Нишавска епархија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 43:
У другој половини 18. века извршено је управно преуређење Софијске митрополије у оквиру које је створена Нишавска епархија са средиштем у Пироту. Ова епархија је почетком 19. века издвојена из састава Софијске митрополије и такође је добила почасни ранг митрополије, што је био обичај у Цариградској патријаршији. Ова епархија је 1815. године спојена са [[Епархија нишка|Нишком епархијом]], али је након 1821. године поново одвојена у посебну епархију.{{sfn|Вуковић|1996|p=436}} За митрополите у Нишавској епархији су по правилу постављани [[фанариоти]].{{sfn|Вуковић|1996|p=113, 124, 218, 463}} Средином 19. века, Цариградска патријаршија није препознала потребу да у епархијама на српском етничком подручју постави архијереје српске народности, што је потом искористила расколничка [[Бугарска егзархија]] у циљу неканонског запоседања Нишавске епархије.
Стицајем околности, томе је допринела и сама Цариградска патријаршија, која је 1867. године поставила бугарског свештеника Партенија Зографског за нишавског митрополита у Пироту, што се убрзо показало као велика грешка, пошто се он недуго након тога отргао од Цариграда и приступио [[Бугарска егзархија|Бугарској егзархији]] (1870). Тако је створена расколничка "Нишавска егзархијска епархија" којом је до 1874. године управљао Партеније Зографски, а након његове оставке администрирање над овом епархијом је поверено егзархијском митрополиту Јевстатију Палагонијском, који је 1878. године побегао у Бугарску.{{sfn|Стојанчевић|1986|p=84, 88, 90}} Након ослобођења Пирота у [[Српско-турски рат (1877-1878)|Српско-турском рату (1877-1878)]] створени су услови за обнову канонског поретка путем споразума са Цариградском патријаршијом (1879). У склопу општег договора о признавању аутокефалности Православне цркве у проширеној Кнежевини Србији, договорено је да подручје дотадашње Нишавске епархије уђе у састав аутокефалне српске митрополије.{{sfn|Kiminas|2009|p=21, 28}} Администрирање над овом епархијом преузео је митрополит [[Митрополит београдски Михаило|Михаило Јовановић]]. Наредне 1880. године Нишавска епархија је укинута, а њено подручје је прикључено суседној Нишкој епархији.{{sfn|Мидић|2012}}
== Референце ==
Ред 53:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Ниш у средњем веку (Niš in Middle Ages)|url=https://books.google.com/books?id=HMhqCgAAQBAJ|journal=Историјски часопис|issue=31|year=1984|pages=5-40}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|title=Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)|url=https://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|year=1985}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Popović|first=Svetlana|title=The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)|url=https://books.google.com/books?id=yuAVAQAAMAAJ|journal=Старинар|issue=51: 2001|year=2002|pages=171-184}}
| |||