Албрехт Дирер — разлика између измена

Дирерова писања указују да је можда био склон идејама [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]], иако није јасно да ли је икада напустио католичку цркву. Записао је у свој дневник жељу да нацрта Лутера: „И помогао ми Бог да могу отићи до др. Мартина Лутера; намеравам израдити његов портрет с великом пажњом како би га гравирао на бакрену плочицу и створио трајно сећање на хришћана који ми је помогао да пребродим своје потешкоће.“<ref>{{harvnb|Price (|2003), |pp=225}}</ref> У писму Николасу Крацеру из 1524, Дирер пише „због наше хришћанске вере налазимо се у презиру и опасности, јер нас проказују и називају неверницима.“ Његов пријатељ Пиркхајмер писао је у писму Јохану Чертеу 1530: „Признајем да сам у почетку веровао у Лутера, попут нашег Алберта блаженог у сећању ... али као што сви виде, ситуација је постала гора.“ Дирер је можда придонео одлуци градског већа које је дало овлаштење лутеранским проповедима и мисама у марту 1525. Дирер је био у контакту с бројним реформаторима као што су Хулдрих Цвингли, Андреас Карлстадт, Филип Меланхтон, Еразмус Ротердамски и Корнелиус Графеус.