Милош Минић — разлика између измена

{{Херој М

| слика = Minic MIlos.jpg

| опис_слике=Милош Минић

| место_смрти =[[Београд]], {{зас|Србија|1992}} [[Република Србија (1990—2006)|Србија]]

| држава_смрти ={{застава|Србија и Црна Гора}}

|КПЈ=[[1936]].

|НОБ=[[политички комесар]]<br />[[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]]

{{{!}} style="background:transparent"

{{!}} {{Орден народног хероја}} {{!}}{{!}} {{Орден јунака социјалистичког рада}} {{!}}{{!}} {{Орден народног ослобођења}}

Када је сазнао да се у ваљевском крају налази и пуковник [[Драгољуб Михаиловић|Дража Михаиловић]], крајем јула 1941. године, водио је преговоре с њим ради његовог придобијања за заједничку борбу. Тада су били направљени први први службени контакти између Народноослободилачког и Четничког покрета. Милош је, у пратњи [[Драгојло Дудић|Драгојла Дудића]] и доктора Миодрага Јовановића, предводио партизанску делегацију, а на четничкој страни је преговарао поручник Нешко Недић. До договора није дошло, али је закључено да је јединствени циљ и једних и других борба против окупатора.

 

 

У међувремену Минић је дошао у додир са војночетничким одредом „Зечевић-Мартиновић“, који је био вољан да се бори. Крајем августа, православни [[свештеник]] [[Влада Зечевић]] и инжењеријски [[поручник]] [[Ратко Мартиновић]] упутили су се на заједнички састанак на [[Мачков камен|Мачковом камену]]. На крају је постигнут споразум о нападу на варошицу [[Крупањ]]. После освајања Крупња, расправљало се о стварању нових органа власти. Дошло је до састанка у селу [[Кржава (Крупањ)|Кржави]] између Минића, Зечевића и Драгојла Дудића. На предлог Минића и Зечевића, орган власти у Крупњу је назван „Народни одбор варошице Крупањ“. После конституисања овог тела, Милош Минић је одржао велики слуп на коме је највише говорио о [[Народноослободилачки одбори|новој „народној власти“]], и укидању дотадашње власти и свих њених органа (среског начелства, општине, жандармеријске станице, среских судова, пореске управе, катастарске секције и др.)

 

 

Половином септембра Минић добија задатак да сачека генералног секретара КПЈ, [[Јосип Броз Тито|Јосипа БрозаТита]] на простору ваљевске територије. Тито је стигао у село [[Робаје]] [[18. септембар|18. септембра]] 1941. године, где га је задржала партизанска чета. Минић је дошао и препознао Тита. Тито се највише интересовао за односе партизана и четника Драже Михаиловића. Минић му је поднео извештај, а Тито је тражио састанак са Дражом. Тако је Милош Минић са Титом, Обрадом Стефановићем и Војиславом Рафаиловићем поново кренуо Дражи у сурет, у селу [[Струганик]], [[19. септембар|19. септембра]] 1941. године где је заказан састанак. Разговори су се водили у кући [[Живојин Мишић|војводе Живојина Мишића]]. Са Дражом Михаиловићем налазио се и син војводе Живојина Мишића, мајор [[Александар Мишић]], начелник Врховне Команде, потпуковник Драгослав Павловић и [[Драгиша Васић]]. И после ових разговора није дошло до неког помака. Договорено је само да се мобилизација изводи без присиле и да се две стране не сукобљавају. На крају, Милош Минић је као успомену поклонио Драгославу Павловићу свој пиштољ „Валтер“, а овај му је дао војно-државни пиштољ који су носили [[официр]]и бивше [[Југословенска војска|југословенске краљевске војске]]. Интересантно да је тај исти пиштољ, по Минићевим речима њега спасао од Дражиних четника у селу [[Бастав]]у, недалеко од Крупња [[1942]]. године.

Из политичког живота се повукао [[1990]]. године. После [[Распад СФРЈ|распада СФРЈ]] више се није појављивао у медијима и на телевизији. Повукао се у своју викендицу близу [[Чачак|Чачка]], где је живео до [[2003]]. године. Почетком 2003. године вратио се у Београд, а последње појављивање му је било у [[Подгорица|подгоричком]] листу „Данас“ марта 2003. године.

 

 

== Књиге и одликовања ==