Хамфри Богарт — разлика између измена

Богарт је [[1934]]. године наступио у [[Бродвеј|бродвејском]] комаду ''-{Invitation to a Murder}-''. Продуцент [[Артхур Хопкинс]] чуо је драму иза кулиса и ангажовао Богарта кад је одлучио да ће продуцирати нову драму [[Роберт Е. Шервуд|Роберта Е. Шервуда]], [[Окамењена шума]]. Хопкинс се касније присетио, „Кад сам видио глумца, био сам помало затечен, јер је он био неко коме се никад нисам много дивио. Био је остарели младић који је већину својих позоришних дана провео у белим хлачама машући [[тенис]]ким рекетом. Није се баш чинио хладнокрвним убицом, али глас (сув и уморан) није попуштао, био је то Мантијев глас”.

[[Warner Bros.|Ворнер брадерс]] је откупио филмска права на [[Окамењена шума|Окамењену шуму]]. Филм је био славан по својим сировим, урбаним, нискобуџетним акцијским филмовима па је сценарио изгледао савршен, посебно због тога што је публика у том тренутку била одушевљена стварним криминалцима као што су [[Џон Дилинџер]] и [[Дач Шулц]]. За главне улоге ангажовани су [[Бети Дејвис]] и [[Лесли Хауард]], а Хауард, који је био власник продукцијских права, јасно је дао до знања како уз себе жели и Богарта. Студио је за улогу Дјука Мантија тестирао неколико [[Холивуд|холивудских]] ветерана и изабрао [[Едвард Г. Робинсон|Едварда Г. Робинсона]], који је имао снажнији звездани статус те био одлучан у намери да сними филм како би испунио свој скупи уговор. Богарт је телеграмом ово пренио Хауарду, који је био у [[Шкотска|Шкотској]]. Хауард је контактовао [[Џек Ворнер|Џека Ворнера]] и инсистирао да Богарт добије улогу. Џек Воренер, који је био славан по свађи са својим глумцима, покушао је Богарту наденути уметничко име, али овај се показао као тврд орах. Богарт никад није заборавио ову услугу па је [[1952]]. године назвао своју једину кћер, Лесли, по Хауарду, који је погинуо у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. [[Роберт Е. Шервуд]] остао је близак Богартов пријатељ.