1300 каплара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
'''Хиљаду триста каплара''' је назив за још недошколоване [[официр]]е који су послати као појачање Првој армији у [[Колубарска битка|Колубарској бици]].
 
Састав ове јединице чинио је будућу [[интелигенција|интелектинтелектуалну]]уалну елиту [[Србија|Србије]]. Почетком [[Први светски рат|рата]] велики број младића, како из Србије тако и из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у [[Скопље|Скопљу]]. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је [[Врховна команда|врховну команду]] да их пошаље у борбу. [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српска војска]] је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, [[Београд]] је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови [[каплар]]а (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка [[Колубара|Колубари]] и [[Сувобор]]у. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у [[Први светски рат|Првом светском рату]], предвођена [[Живојин Мишић|Живојином Мишићем]].
 
Током 1916. и 1917. већа група од око 500 припадника је провела у [[Жозије]]у ({{јез-фр|Jausiers}}) у Француској на обуци одакле се потом вратила на фронт.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/363791/Kako-su-Srbi-pevali-Marseljezu Како су Срби певали „Марсељезу” („Политика”, 19. септембар 2016)]</ref>
Ред 9:
Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.
 
Једна од централних [[београд]]ских улица носи назив ''Улица 1300 каплара'', у доста шумадијских градова постоје улице са тим називом, а и у [[Бања Лука|БањaБања Луци]] једна од улица носи ово име.
 
Постојало је [[Удружење 1300 каплара]] које је 1980. године спало на 9 последњих преживелих чланова, па је морало бити угашено. Последњи председник је био [[Тадија Пејовић]] (1892-1982).<ref>[http://www.rastko.rs/rastko/delo/10296#_Toc197175289 Раде Дацић: Кидани таленат - Тадија Ж. Пејовић]</ref>