Википедија

Северни ледени океан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м +
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[FileДатотека:Arctic Ocean - en.png|thumb|250px|right|Мапа Артичког океана, са границама које је одредила [[Међународна хидрографска организација]] (-{IHO}-), укључујући [[Залив Хадсон]] (део којег је јужније од [[57. паралела северно|57°N латитуде]], изван мапе)]]
{{Океани света}}
 
'''Северни ледени океан''' је океан који се налази на простору око [[Сјеверни пол|Северног пола]], а представља најмањи и најплићи од пет [[океан]]а. Обухвата површину од 13 милиона и 100 хиљада квадратних километара.<ref name=Pidwirny>{{cite web | title=Introduction to the Oceans| work=www.physicalgeography.net| url=http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html | authorlast=Michael Pidwirny|datefirst=Michael|year=2006 | accessdate=2006-12-07 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20061209125035/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html| archivedate= 9. 12. 2006 | deadurl= no}}</ref> [[Међународна хидрографска организација]] га препознаје као океан, мада га неки [[океанографија|океанографи]] називају '''Арктичким медитеранским морем''' или једноставно '''Арктичким морем''', класификујући га као [[медитеранско море (океанографија)|медитеранско море]] или [[естуар]] [[Атлански океан|Атланског океана]].<ref>{{Cite book
| first=Matthias
| last=Tomczak
Ред 12:
| publisher=Daya Publishing House
| place=Delhi
| isbnid=ISBN 81-7035-306-8
| url=http://www.es.flinders.edu.au/~mattom/regoc/
| postscript=<!--None-->
Ред 41:
[[Датотека:Arctic.svg|thumb|400px|[[Арктик|Арктички регион]]; јужне границе региона на овој мапи су означене црвеном [[Изолиније|изотермом]], при чему све територије на северу имају просечну температуру мању од {{Convert|10|C}} у јулу]]
 
Арктички океан заузима грубо кружни базен и покрива површину од око {{convert|14056000|km2km²|abbr=on}}, скоро величнине [[Антарктика]].<ref name=nyt>{{citeCite book |editor-first=John W. |editor-last=Wright | dateyear=2006 | title=The New York Times Almanac | edition=2007 | publisher=Penguin Books | location=New York, New York | isbnid=ISBN 0-14-303820-6|pagepages=455}}</ref><ref name="Oceans of the World">{{cite web|url=http://mset.rst2.edu/portfolios/d/drewes_c/Integrating%20Technologies/Oceans%20of%20the%20World.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20110719035421/http://mset.rst2.edu/portfolios/d/drewes_c/Integrating%20Technologies/Oceans%20of%20the%20World.pdf |dead-url=yes |archive-date=2011-07-19 |title=Oceans of the World |publisher=rst2.edu |accessdate=2010-10-28 }}</ref> Обала је око {{convert|45390|km|abbr=on}} дуга.<ref name=nyt/><ref name="Arctic Ocean Fast Facts">{{cite web|url=http://wwf.panda.org/what_we_do/where_we_work/arctic/area/species/polarbear/habitat/|title=Arctic Ocean Fast Facts|publisher=wwf.pandora.org (World Wildlife Foundation)|accessdate=2010-10-28| archiveurl= https://web.archive.org/web/20101029234119/http://wwf.panda.org/what_we_do/where_we_work/arctic/area/species/polarbear/habitat/| archivedate= 29. 10. 2010 | deadurl= no}}</ref> Океан је окружен копненим масама [[Евроазија|Евроазије]], Северне Америке, [[Гренланд]]а и северних острва.
 
Северни ледени океан обухвата [[Бафинов залив]], [[Баренцово море]], [[Бофорово море]], [[Чукотско море]], [[Источносибирско море]], [[Гренландско море]], [[Залив Хадсон]], [[Хадсонов пролаз]], [[Карско море]], [[Лаптевско море]], [[Бело море]] и друга приточна водена тела. Северни ледени океан је повезан са [[Тихи океан|Тихим океаном]] путем [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]] и са Антланским океаном путем [[Гренландско море|Гренландског]] и [[Лабрадорско море|Лабрадорског мора]].<ref name=Pidwirny/>
Ред 56:
 
==== Канада ====
У [[Канада|Канади]], бродови се могу усидрити код [[Черчил (Манитоба)|Черчила]] ([[Лука Черчила]]) ({{coord|58|46|28|N|094|11|37|W|type:city_region:CA-MB|name=Port of Churchill}}) у [[Манитоба|Манитоба]], [[Нанисивик]] ([[Нанисивик војна база]]) ({{coord|73|04|08|N|084|32|57|W|type:city_region:CA-MB|name=Nanisivik Naval Facility}}) у [[Нунавут]]у,<ref>{{cite web
|title=Backgrounder – Expanding Canadian Forces Operations in the Arctic
|url=http://www.pm.gc.ca/eng/media.asp?id=1785
Ред 76:
* [[Мурманск]] ({{coord|68|58|N|033|05|E|type:city_region:RU|name=Murmansk}}) у Баренцовом мору
* [[Архангељск]] ({{coord|64|32|N|040|32|E|type:city_region:RU|name=Arkhangelsk}}) у Белом мору
* [[Лабитнанги]] ({{coord|66|39|26|N|066|25|06|E|type:city_region:RU|name=Labytnangi}}) [[Салехард]] ({{coord|66|32|N|066|36|E|type:city_region:RU|name=Salekhard}}), [[Дудинка]] ({{coord|69|24|N|086|11|E|type:city_region:RU|name=Dudinka}}), [[Игарка]] ({{coord|67|28|N|86|35|E|type:city_region:RU|name=Igarka}}) и [[Диксон (Русија)|Диксон]] ({{coord|73|30|N|080|31|E|type:city_region:RU|name=Dikson}}) у [[Карско море |Карском мору]]
* [[Тикси]] ({{coord|71|38|N|128|52|E|type:city_region:RU|name=Tiksi}}) у [[Лаптевско море |Лаптевском мору]]
* [[Певек]] ({{coord|69|42|N|170|17|E|type:city_region:RU|name=Pevek}}) у [[Источносибирско море|Источносибирском мору]]
 
=== Арктички платои ===
 
Океанска Arкtiчки плато се састоји од бројних [[Континентални праг|континенталних прагова]], укључујући Канацки Арктички праг, на коме се налази [[Канадски Арктички архипелаг]] и [[Руски континентални праг]], који се понекад једноставно назива „Арктичким прагом“ зато што је већи. Руски континентални праг се састоји од три засебна, мања прага, [[Баренцов праг]], [[Праг Чукотског мора]] и [[Сибирски праг]]. Међу њима, Сибирски праг је највећи такав праг на свету. Сибирски праг садржи велике резерве нафте и гаса. Чукотски праг формира границу имеђу Русије и Сједињених Држава, као што је наведено у [[СССР–САД поморски споразум о граници|Поморском споразуму СССР—САД о граници]]. Целокупна област је предмет међународних [[Територијална потраживања у Арктику|територијалних потраживања]].
Ред 87:
[[Средњоокеански гребен]] звани [[Ломоносов гребен]], дели дубоко море [[Арктички басен|Северног поларног басена]] у два [[Океански басен|океанска басена]]: [[Евроазијски басен]], који је између {{convert|4000|and|4500|m|ft|abbr=on}} дубок, те [[Амеразијски басен]] (који се понекад назива Северно Америчким, или Хипербореанским басеном), који је око {{convert|4000|m|abbr=on}} дубок. [[Батиметрија]] океанског дна је обележена [[Громадне планине|громадно планинским]] гребенима, [[дубинска равница|дубинским равницама]], [[Океански ров|океанским рововима]] и басенима. Просечна дубина Арктичког океана је {{convert|1038|m|abbr=on}}.<ref>{{cite web | title=The Mariana Trench – Oceanography| work=www.marianatrench.com | url=http://www.marianatrench.com/mariana_trench-oceanography.htm | date=2003-04-04| accessdate=2006-12-02 | archiveurl= https://web.archive.org/web/20061207210451/http://www.marianatrench.com/mariana_trench-oceanography.htm| archivedate= 7. 12. 2006 | deadurl= no}}</ref> Најдубља тачка је [[Литкеов бездан]] у Евроазијском басену, са {{convert|5450|m|abbr=on}}.
 
Два главна басена се даље деле по гребенима у [[Канадски басен]] (између Аљаске/Канаде и [[Алфа гребен]]), [[Макаров басен]] (између Алва и Ломоносовог гребена), [[Амундсенов басен]] (између Ломоносовог и [[Гакелов гребен|Гакеловог]] гребена) и [[Нансенов басен]] (између Гакеловог гребена и континенталног прага који обухвата [[Земља Фрање Јосифа |Земљу Фрање Јосифа]]).
 
== Океанографија ==
 
=== Водени проток ===
Ред 105:
Та вода долази у контакт са дубоком водом Гренландског мора, која се формира током проласка зимских олуја. Са драстичним снижавањем температуре током зиме, лед се формира и интензивна вертикална конвекција омогућава води да постане довољно густа да потоне испод топле слане воде.<ref name=Tomczak/> Арктичка вода са дна је критично важна због њеног одлива, који доприноси формирању Атланске дубинске воде. Повратак ове воде игра кључну улогу у глобалној циркулацији и модерацији климе.
 
У дубинском опсегу од {{convert|150|-|900|m|abbr=off}} је водена маса која се назива Атланском водом. Улив из [[Северноатлантска струја|Северноатлантске струје]] долази кроз [[Фрамов мореуз]], хлађењем и потањањем се формирају најдубљи слојеви халоклина, који циркулише [[Арктички басен |Арктичким басеном]] у смеру супротном кретању казаљки на сату. То је запремински највећи улив у Атлански океан, који је поличини десет пута већи од Пацифичког улива, а тиме се формира Арктичка океанска гранична струја.<ref name=Nature/> Она тече споро, брзином од око 0,02 -{m/s}-.<ref name=Tomczak/> Атланска вода има исти салинитет као и Арктичка вода са дна али је знатно топлија (до 3&nbsp;°-{C}-). Заправо, та водена маса је топлија од површинске воде и остаје потопљена само услед улоге салинитета на густину.<ref name=Tomczak/> Кад вода досегне басен, јаки ветрови је гурају у велику кружну струју звану [[Бофорова струја]]. Вода у Бофоровој струји је далеко мање слана од оне у Чукотском мору услед улива из великих Канадских и Сибирских река.<ref name=Polar/>
 
== Види још ==
Ред 111:
 
== Референце ==
{{Reflistreflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |editor-first=John W. |editor-last=Wright|year=2006| title=The New York Times Almanac | edition=2007 | publisher=Penguin Books | location=New York, New York |id=ISBN 0-14-303820-6|pages=455}}
{{Refbegin|}}
* -{Neatby, Leslie H., ''Discovery in Russian and Siberian Waters'' 1973}- 1973 {{ISBN|0-8214-0124-6}}
* -{Ray, L., and bacon, B., eds., ''The Arctic Ocean'' 1982}- 1982 {{ISBN|0-333-31017-9}}
* -{Thorén, Ragnar V. A., ''Picture Atlas of the Arctic'' 1969}- 1969 {{ISBN|0-8214-0124-6}}
{{Refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Северни_ледени_океан”