалектичког и [[историјски материјализам|историјског материјализма]]. Ипак, најпознатији је по анализи историје у контексту класних борби као што је то сажела почетна реченица у [[Комунистички манифест|Комунистичком манифесту]]: „Историја свих досадашњих постојећих друштава је историја класних борби.“ Утицај њихових идеја, већ популарних током његовог живота, је много био проширен победом [[русија|руских]] [[бољшевици|бољшевика]] у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]] [[1917]]. У ствари постоји мали број делова света који нису значајно били додирнути марксистичким идејама у току 20. века.<ref>{{Cite book |last=Lenin |first=Vladimir|authorlink=Vladimir Lenin|date=1967|origyear=1913|publisher=Foreign Languages Press|location=Peking|id=|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/granat/index.htm|accessdate = 17. 06. 2014|nopp=|title=Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism|ref=Len67}}</ref>
 
'''Фридрих Енгелс''' је био немачки [[политичка филозофија|политички филозоф]] 19. века. Он је развиобио [[комунизам|комунистичку]]блиски идејусарадник узКарла Маркса и многе концепције марксизма су настале под његовим упливом.
 
Први пут су се срели у септембру [[1844]]. Открили су да имају сличне погледе на филозофију и капитализамбуржоаско друштво те су одлучили да раде заједно, направившинаписавши одређен број радова међу које спада -{''Die heilige Familie''}- ([[Света породица]]). Након што је француска влада депортирала Маркса из [[француска|Француске]] у јануару [[1845]]. Енгелс и Маркс су одлучили да се преселе у [[белгија|Белгију]] која је тада омогућавала већу [[слобода изражавања|слободу изражавања]] него неке друге земље у [[Европа|Европи]]. Енгелс и Маркс вратили су се у Брисел јануара [[1846]]. где су засновали комунистички комитет за кореспонденцију.
 
Године [[1847]]. Енгелс и Маркс су заједно започели да пишу један памфлет темељенпо угледу на ЕнгелсовимЕнгелсове ''ПринципимаПринципе комунизма''. Довршили су памфлет од 12,000 речи у шест недеља написавши гаизраженим једноставним стилом како би идеја комунизма била разумљива широј публици и издали га каопод називом ''[[Комунистички манифест]]'' у фебруару [[1848]]. У мају те године Белгија је избациладепортовала Маркса и Енгелса. Преселили су се у Келн где су започели да издају критичко радикалне новине -{''[[Neue Rheinische Zeitung]]''}-. Године [[1849]]. Маркс и Енгелсморали су морали да напусте [[Немачка|Немачку]] и сместили су се у [[Лондон]]. Пруске власти су вршиле притисак на британску власт да их протера, али премијер [[John Russell, 1st Earl Russell|LордЛорд Џон Расел]] је одбио. Самотај сапредлог. новцемПородица којиМаркс је јединоживела Енгелсу могаотешкој зарадитиоскудици, породица Маркспа је живелаФридрих Енгелс често помагао у тешкојњиховом оскудицииздржавању.
 
После Марксове смрти [[1883]]. године, Енгелс је посветио остатак свога живота уређујући и преводећи Марксове списе. Он је исто тако значајно допринео [[феминистичка теорија|феминистичкој теорији]] видевши на пример као узрок моногамног брака доминацију мушкарца над женом. У том смислу повезује комунистичку теорију са породицом тврдећи да су мушкарци доминирали женама као што је капиталистичка класа доминирала радницима. Енгелс је умро у Лондону [[1895]].
 
===Рани утицаји===
Ред 40:
 
* '''Немачки филозофи''' у које спадају: [[Имануел Кант]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]], [[Лудвиг Фојербах]]
* '''Енглески и шкотски политички економисти''' у које спадају: [[Адам Смит]] и [[Дејвид Рикардо]], Вилијем Пети.
* '''Француски друштвени теоретичари''' у које спадају: [[Жан Жак Русо]], [[Шарл Фурије]], [[Сен Симон]], [[Пјер Жозеф Прудон]], [[Flora Tristan|Флора Тристан]], [[Louis Blanc|Луј Бланк]]
* '''Рани утопијски, хришћански и ситнобуржоаски социјализам''': Роберт Овен, Томас Карлајл, Карл Грин, Жан де Сисмонди