Марко Тулије Цицерон — разлика између измена

Родио се ван [[Рим]]а, на земљишту [[Волски|Волска]], у [[Арпин]]у (Arpinum), где и популар Марије. Његово презиме, Tullius, није латинско него [[Етрурци|етрурско]]. Цицерон је био човек из „витешког„[[equites|витешког реда“реда]]“ (ordo equestris). У родном Арпину његова породица, Tullii, била је повезана са другим угледним породицама ове ниже аристократије којој су припадали и Marii. Када се родио Цицерон власт његова деде, који је управљао целим имањем и породицом, још је била неокрњена. Велики унук описао је овог старца, па знамо да је овај домаћин (pater familias), слично [[Марко Порције Катон Старији|Катону Старијем]], пружао отпор туђинском, грчком утицају. Према речима Цицероновог деде, за италске домороце вреди исто што и за сиријске робове који се купују по пијацама — што боље знају грчки, то мање и ваљају. Као што ће неколико деценија доцније [[Хорације]]в отац водити бригу o школовању и напредовању свога сина, тако и Цицеронов отац дечацима Марку и Квинту обезбеђује најбоље образовање. Преселио се са њима у Рим. Знао је да плаћени васпитачи — робови или ослобођеници — нису више довољни учитељи. Синове уводи у куће угледних аристократа римских, у ексклузивне „салоне“ где дишу ваздух високе културе и високе римске политике. Брине се o Цицеронову образовању [[Марко Лициније Крас|Марко Крас]], познати политичар и беседник (конзул [[95. п. н. е.]]). Најзначајнији је за Цицероново образовање био Муције Сцевола (Mucius Scaevola, конзул 117. п. н. е.), познати правни стручњак. Цицерон се спријатељио cа [[Тит Помпоније Атик|Титом Помпонијем]], касније званим Атик, који ће целога живота остати његов најближи пријатељ. Атик је Цицерона друга водио на предавања филозофа [[Федар|Федра]], главара [[епикур]]овске школе у Риму. Али је Цицерон више ценио предавања академичара Филона из [[Лариса|Ларисе]], a од [[87. п. н. е.]] у кући Цицеронова оца борави и стоичар [[Диодот]] који је умро око 60. п. н. е., пошто је Цицерона одредио за свога наследника. Kao дечак слушао је Цицерон и велике римске беседнике Марка Антонија и Луција Краса, a у деветнаестој години слуша у Риму и предавања Аполонија Молона, познатог грчког професора реторике који је имао угледну беседничку школу на острву [[Родос]]у.

Цицерон је године [[75. п. н. е.]] [[квестор]], [[69. п. н. е.|69]]. [[едил]], [[66. п. н. е.|66]]. [[претор]] и [[63. п. н. е.|63]]. [[Конзул (магистрат)|конзул]]. Тада, на врхунцу, савладава Катилинин покрет и добија највиша признања и почасти. Успех је био ванредан, a Цицерон, скоројевић међу [[сенатор]]има, [[политика|политичар]] релативно кратког стажа, природно је склон да сва своја дела види у још већем сјају но што су га она већ имала. Досађује свету својим хвалисањем. Тражи од грчког песника [[Ликиније Архије|Ликинија Архије]], који је у песмама прослављао по поруџбини угледне римске породице, да опева и његов конзулат. Како Архија, пуних руку посла, не може да се одмах прихвати тога задатка, Цицерон седне и сам саставља спев ''O своме конзулату'' (De consulatu suo, 3. књ.) који је изгубљен. Године у јавној служби, године успона, нису остављале Цицерону времена за књижевни рад, сем беседничког. Већ пре но што је кренуо на Исток почео је, да се такмичи са најугледнијим и најславнијим беседником тадашњих римских судница, са азијанцем [[Квинт Хортенсије Хортал|Квинтом Хортенсијем Хорталом]]. Цицерон и нешто старији Хортенсије мерили су своје снаге у неколико великих процеса заступајући противничке стране, a понекад и сарађујући. Мало помало Цицерон је за неких десет година успео да надмаши славу свога супарника и да постане први римски беседник. Разлог свакако треба тражити не само у [[талент]]у, којим је несумњиво располагао и Хортенсије, већ пре свега у широком [[образовање|образовању]] Цицероновом које му је отварало нове могућности у излагању, како и сам казује.