Велике сеобе Срба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 15:
}}</ref>, током [[Велики турски рат|Великог бечког рата]], који је трајао од [[1683]]. до [[1699]]. године и завршио се [[Карловачки мир|миром у Сремским Карловцима]].
Савез хришћанских сила и [[Света лига (1684)|Света лига]] ([[Свето римско царство]], [[Пољска]], [[Русија]] и [[Млетачка република]]) ратовали су против Османског царства. Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и продрла до [[Македонија (област)|Македоније]]. Приликом проласка кроз [[Србија|Србију]], [[Срби]] су подигли устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године. Тада је [[Француска]] напала Аустрију, па се аустријска војска повукла из Србије на леву обалу [[Дунав]]а и [[Сава|Саве]]. На челу је био [[Пећка патријаршија|Пећки патријарх]] [[Арсеније III Црнојевић]] ([[
Године [[1690]]. у [[Београд]]у је одржан црквено-народни сабор. Срби су поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и послали су га аустријском цару [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополду I]] и тражили су од њега да да дозволи да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је повељу у којој им дозвољава да се населе све до [[Будим]]а и [[Коморан]]а и гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.<ref>{{cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/English/Arhivi/SremskiKarlovci.pdf |title=Archives in Sremski Karlovci |format=PDF |date= |accessdate = 30. 1. 2014.}}</ref>
Ред 26:
<gallery>
Слика:Arsenije III.jpg| <center> [[Арсеније III Црнојевић]] ([[
Слика:Arsenije IV Jovanović Šakabenta.jpg| <center> [[Арсеније IV Јовановић Шакабента]]
Слика:Srpske privilegije 1732.jpg| <center> Привилегије Срба у Хабсбуршкој Монархији - насловна страна књиге из 1732. године
| |||