Чај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
. |
||
Ред 1:
{{Infobox beverage
|name = Чај
|original_name =
|type = Топли или хладни [[Пиће|напитак]]
|bgcolor = Sienna
|image = [[Датотека:Tea leaves steeping in a zhong čaj 05.jpg|200px|alt=Tea leaves steeping in ''zhong caj'']]
|caption = Прављење [[Oolong tea |улонг чаја]]
|origin = Кина<ref>{{cite news | first = Thomas | last = Fuller | title = A Tea From the Jungle Enriches a Placid Village | url = https://www.nytimes.com/2008/04/21/world/asia/21tea.html | work=The New York Times | location = New York | page = A8 | date = 21. 4. 2008 }}</ref>
|introduced = Први записи у Кини су из 59. п. н. е, мада је вероватно постојао дуго пре тога.{{sfn|Mair|Hoh|2009|pp=29–30}}
|color =
}}
[[Датотека:Camellia_sinensis_-_Köhler–s_Medizinal-Pflanzen-025.jpg|thumb|250п|Биљка чаја (-{''Camellia sinensis''}-)]]
[[Датотека:Tea_Bud.jpg|thumb|250п|-{''Camellia sinensis''}-]]
[[Датотека:SriLanka TeaHarvest (pixinn.net).jpg|мини|250п|Плантажа чаја на [[Шри Ланка|Шри Ланци]]]]
[[Датотека:Malaysia-tea plantation.jpg|мини|250п|Плантажа чајева у [[Малезија|Малезији]]]]
'''Чај''' ({{јез-кин|茶}} - ча́, [[korejski jezik|korejski]] 차, [[Хинди (језик)|hindski]] चाय -{„chai“}-) је топли напитак веома популаран у многим земљама. То се нарочито односи на [[Енглеска|Енглеску]], [[Русија|Русију]], [[Блиски исток|земље Блиског истока]], [[Кина|Кину]]. Ово ароматично пиће се обично припрема сипањем вруће или кључале воде преко осушених листова биљке ''[[Чај (биљка)|Camellia sinensis]]'', [[Зимзелене биљке|зимзеленог]] [[Жбун|жбуна]] аутохтоног у [[Азија|Азији]].<ref>[[Tea#Martin |Martin]], p. 8</ref> У нашем језику термин чај означава углавном [[биљни чај]] (од нане, камилице и сл.). Након воде, чај је најшире употребљаван напитак у свету.<ref name="Macfarlane">{{cite book|author = [[Alan Macfarlane]]|author2 = Iris Macfarlane|title = The Empire of Tea|publisher = The Overlook Press|isbn = 1-58567-493-1|page = 32 |year = 2004}}</ref> Неки чајеви, попут Дарџилинга и кинеског зеленог чаја, имају освежавајући, благо горки и оштар окус,<ref name="ody">{{cite book |author = Penelope Ody,|title = Complete Guide to Medicinal Herbs|publisher = Dorling Kindersley Publishing |location = New York, NY |year = 2000|page = 48 |isbn = 0-7894-6785-2 |doi = }}</ref> док остали имају знатно другачије профиле који убрајају слатке, орашасте, цветне или травнате референце.
Чај потиче из Кине, вероватно као [[Медицина|медицинско]] пиће.<ref name="storyoftea">{{cite book|author1 = Mary Lou Heiss|author2 = Robert J. Heiss|title = The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide|url = http://books.google.com/books?id=gxCBfNmnvFEC&pg=PT31|date = 23. 3. 2011|publisher = Random House|isbn = 978-1-60774-172-5|page = 31|quote = "By the time of the Shang dynasty (1766–1050 BC), tea was being consumed in Yunnan Province for its medicinal properties"}}</ref> Дошао је на Запад преко португалских свештеника и трговаца, који су га преносили током 16. века.<ref name="caff">{{cite book|author1 = Bennett Alan Weinberg|author2 = Bonnie K. Bealer|title = The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug|url = http://books.google.com/books?id=YdpL2YCGLVYC&pg=PA63|year = 2001|publisher = Psychology Press|isbn = 978-0-415-92722-2|page = 63|quote = The Portuguese traders and the Portuguese Jesuit priests, who like Jesuits of every nation busied themselves with the affairs of caffeine, wrote frequently and favorably to compatriots in Europe about tea.}}</ref> Пијење чаја постало је модерно међу Британцима током 17. века, који су почели велику производњу и комерцијализацију биљака у Индији да би заобишли кинески монопол тог времена.<ref>http://www.teamuse.com/article_000803.html</ref>
Израз [[биљни чај]] обично означава инфузије воћа или биљака направљених без биљке чаја, као што су натапање [[Шипурак|шипурка]], камилице или [[роибос]]а. Ови су такође познати као [[Биљни чај|-{''tisanes''}-]] или ''биљне инфузије'' да се разликују од „чаја“ као што се обично тумачи.
== Етимологија ==
[[Кинеско писмо|Кинески знак]] за чај је [[wiktionary:茶|茶]], оригинално написан са додатном цртицом [[wiktionary:荼|荼]] (изговара се -{''tu''}-, користи као реч за горку биљку), и добија своју тренутну форму током [[Династија Танг|Танг Династије]] како се користило расправи у 8. веку у вези чаја, ''[[Класично дело о чају]]''.<ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=0zp6iMZoqt0C&pg=PA362#v=onepage&q&f=false|title = Six Dynasties Civilization|author = Albert E. Dien|publisher = Yale University Press|page = 362|year = 2007|isbn = 978-0-300-07404-8}}</ref><ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=BdWpWha_0EsC&pg=PT14#v=onepage&q&f=false|title = The ultimate guide to Chinese tea|author = Bret Hinsch|year = 2011}}</ref><ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=XU-jAQAAQBAJ&pg=PA4#v=onepage&q&f=false|title = Hot Water for Tea: An inspired collection of tea remedies and aromatic elixirs for your mind and body, beauty and soul|author = Nicola Salter|publisher = ArchwayPublishing|page = 4|year = 2013|isbn = 978-1-60693-247-6}}</ref> Реч се изговара различито у различитим варијантама кинеског језика, као што је -{''chá''}- у мандаринском, -{''zo''}- и -{''dzo''}- у ву кинеском, те -{''ta''}- и -{''te''}- у мин кинеском.<ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=ospMAgAAQBAJ&pg=PA203|title = The World's Writing Systems|editor = Peter T. Daniels|page = 203|publisher = Oxford University Press|year = 1996|isbn = 978-0-19-507993-7}}</ref> Једна сугестија је да су се различити изговори можда појавили од различитих речи за чај у древној Кини, например -{''tu''}- (荼) је можда прерастао у -{''tê''}-;<ref>{{cite book |url = http://books.google.co.uk/books?id=Ku1Sr-q9KNUC&pg=PA97#v=onepage&q&f=false|title = Warp and Weft, Chinese Language and Culture|author = Keekok Lee|publisher = Eloquent Books|page = 97|year = 2008|isbn = 978-1-60693-247-6}}</ref> историјски фонологисти ипак сматрају да -{''cha''}-, -{''te''}- и -{''dzo''}- сви долазе од истог корена са реконструисаним изговором -{''dra''}- (-{''dr''}-- представља самосталан сугласник за ретрофлекс -{''d''}-), који се променио због смене звука кроз векове.<span class="reference" id="cxcite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-0" rel="dc:references" contenteditable="false" data-sourceid="cite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-0">[[#cite_note-FOOTNOTEMairHoh2009264-265-14|<nowiki>[14]</nowiki>]]</span> Остале древне речи за чај убрајају -{''jia''}- ([[wiktionary:檟|檟]], дефинисано као „горко -{''tu''}-“ током [[Хан (династија)|Хан династије]]), -{''she''}- ([[wiktionary:蔎|蔎]]), -{''ming''}- ([[wiktionary:茗|茗]]) и -{''chuan''}- ([[wiktionary:荈|荈]]), од речи -{''chuan''}- која је једина друга реч и даље у употреби за чај.<span class="reference" id="cxcite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-1" rel="dc:references" contenteditable="false" data-sourceid="cite_ref-FOOTNOTEMairHoh2009264-265_14-1">[[#cite_note-FOOTNOTEMairHoh2009264-265-14|<nowiki>[14]</nowiki>]]</span><ref>{{citation |url = http://www.lcsd.gov.hk/ce/Museum/Arts/7thingsabouttea/en/ch1_4_0.htm|title = Why we call tea "cha" and "te"?|work = Hong Kong Museum of Tea Ware}}</ref> Већина, као мандарински и кантонски, изговарају га дуж линије -{''cha''}-, али хокиен варијанте дуж јужне обале Кине и у југоисточној Азији изговарају га као -{''teh''}-. Ова два изговора направили су одвојене путеве у остале језике света:<ref>{{cite web |work = The World Atlas of Language Structures Online|title = Feature/Chapter 138: Tea|first = Östen|last = Dahl|publisher = Max Planck Digital Library|url = http://wals.info/feature/138|accessdate = 4. 6. 2008}}</ref>
* Реч -{''Te''}- је из дијалекта -{amoy ''tê''}- јужне [[Фуђен]] провинције. Дошло је до Запада из луке града [[Сјамен]] (Амој), приликом већег контакта са западноевропским трговцима као што су Холанђани, који су га раширили западном Европом.
* Реч -{''Cha''}- је из кантонског -{''chàh''}- из града [[Гуангџоу]] (Кантон) и лука Хонгконга и [[Макао|Макаа]], такође значајних трговачких тачака контакта, посебно са Португалцима, који су раширили израз по Индији у 16. веку. Кореански и јапански изговори речи -{''cha''}-, ипак, нису дошли из кантонског, него су посуђени у корејски и јапански језик током ранијих периода кинеске хисторије. Најраширенија форма -{''chai''}- дошла је из [[Персијски језик|персијског језика]] چای -{''chay''}-. И -{''châ''}- и -{''chây''}- форме могу се наћи у персијским речницима.{{Sfn|Mair|Hoh|2009|p = 263}} Они су настали од севернокинеског изговора -{''chá''}-,<ref>{{cite web|url = http://education.yahoo.com/reference/dictionary/entry/chai|title = Chai|publisher = [[American Heritage Dictionary]]|quote = Chai: A beverage made from spiced black tea, honey, and milk. ETYMOLOGY: Ultimately from Chinese (Mandarin) chá.}}</ref> што је прошло [[пут свиле]] до централне Азије и Персије, где је узето из персијског граматичког суфикса -{''-yi''}- пре доласка у руски, арапски, урду, турски, итд.<ref name="oed">{{cite web|url = http://www.etymonline.com/index.php?term=tea&allowed_in_frame=0|title = tea|publisher = [[Online Etymology Dictionary]]|quote = The Portuguese word (attested from 1550s) came via Macao; and Rus. chai, Pers. cha, Gk. tsai, Arabic shay, and Turk. çay all came overland from the Mandarin form.}}</ref>
== Порекло и историја ==
[[Датотека:Shinno_(Shennong)_derivative.jpg|thumb|250п |Јапанска слика из 19. века која осликава [[Shennong|Шенонга]]: кинеска легенда Шенонга са проналаском чаја.<ref name="laura2">{{Citation|last = Yee|first = L. K.|author-link = |last2 = |first2 = |author2-link = |title = Tea’s Wonderful History|publisher = The Chinese Historical and Cultural Project|quote = year 1996–2012|url = http://www.chcp.org/tea.html |accessdate =17. 6. 2013 }}</ref>]]
Биљке чаја су аутохтоне источној и јужној Азији, и вероватно потичу око додирних тачака земаља северне [[Бурма|Бурме]] и југозападне [[Кина|Кине]].<ref name=Yamamoto /> Статистичка [[кластерска анализа]], [[Плоидија|броја хромозома]], лаке [[хибрид]]изација и различити типови интермедијарних хибрида и спонтаних [[полиплоид]]а индицирају да највероватније једно место настанка постоји за -{''Camellia sinensis''}-, подручје које убраја северни део [[Бурма|Бурме]], те [[Јунан]] и [[Сичуан]] провинције Кине.<ref name=Yamamoto /> Пијење чаја је највероватније почело током [[Династија Шанг|Шанг династије]] у Кини, када је кориштен у медицинске сврхе.<ref name="storyoftea" /> Верује се да су убрзо након тог периода, „по први пут, људи почели да кувају лишће чаја ради конзумирања без додатака осталих листова или биљака, него користећи чај као горак пак стимулативан напитак, радије него медицинско средство“.<ref name="storyoftea" />
Кинеске легенде приписују откриће чаја [[Шенонг]]у у 2737 п. н. е.<ref name="laura2" /> Кинески изумитељ био је прва особа која је изумела сецкалицу за чај.<ref>[http://inventors.about.com/od/tstartinventions/ss/tea.htm The History of Tea – Tea Bags and Makers]. Inventors.about.com (9 April 2012). prikazano 13. maja 2013.</ref> Прво забележено пијење чаја је у Кини, са најранијим записима из 10. века п. н. е.<ref name="encarta" /><ref name="columbia">{{cite web|url=http://www.encyclopedia.com/topic/tea.aspx|title=Tea|publisher=''The [[Columbia Encyclopedia]]'' Sixth Edition.}}</ref> Наредни рани кредибилни запис пијења чаја датира у 3. века, у медицинском тексту аутора Хуа Туо, који тврди, „непрекидно конзумирање горког чаја узрокује да човек размишља боље.“ Следећа рана референца чаја је нађена у писму које је написао генерал [[Династија Ћин|династије Ћин]], Лиу Кун.<ref name="laura3">[[#Мартин|Мартин]], стр. 29: „почевши od 3. векa референце везане за чај чине се кредибилније, посебно оне из времена Хуа Тоа, веома поштованог лекара и хирурга“</ref> Чај је био уобичајено пиће током Ћин династије (3. век п. н. е.) и постао је веома популаран током [[Династија Танг|Танг династије]], када се раширио у Кореју, Јапан и Вијетнам. У Индији, пио се због медицинских сврха у дугим или неодређеним периодима, али осим код Хималајске регије чини се да није био кориштен као пиће све док Британци нису тамо представили кинески чај.
[[Датотека:Gorskii 03992u.jpg|thumb|left|250п|Станица за вагање чаја: [[Батуми]], [[Руско царство]] пре 1915.]]
== Економија ==
[[Датотека:Tea_factory,_Pinglin.jpg|thumb|250п|Фабрика чаја у [[Тајван|Тајвану]]]]
Чај популарно пиће које се производи и конзумира у широм света. По неким извештајима употреба чаја је једнака употреби свих осталих напитака заједно, укључујући кафу, чоколаду, газирана пића и алкохол.<ref name="Macfarlane" /> Већи део чаја који се конзумира ван источне Азије производи се на великим плантажама на брдовитим регијама Индије и Сри Ланке, и продаје се већим произвођачима. У супротности са том великосеријском индустријском производњом је низ мањих „башти“, понекад минискулне плантаже, које производе јако продаване чајеве које величају гурмани. Ови чајеви су ретки и скупи, и могу се упоредити са неким од најскупљих вина у овом смислу.
У погледу конзумације чаја Индија је на првом месту у свету,<ref name="Sanyal" /> иако конзумирање по становнику остаје 750 грама по особи сваке године. [[Турска]], са 2,5 кг чаја који се конзумира по особи по години, највећа је светска држава у конзумирању по становнику.<ref>{{cite web|url = http://www.marketresearchworld.net/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=208 |title = Turkey: Second biggest tea market in the world|date = 13. 5. 2013 |accessdate = 25. 11. 2012|author = Euromonitor International|work = Market Research World}}</ref>
== Складиштење ==
Стања складишта и тип детерминирају [[рок трајања]] чаја. Рок трајања црног чаја је дужи него зеленог. Неки типови, као што је цветни чај, могу трајати само месец дана или слично. Остали, као пу-ерх, побољшавају се старењем.
Да би остао свеж и да би се заштитио од буђи, чај треба да буде заштићен од топлоте, светлости, ваздуха и влаге. Чај мора бити чуван на собној температури у уском херметичком контејнеру. Црни чај у врећи унутар затвореног непровидног канистера може бити чуван две године. Зелени чај пропада брже, често за мање од годину дана. Чврсто ваљани барутни чај траје дуже од више отворених листова [[чуен ми чај]]а.
Трајање у складишењу за све чајеве може бити продужено кориштењем [[средство за сушење|средства за сушење]] или пакета који апсорбују кисеоника, вакуумским заптивањем или хлађењем у уским херметичким контејнерима (осим зеленог чаја, где је дискретна употреба хлађења или замрзавања препоручљива и температурна промена на минимуму).<ref>{{cite web|url=http://www.o-cha.net/english/cup/pdf/29.pdf |title=Green Tea Storage |format=PDF |accessdate= 15. 7. 2009}}</ref>
== Подела ==
Постоје две велике групе чајева. То су:
* '''чај''', који се добија од биљке чај (''-{[[Чај (биљка)|Camellia sinensis]]}-'')
* '''биљни чај''', који се добија од разних лековитих биљака.
Намена и карактер ове две групе чајева је различита. Прави чај има у себи [[кофеин]]а и обично се користи као стимулативно или умирујуће средство док се биљни чај у највећој мери користи као лековито средство [[народна медицина|народне медицине]].
У Србији и у осталим земљама бивше СФРЈ реч чај је [[синоним]] за биљни чај.
Линија 24 ⟶ 71:
Постоје три основне групе правих чајева: '''црни''', '''зелени''' и '''улонг''' (''-{oolong}-'').
По правилу у чајеве се не додаје [[лимун]], [[шећер]] или [[мед]], јер се на тај начин мења његова специфична арома. [[Млеко]] се додаје само у јаке чајеве.
=== Црни чај ===
{{главни чланак|Црни чај}}
Црни чај се састоји од листића који су прошли кроз потпуни процес врења. Ови листићи су увек тамне боје, углавном црни или тамно браон.
Начин припреме: листићи се прелију [[кључала вода|кључалом водом]] и процеде после пет минута.
Линија 45 ⟶ 92:
;Неки зелени чајеви:
''-{Gunpowder}-'' јак кинески чај код кога су листићи увијени у лоптице и личе на [[барут]] (одатле потиче и име -{Gunpowder}- - барут).
''Чај од јасмина'' један од најпознатијих зелених чајева. На [[плантажа]]ма чаја се између стабљика чаја сади [[јасмин]]. Временом листићи чаја упијају [[етерично уље|етерична уља]] јасмина и тако попримају његов мирис и арому. Често се у кутије овог чаја додају и суви цветови јасмина, међутим њихово присуство је више естетске природе, јер главна арома јасмина долази из етеричних уља која су упили листићи самог чаја, током заједничког раста на плантажама.
Ово је чај изузетно деликатног укуса и пије се без икаквих додатака.
''-{Lapsang souchong}-'' може се наћи и у варијанти црног чаја. Његови листићи су сушени на диму запаљених борових иглица. Врло је препознатљив управо зато што је димљен (као качкаваљ или шунка).
''Јапански зелени чајеви'' су малобројни али веома често коришћени, сматрају се за најбоље и најздравије чајеве.
'''Бели чај''': ово је једна подврста зеленог чаја. Састоји се од најмлађих вршних листића који су још увек прекривени белом или сребрнастом длаком. Па управо због тога у свом називу често имају [[придеви|придев]], бели (-{White}-) или сребрни (-{Silver}-).
=== Улонг (-{oolong}-) ===
Улонг (-{oolong}-) листићи ове групе чајева прошли су само делимично кроз процес врења. Далеко су мање заступљени од црног и зеленог чаја. Преливају се врућом, али не прокључалом водом и неки од њих се натапају и до 10 минута. Најпознатији улонг чајеви гаје се на Цејлону.
=== Припремање лековитог чаја (инфуза) ===
Линија 64 ⟶ 111:
Рецепти за припремање лековитих чајних мешавина дати су по прописима ФМ (''Formulae Magistralis et reagenta'') – збирка правила и [[рецепт]]ура којима се производи припремају по лекарском рецепту. У њима је дат тачан квалитативан и квантитативан састав биљака које улазе у поједине чајне мешавине. Велики број ових лековитих биљака и њихових мешавина могуће је купити у биљној апотеци, што представља најбољи и најсигурнији извор снабдевања.
== Галерија ==
<gallery widths="250px" heights="180px" >
Датотека:Da Hong Pao Oolong tea leaf close.jpg|[[Да Хонг Пао чај]], кинески чај
Датотека:Bai Hao Yin Zhen tea leaf (Fuding).jpg|Фудиншки [[Бај Хао Јинџен чај]], бели чај
Датотека:Xiaguan Te Ji Tuo Cha 2004.jpg|Зелени бу-ерх ''[[туо чај]]'', тип компресованог сировог бу-ерха
Датотека:Huoshan Huangya tea leaves close.jpg|[[Чуошан Хуангја чај]], жути чај
Датотека:Qi Lan Oolong tea leaf.jpg|Лабави сушени листови чаја
Датотека:Oolong tea leaf.jpg|Тајвански високопланински улонг
Датотека:Yam bai cha.jpg|Љута [[Тај салата]] направљена са младим, свјежим лишћем чаја
Tea bags.jpg|thumb|Врећице чаја
</gallery>
== Види још ==
* [[Биљни чај]]
* [[Турски чај]]
* [[Цветни чај]]
== Референце ==
{{reflist|30em|refs =
<ref name="encarta">{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761563182/Tea.html|title=Tea|publisher=[[Encarta]]|accessdate=23. 7. 2008 |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080308234307/encarta.msn.com/encyclopedia_761563182/Tea.html |archivedate= 8. 3. 2008}}</ref>
<ref name=Sanyal>{{cite news| last =Sanyal | first = Amitava| title = How India came to be the largest tea drinking nation| newspaper = [[Hindustan Times]] |page = 12 |location = New Delhi| date = 13. 4. 2008| url =http://www.highbeam.com/doc/1P3-1460940491.html}}</ref>
<ref name=Yamamoto>{{cite book | last=Yamamoto | first=T | last2=Kim | first2=M | last3=Juneja | first3=L R | year=1997 |isbn=0-8493-4006-3| title= Chemistry and Applications of Green Tea | publisher=CRC Press|page=4 }}</ref>
}}
== Литература ==
{{refbegin|}}
* {{cite book
|last = Benn
|first = James A.
|title = Tea in China: A Religious and Cultural History
|year = 2015
|publisher = [[Hong Kong University Press]]
|isbn = 978-988-8208-73-9
|url = https://books.google.com/books?id=XF17CAAAQBAJ
|ref = harv
}}
* {{cite book
|last1 = Heiss
|first1 = Mary Lou
|last2 = Heiss
|first2 = Robert J.
|title = The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide
|year = 2007
|publisher = [[Ten Speed Press]]
|isbn = 978-1-58008-745-2
|url = https://books.google.com/books?id=3NBtM5aAAGgC
|ref = harv
}}
* {{cite book
|last1 = Mair |first1 = Victor H.
|last2 = Hoh |first2 = Erling
|title = The True History of Tea
|year = 2009
|publisher = [[Thames & Hudson]]
|ISBN = 978-0-500-25146-1
|url = https://books.google.com/books?id=_TR_PQAACAAJ
}}
* {{cite book
|last = Martin |first = Laura C.
|title = Tea: The Drink that Changed the World
|publisher = Tuttle Publishing
|year = 2007
|ISBN = 0-8048-3724-4
|url = https://books.google.com/books?id=DJ2j_bX6WTUC&pg=PA8#v=onepage&q&f=false
|ref = Martin
}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Tea
| wikispecies =
| wiktionary = Чај
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews =
}}
* {{dmoz|Shopping/Food/Beverages/Coffee_and_Tea/Tea/}}
* {{In Our Time|Tea|p004y24y|Tea}}
* {{Wikibooks-inline|World Tea Bag Catalogue}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Чајеви]]
| |||