Календар — разлика између измена

[[Датотека:Monolito de la Piedra del Sol.jpg|мини|300px|Азтечки календар или Сунчев камен<ref>{{citeCite book |author=Aveni, Anthony F. |authorlink=Anthony Aveni |year=2000 |title=Empires of Time: Calendars, Clocks, and Cultures |edition=reprint of 1990 original|location=London |publisher=[[Tauris Parke]] |isbnid=ISBN 1-86064-602-6 |oclc=45144264}}</ref><ref>{{cite journal |author=Malmström, Vincent H. |authorlink=Vincent H. Malmström |date year= 17. 09. 1973. |title=Origin of the Mesoamerican 260-Day Calendar |journal=[[Science (journal)|Science]] |location=Lancaster, PA |publisher=[[American Association for the Advancement of Science]]|volume=181 |issue=4103 |pages=939–941 |url=http://www.dartmouth.edu/~izapa/M-1.pdf |format=[[PDF]] Reprinted |doi=10.1126/science.181.4103.939|accessdate = 14. 055. 2008. |pmid=17835843|bibcode = 1973Sci...181..939M | archiveurl= https://web.archive.org/web/20080528152046/http://www.dartmouth.edu/~izapa/M-1.pdf| archivedate= 28. 5. 2008 | deadurl= no|pages=939–941}}</ref>]]

'''Календар''' је уређен начин бројања времена и именовања одређених [[време]]нских периода, уобичајено [[дан]]а. Календар је систем организовања дана у друштвене, религиозне, економске или административне сврхе. То се ради давањем имена периодима времена, типично [[дан]]а, [[недеља]], [[месец]]а и [[година]]. Овај временски период се обично зове календарски [[датум]]. Календарски датум је ознака једног, одређеног дана унутар календарског система. Датуми су скоро увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом понављању.<ref>{{citation|title=Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac |editor-first=P. Kenneth |editor-last=Seidelmann |publisher=University Science Books |year=1992 |url=http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |chapter=Calendars |last=Doggett|first=LE |lastid=DoggettISBN |isbn=0-935702-68-7 |oclc= |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20040401234715/http://astro.nmsu.edu/~lhuber/leaphist.html |archivedate=1. 4. 2004 |df= }}</ref> Често се и комад папира или картона на коме је одштампан систем датума зове календар. Чињеница да број дана у години није цео број је узрок постојања многих врста неусклађених календара, а такође и још увек нерешеног проблема идеалног календара. Постоји више предлога календарских реформи.

Периоди у календару (као што су године и месеци) су обично, мада не неопходно, синхронизовани са циклусом [[соларни календар|Сунца]] или [[лунарни календар|Месеца]]. Најзаступљенији тип премодерног календара је био [[лунисоларни календар]], лунарни календар у коме је повремено додаван један [[Интеркалационо правило|интеркаларни месец]] да би се одржала синхронизација са [[соларна година|соларном годином]] током дужих временских периода.<ref>{{Citation | last = Dershowitz | first = Nachum | author-link = Nachum Dershowitz | last2 = Reingold | first2 = Edward M. | author2-link = Edward M. Reingold | publication-date = 2008 | title = Calendrical Calculations | publisher = Cambridge University Press | publication-place = Cambridge | isbn = 9780521885409 }}</ref>

Основни временски размак код свих народа био је увек дан, тј. раздобље једне промене светлости („дана“ у ужем смислу) и таме (ноћи), али почетак дана није био свагде једнак. Недељу (седмицу), тј. раздобље од 7 дана, познају [[Вавилонци]], који су дане у недељи називали по својим боговима ([[планета|небеским телима]]). [[Стари Египат|Египатска]] је недеља имала 10, а [[антички Рим|римска]] 8 дана.<ref>{{citation|title=Mapping Time, the calendar and its history|first=EG|last=Richards|first=EG|publisher=Oxford University Press|year=1998|isbnid=ISBN 0-19-850413-6|oclc=}}</ref>

Године су се бројиле од разних почетака-[[епоха]], обично од некога значајнијег догађаја, па се према томе разликују разне ере;<ref>{{citation|title=A comparative Calendar of the Iranian, Muslim Lunar, and Christian Eras for Three Thousand Years |first=Ahmad|last=Birashk|first=Ahmad|publisher=Mazda Publishers|year=1993|isbnid=ISBN 0-939214-95-4|oclc=}}</ref> нпр. [[Византијско царство|византијска ера]] „од почетка света“ почиње 1. септембра [[5508. п. н. е.]], [[Жидови|хебрејска ера]] (такође од „стварања света“) 1. новембра [[4. миленијум п. н. е.|3761. п. н. е.]], [[античка Грчка|олимпијска ера]] (у којој су се по 4 године бројиле као једна [[олимпијада]]) од дана прве забележене олимпијаде, тј. 1. јула [[776. п. н. е.]], [[антички Рим|римска ера]] „од оснивања Рима“ почиње 24. априла [[753. п. н. е.]], [[Мухамед|мухамеданска]] (од Мухамедовог бега из Меке у Медину, тзв. [[хиџра|хиџре]]) 16. јула [[622]],<ref name="WH">{{cite encyclopedia|author=Watt, W. Montgomery|editor1=P.J. Bearman|editor2=Th. Bianquis|editor3=[[Clifford Edmund Bosworth|C.E. Bosworth]]|editor4=E. van Donzel|editor5=W.P. Heinrichs|encyclopedia=[[Encyclopaedia of Islam]] Online|title=Hidjra |publisher=Brill Academic Publishers |issn=1573-3912}}</ref> а [[Француска револуција|револуционарна француска ера]] (од дана оснивања [[Француска Република|Француске Републике]]) 22. септембра [[1792]]. Бројање по нашој ери (од [[Исус|Христовог рођења]]) увео је [[Дионисије Мали]] око [[533]].

Соларни календари сваки ''датум'' приписују сваком соларну или [[Синодички дан|сунчевом дану]]. [[Дан]] се може састојати од периода између [[излазак сунца|изласка]] и [[залазак сунца|заласка сунца]] са следећим периодом [[ноћ]]и, или може бити период између два узастопна догађаја попут два сунчева заласка. Дужина интервала између два таква узастопна догађаја може благо варирати током године или може бити просечна као [[Синодички дан|средњи сунчани дан]]. Остале врсте календара могу такође да користе сунчев дан.<ref>{{citation |title=Calendrical Calculations |last=Dershowitz|first=Nachum |last=Dershowitz |author1-link=Nachum Dershowitz|first2=Edward M|last2=Reingold|author2-link=Edward M. Reingold|publisher=Cambridge University Press|year=1997 |url=http://emr.cs.iit.edu/home/reingold/calendar-book/second-edition/|isbnid=ISBN 0-521-56474-3| oclc=}} -{with [https://web.archive.org/web/20050216102054/http://emr.cs.iit.edu/home/reingold/calendar-book/Calendrica.html Online Calculator]}-</ref>

Календари у раширеној употреби данас укључују [[грегоријански календар]], који је ''[[дефакто]]'' међународни стандард, те се користи готово свагде у свету у грађанске сврхе, укључујући [[Кина|Кину]] и [[Индија|Индију]] (уз [[индијски национални календар]]). [[Хебрејски календар|Хебрејски]] или [[Јеврејски календар|жидовски календар]] је службени календар [[израел]]ске владе, али се грегоријански календар широко користи у израелским пословима и свакодневним стварима. [[ирански календар|Персијски календар]] се користи у [[Иран]]у и [[АфганистанАвганистан]]у.<ref>Taqizadeh S H: ''Old Iranian Calendars'', Royal Asiatic Society (1938).</ref><ref>{{cite web|last=Oertel|first=Holger |last=Oertel |url=http://www.ortelius.de/kalender/pers_en.php |title=Persian calendar by Holger Oertel |publisher=Ortelius.de |date=30. 5. 2009 |accessdate = 11. 088. 2012. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120716225712/http://www.ortelius.de/kalender/pers_en.php |archivedate=16. 7. 2012 |df= }}</ref> Хиџретски или [[исламски календар]] користе [[муслиман]]и широм света.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=0OrCo4VyvGkC&pg=PA309|last=Peters|first=Francis E.|title==Muhammad and the Origins of Islam|location=Albany, New York (1994)|ISBNid=0791418758ISBN 0-7914-1875-8}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ccg.org/english/s/p053.html|title=Hebrew and Islamic Calendar Reconciled (No. 53)|publisher=}}</ref> [[хиндуски календар|Хиндуски]],<ref name=richmond80>{{Cite bookharvnb|title=Time Measurement and Calendar Construction|publisher= Brill Archive|url=https://books.google.com/books?id=wwEVAAAAIAAJ| accessdate = 18. 09. 2011.| year= 1956|author= B. Richmond|pages=80–82}}</ref><ref>{{cite book|author=Klaus K. Klostermaier|title=A Survey of Hinduism: Third Edition|url=https://books.google.com/books?id=E_6-JbUiHB4C&pg=PA490|year=2007|publisher=State University of New York Press |isbn=978-0-7914-7082-4|pagep=490}}</ref> [[јулијански календар|јулијански]], [[кинески календар|кинески]]<ref>-{Ho, Peng Yoke. (2000). ''Li, Qi, and Shu: An Introduction to Science and Civilization in China''. Mineola: Dover Publications. {{page|year=1938|id=ISBN 0-486-41445-0. p. ||pages=105.}}}-</ref><ref>-{Restivo, Sal. (1992). ''Mathematics in Society and History: Sociological Inquiries''. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. {{page|year=1992|id=ISBN 1-4020-0039-1. p. ||pages=32.}}}-</ref> и [[Јеврејски календар|жидовски]]<ref>{{cite web |url= http://www.sym454.org/hebrew/molad.htm|title=Moon and the Molad of the Hebrew Calendar|last1=Bromberg |first1=Dr. Irv |dateyear= 5. 8. 2010 |publisher= utoronto.ca|accessdate= 16. 12. 2012}}</ref><ref name=Jones>[https://books.google.com/books?id=AvVPlyYjX7YC&pg=PA295 Chronology of the Old Testament, Dr. Floyd Nolen Jones]</ref> календар имају раширену упорабу у религијским и/или друштвеним сврхама.

* {{citation|article = calendar | title = American Heritage Dictionary | date year= 2017 | edition = 5th | ref={{harvid|calendar|2017}} | chapterurl = https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=calendar}}

* {{citationcite book|title=High Days and Holidays in Iceland| last=Björnsson|first=Árni | last = Björnsson|location=Reykjavík|publisher=Mál og menning|year=1995|isbnid=ISBN 9979-3-0802-8|oclc=186511596|origyear=1977}}

* {{citationcite book|title=Sun, Moon, and Sothis|first=Lynn E|last=Rose|publisher=Kronos Press| year=1999| isbnid=ISBN 0-917994-15-9| oclc=}}

* {{citationcite book|title=Untersuchungen zur Geschichte der Tibetischen Kalenderrechnung|last=Schuh|first=Dieter | last =Schuh | location=Wiesbaden|publisher=Franz Steiner Verlag|year=1973|isbnid=|oclc=1150484 |language= }}

* {{citationcite book|title=The Comprehensive Hebrew Calendar|first=Arthur|last=Spier|first=Arthur| publisher=Feldheim Publishers| year=1986| isbnid=ISBN 0-87306-398-8| oclc=}}

* {{citation|first=Eviatarcite book|last=Zerubavel|first=Eviatar|title=The Seven Day Circle: The History and Meaning of the Week|publisher=University of Chicago Press|year=1985|isbnid=ISBN 0-226-98165-7|oclc=}}

* {{citationCite book |titleref=Time, the Familiar Strangerharv|last=Fraser|first=Julius Thomas|edition=illustrated|location=Amherst|publisher=Univ of Massachusetts Press|year=1987|isbnid=ISBN 0-87023-576-1|title=Time, the Familiar Stranger|oclc=15790499}}

* {{citationCite book |titleref=What is Time?harv|last=Whitrow|first=Gerald James|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=2003|isbnid=ISBN 0-19-860781-4|title=What is Time?|oclc=265440481}}

* {{citationCite book |titleref=The Eleven Pictures of Timeharv|last=C.K|first=Raju|publisher=SAGE Publications Pvt. Ltd|year=2003|isbntitle=The Eleven Pictures of Time|id=ISBN 0-767619-1996249624-9}}

* {{citationCite book |titleref=Time: Towards a Consistent Theoryharv|last=C.K|first=Raju|publisher=Springer|year=1994|isbntitle=Time: Towards a Consistent Theory|id=ISBN 0-797923-2331033103-6}}

* {{cite book |author= al-Biruni |url = https://books.google.com/books?id=pFIEAAAAIAAJ&pg=PA376&lr=#PPA141,M1 |title= The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII |others= C. Edward Sachau |location= London |dateyear= 1879 }}

* {{cite journal |authorlast=Belenkiy|first= Ari Belenkiy |title= A Unique Feature of the Jewish Calendar – ''Dehiyot'' |journal= Culture and Cosmos |volume= 6 |dateyear= 2002 |pages= 3–22 }}

* {{cite book |author= Jonathan Ben-Dov |title= Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context |location= Leiden: Brill |dateyear= 2008 }}

* {{cite book |authorlast=Blackburn|first= Bonnie Blackburn |author2= Leofranc Holford-Strevens |title= The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning |publisher= Oxford University Press |location= USA |dateyear= 2000 }}

* {{cite book |author= Sherrard Beaumont Burnaby |title= Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars |publisher= George Bell and Sons |location= London |dateyear= 1901 }}

* {{cite book |authorlast= Nathan Bushwick |first=Nathan|title= Understanding the Jewish Calendar |publisher= Moznaim |location= New York/Jerusalem |dateyear= 1989 |id= ISBN 0-940118-17-3}}

* {{cite book |author= William Moses Feldman |title= Rabbinical Mathematics and Astronomy'' |edition= 3rd |publisher= Sepher-Hermon Press |location= New York |dateyear= 1978 }}

* {{cite journal |authorlast=Poznanski|first= Samuel Poznanski |title= Calendar (Jewish), ''[[Encyclopædia of Religion and Ethics]]'' |publisher= T. & T. Clark |location= Edinburgh |dateyear= 1910 |volume= 3 |pages= 117–124 }}

* {{cite book |authorlast=Reingold|first= Edward M. Reingold |author2last2=Dershowitz|first2= Nachum Dershowitz |title= Calendrical Calculations: The Millennium Edition |publisher= Cambridge University Press |edition= 2 |dateyear= 2001 |id= ISBN 0-521-77752-6 |pages= 723–730 }}

* {{cite book |authorlast=Resnikoff|first= Louis A. Resnikoff |title= Jewish Calendar Calculations |journal= [[Scripta Mathematica]] |volume = 9 |dateyear= 1943 |pages= 191–195, 274–277 }}

* {{cite book |authorlast=Schwartz|first= Eduard Schwartz |title= Christliche und jüdische Ostertafeln'' (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii) |location= Berlin |dateyear= 1905 }}

* {{cite book |authorlast=Spier|first= Arthur Spier |title= The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100'' |publisher= Feldheim Publishers |location= Jerusalem/New York |dateyear= 1986 }}

* {{cite book |authorlast=Stern|first= Sacha Stern |title= Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE |publisher= Oxford University Press |dateyear= 2001 |id isbn= ISBN 978-0-19-827034-8 }}