Битка за Вуковар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 31:
==Увод у битку==
Према опису из књиге ''Смрт Југославије'' (''Л.Силбер, А.Литл, стр. 157''), група активиста [[ХДЗ]], предвођена [[Гојко Шушак|Гојком Шушком]], политичким емигрантом и успешним [[Канада|канадским]] угоститељом (касније министар одбране), пришуњала се Борову Селу и испалила три пројектила “амбруст”. Нико није погинуо, али су локални [[Срби]], већ потпомогнути сународницима из [[Србија|Србије]], појачали одбрану. <ref>http://www.nin.co.yu/1999-11/27/10566.html</ref>▼
Напетост је појачана, када пада прва цивилна жртва у [[Хрватска|Хрватској]]. Док се враћао са првомајског уранка Србина Стевана Инића, рођеног [[1928]]. године, убија [[Хрвати|Хрват]] Ђуро Геленчир, члан ХДЗ-ових паравојних формација.<ref>http://www.balkan-archive.org.yu/politics/war_crimes/vukovar/index.html</ref>▼
Две недеље после плитвичког инцидента, за Први мај, неколико полицајаца из [[Осијек]]а се ушуњало у Борово Село у намери да скине [[Југославија|југословенску]] заставу, истакнуту у част празника, и постави нову [[Застава Хрватске|хрватску заставу]]. Стражари су запуцали и двојицу ранили и заробили. Следећег јутра, двадесетак хрватских полицајаца ушуло је aутовусом у Борово Село у намери да ослободи заробљене полицајце. Дочекани су паљбом. Дванаест их је погинуло.▼
Дана [[25. јун]]а [[1991]], Хрватска је прогласила независност од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Српски народ у Хрватској се оштро побунила против овог чина, и прихватио се оружја. Подржавао их је српски лидер Слободан Милошевић као и вођство ЈНА. Хрватске паравојне снаге и полиција нису могле да се потпуно одвоје од Југославије, а да пре тога не покоре или протерају Србе и ЈНА.
Линија 42 ⟶ 48:
==Рани стадијуми конфликта==
▲Према опису из књиге ''Смрт Југославије'' (''Л.Силбер, А.Литл, стр. 157''), група активиста [[ХДЗ]], предвођена [[Гојко Шушак|Гојком Шушком]], политичким емигрантом и успешним [[Канада|канадским]] угоститељом (касније министар одбране), пришуњала се Борову Селу и испалила три пројектила “амбруст”. Нико није погинуо, али су локални [[Срби]], већ потпомогнути сународницима из [[Србија|Србије]], појачали одбрану. <ref>http://www.nin.co.yu/1999-11/27/10566.html</ref>
▲Напетост је појачана, када пада прва цивилна жртва у [[Хрватска|Хрватској]]. Док се враћао са првомајског уранка Србина Стевана Инића, рођеног [[1928]]. године, убија [[Хрвати|Хрват]] Ђуро Геленчир, члан ХДЗ-ових паравојних формација.<ref>http://www.balkan-archive.org.yu/politics/war_crimes/vukovar/index.html</ref>
▲Две недеље после плитвичког инцидента, за Први мај, неколико полицајаца из [[Осијек]]а се ушуњало у Борово Село у намери да скине [[Југославија|југословенску]] заставу, истакнуту у част празника, и постави нову [[Застава Хрватске|хрватску заставу]]. Стражари су запуцали и двојицу ранили и заробили. Следећег јутра, двадесетак хрватских полицајаца ушуло је aутовусом у Борово Село у намери да ослободи заробљене полицајце. Дочекани су паљбом. Дванаест их је погинуло.
Док се стање у источној Славонији погоршавало, у самом Вуковару је локални командант паравојних јединица [[Томислав Мерчеп]] стекао репутацију по бруталности према локалним Србима. Најмање 80 Срба је убијено или нестало приликом напада Мерчепових паравојних снага. Још пре првих жртава 9. априла 1991. године Докмановић је написао драматично писмо хрватском председнику [[Фрањо Туђман|Фрањи Туђману]] изјављујући "да је тренутно стање у Вуковару веома критично и да прети да сваког тренутка ескалира у међуетнички сукоб са могућим трајним, трагичним и непредвидивим последицама, што је посебно наглашено све учесталијим наоружавањем цивилног становништва које се наставља и које ствара атмосферу страха и потпуног одсуства поверења становништа у било коју владину институцију".
| |||