Магистрат — разлика између измена

Када је [[Римска република|Републику]] замијенило [[Римско царство|Царство]], равнотежа се поново помјерила у корист извршне власти чији је носилац био [[римски цар]]. Од тада, [[Римски сенат|Сенат]] је могао бирати новог цара, али је одлуке о томе обично доносила [[Римска војска|војска]]. Власт цара — [[империјум]] ({{Јез-лат|Imperium}}) састојала се од тзв. ''трибунских'' и ''проконзулских'' овлашћења. Трибунска овлашћења, која су одговарала [[трибун|народним трибунима]] из доба Републике, цару су давала власт над римским цивилним пословима, а проконзулска власт, слична [[проконзул]]у, цару су давала власт над [[Римска војска|римском војском]]. Те разлике су биле колико-толико јасне у првим годинама и деценијама Царства, да би се касније скроз изгубиле. Традиционални магистрати који су преживели слом Републике били су [[конзул]], [[претор]], [[трибун|народни трибун]], [[едил]], [[квестор]] и [[tribunus militum|војни трибун]]. [[Марко Антоније]] је као конзул 44. године п. н. е. укинуо функције [[Диктатор (магистрат)|диктатора]] и [[magister equitum|команданта коњице]], а недуго затим су укинуте функције [[интерекс|интеррекса]] и [[цензор]]а.