Марксизам — разлика између измена

Након пада Берлинског зида и пропасти комунистичких режима у Источној Европи, марксизам - који је био њихова службена идеологија - је изгубио доста поборника, али је мањи део марксиста то схватио као прилику за рехабилитацију своје филозофије, коју су, по њиховим наводима, изопачили заговорници тоталитаризма као Стаљин, Енвер Хоџа, Мао и Пол Пот.[[Датотека:Engels.jpg|мини||250px|[[Фридрих Енгелс]] је био саоснивач и заговорник марксизма]]

 

 

Кроз скуп [[Филозофија|филозофских]] и социолошких теорија друштва, [[Економија|економске]] критике и анализе [[Историја|историјског]] развоја идеја, структура и односа једног друштва проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се препознаје у сагледавању екслпоатације рада као темељној чињеници на којој се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота. У [[капитализам|капитализму]] специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности роба и услуга намењеним размени на тржишту. Стога се већина марксиста труди да препозна скривене облике друштвених процеса и институција кроз које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија. Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политика и деловања [[Комунистичка партија|комунистичких странака]] и [[комунистичка држава|комунистичких држава]] као и академско истраживање унутар многих поља друштвених наука.<ref>See [[Manuel Alvarado]], Robin Gutch, and Tana Wollen (1987) ''Learning the Media: Introduction to Media Teaching'', Palgrave Macmillan.</ref> Иако постоје многе теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле заједнички темељ који је садржан у:<ref>{{cite book |last= Wolff and Resnick |first= Richard and Stephen |title= Economics: Marxian versus Neoclassical |publisher=The Johns Hopkins University Press |date= 1987 |isbn= 0-8018-3480-5 |page = 130 }}</ref><ref>{{cite book |last= O'Hara|first= Phillip |title= Encyclopedia of Political Economy, Volume 2 |publisher= [[Routledge]]|date= 2003|isbn= 0-415-24187-1|page = 107 }}</ref>

== Класични марксизам ==

 

 

===Карл Маркс и Фридрих Енгелс===

'''Карл Хајнрих Маркс''' је био веома утицајни [[немачка|немачки]] [[филозофија|филозоф]] јеврејског порекла, [[политичка економија|политички економиста]], социолог, [[социјализам|социјалистички]] [[Револуција|револуционар]] и мислилац. Маркс се дотицао великог броја различитих проблема, укључујући [[отуђење]] и експлоатациу радника, разумевање анатомије капиталистичког начина производње, критику политичке економије и њених категорија, развијање дијалектичког и [[историјски материјализам|историјског материјализма]]. Ипак, најпознатији је по анализи историје у контексту класних борби као што је то сажела почетна реченица у [[Комунистички манифест|Комунистичком манифесту]]: „Историја свих досадашњих постојећих друштава је историја класних борби.“ Утицај њихових идеја, већ популарних током његовог живота, је много био проширен победом [[русија|руских]] [[бољшевици|бољшевика]] у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]] [[1917]]. У ствари постоји мали број делова света који нису значајно били додирнути марксистичким идејама у току 20. века.<ref>{{Cite book |last=Lenin |first=Vladimir|authorlink=Vladimir Lenin|date=1967|origyear=1913|publisher=Foreign Languages Press|location=Peking|id=|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/granat/index.htm|accessdate = 17. 06. 2014|nopp=|title=Karl Marx: A Brief Biographical Sketch with an Exposition of Marxism|ref=Len67}}</ref>

 

 

 

 

 

===Рани утицаји===

 

* '''Немачки филозофи''' у које спадају: [[Имануел Кант]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]], [[Лудвиг Фојербах]]

* '''Француски друштвени теоретичари''' у које спадају: [[Жан Жак Русо]], [[Шарл Фурије]], [[Сен Симон]], [[Пјер Жозеф Прудон]], [[Flora Tristan|Флора Тристан]], [[Louis Blanc|Луј Бланк]]

* '''Рани утопијски, хришћански и ситнобуржоаски социјализам''': Роберт Овен, Томас Карлајл, Карл Грин, Жан де Сисмонди