Северни ледени океан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
|||
Ред 2:
{{Океани света}}
'''Северни ледени океан''' је океан који се налази на простору око [[Сјеверни пол|Северног пола]], а представља најмањи и најплићи од пет [[океан]]а. Обухвата површину од 13 милиона и 100 хиљада квадратних километара.<ref name=Pidwirny>{{cite web | title=Introduction to the Oceans| work=www.physicalgeography.net| url=http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html |last=Pidwirny|first=Michael|year=2006| accessdate =
| first=Matthias
| last=Tomczak
Ред 15:
| url=http://www.es.flinders.edu.au/~mattom/regoc/
| postscript=<!--None-->
}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/33188/Arctic-Ocean/57838/Oceanography |title='Arctic Ocean' - Encyclopædia Britannica|accessdate =
Лоциран је углавном у [[Арктик|арктичком]] [[Северни пол|северном поларном]] региону у средини [[Северна хемисфера|северне хемисфере]]. Арктички океан је скоро потпуно окружен [[Евроазија|Евроазијом]] и [[Северна Америка|Северном Америком]]. Он је делимично покривен [[морски лед|морским ледом]] током целе године и скоро потпуно [[Зима|зими]]. [[Температура површине мора|Површинска температура]] Арктичког океана и [[салинитет]] сезонски варирају са топљењем и замрзавањем [[Арктички ледени покривач|леденог покривача]];<ref>[http://psc.apl.washington.edu/HLD/Lomo/OM2001AagaardWoodgate.pdf Some Thoughts on the Freezing and Melting of Sea Ice and Their Effects on the Ocean] K. Aagaard and R. A. Woodgate, Polar Science Center, Applied Physics Laboratory University of Washington, January 2001. Retrieved 7 December 2006.</ref> његов салинитет је у просеку најнижи међу пет главних океана услед незнатне [[испаравање|евапорације]], знатног улива [[Свежа вода|свеже воде]] из река и потока, и ограничене везе и излива у окружујуће океанске воде са вишим салинитетом. Сматра се да је смањење залеђене површине у току лета и до 50 %.<ref name=Pidwirny/> Амерички [[National Snow and Ice Data Center|Национални центар за податке о снегу и леду]] (-{NSIDC}-) користи сателитске податке сакупљање дневних података о Арктичком покривачу морског леда и брзини топљења, који се затим упоређују са просечним и специфичним вредностима за претходне године.
== Историја ==
Током знатног дела [[Историја Европе|европске историје]], северни [[поларни региони]]и су углавном остали неистражени и њихова географија је била предмет претпоставки. [[Pytheas|Питеј]] из [[Марсељ]]а је записао један извештај о путовању на север из 325 п. н. е, до земље коју је он називао "[[Туле|Ескет Туле]]", где Сунце залази за само три сата сваког дана и где је вода била замењена смзнутом супстанцом „на којој се не може нити ходати, нити пловити“. Он је вероватно описивао лабави водени лед који је у данашње време познат као „[[Ледени брег|ледени брегови]]“ или „берги битови“; његова „Тула“ је вероватно била [[Норвешка]], мада је могуће да су то била [[Фарска Острва]] или [[Шетландска острва]].<ref>[http://www.win.tue.nl/~engels/discovery/pytheas.html Pytheas] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20080918073035/http://www.win.tue.nl/~engels/discovery/pytheas.html |date =
[[Датотека:Map of the Arctic, 1780s - B&W.jpeg|thumb|left|[[Emanuel Bowen|Емануел Бовенова]] мапа Арктика из 1780-их приказује „Северни океан“]]
Ред 41:
[[Датотека:Arctic.svg|thumb|400px|[[Арктик|Арктички регион]]; јужне границе региона на овој мапи су означене црвеном [[Изолиније|изотермом]], при чему све територије на северу имају просечну температуру мању од {{Convert|10|C}} у јулу]]
Арктички океан заузима грубо кружни базен и покрива површину од око {{convert|14056000|km²|abbr=on}}, скоро величнине [[Антарктика]].<ref name=nyt>{{Cite book |editor-first=John W. |editor-last=Wright|year=2006| title=The New York Times Almanac | edition=2007 | publisher=Penguin Books | location=New York, New York |isbn=0-14-303820-6|pages=455}}</ref><ref name="Oceans of the World">{{cite web|url=http://mset.rst2.edu/portfolios/d/drewes_c/Integrating%20Technologies/Oceans%20of%20the%20World.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20110719035421/http://mset.rst2.edu/portfolios/d/drewes_c/Integrating%20Technologies/Oceans%20of%20the%20World.pdf |dead-url=yes |archive-date =
Северни ледени океан обухвата [[Бафинов залив]], [[Баренцово море]], [[Бофорово море]], [[Чукотско море]], [[Источносибирско море]], [[Гренландско море]], [[Залив Хадсон]], [[Хадсонов пролаз]], [[Карско море]], [[Лаптевско море]], [[Бело море]] и друга приточна водена тела. Северни ледени океан је повезан са [[Тихи океан|Тихим океаном]] путем [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]] и са Антланским океаном путем [[Гренландско море|Гренландског]] и [[Лабрадорско море|Лабрадорског мора]].<ref name=Pidwirny/>
Ред 59:
|title=Backgrounder – Expanding Canadian Forces Operations in the Arctic
|url=http://www.pm.gc.ca/eng/media.asp?id=1785
|accessdate =
|deadurl=yes
|archiveurl=http://www.webcitation.org/5Zz20MCrH?url=http://www.pm.gc.ca/eng/media.asp?id=1785
|archivedate =
|df=
}}</ref> [[Tuktoyaktuk|Тактојактук]] ({{coord|69|26|34|N|133|01|52|W|type:city_region:CA-NT|name=Tuktoyaktuk}}) или [[Инувик]] ({{coord|68|21|42|N|133|43|50|W|type:city_region:CA-NT|name=Inuvik}}) у [[Северозападне територије|Северозападној територији]].
Ред 85:
=== Подводна својства ===
[[Средњоокеански гребен]] звани [[Ломоносов гребен]], дели дубоко море [[Арктички басен|Северног поларног басена]] у два [[Океански басен|океанска басена]]: [[Евроазијски басен]], који је између {{convert|4000|and|4500|m|ft|abbr=on}} дубок, те [[Амеразијски басен]] (који се понекад назива Северно Америчким, или Хипербореанским басеном), који је око {{convert|4000|m|abbr=on}} дубок. [[Батиметрија]] океанског дна је обележена [[Громадне планине|громадно планинским]] гребенима, [[дубинска равница|дубинским равницама]], [[Океански ров|океанским рововима]] и басенима. Просечна дубина Арктичког океана је {{convert|1038|m|abbr=on}}.<ref>{{cite web | title=The Mariana Trench – Oceanography| work=www.marianatrench.com | url=http://www.marianatrench.com/mariana_trench-oceanography.htm | date =
Два главна басена се даље деле по гребенима у [[Канадски басен]] (између Аљаске/Канаде и [[Алфа гребен]]), [[Макаров басен]] (између Алва и Ломоносовог гребена), [[Амундсенов басен]] (између Ломоносовог и [[Гакелов гребен|Гакеловог]] гребена) и [[Нансенов басен]] (између Гакеловог гребена и континенталног прага који обухвата [[Земља Фрање Јосифа|Земљу Фрање Јосифа]]).
| |||