Ернесто Лаклау — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
м + |
||
Ред 36:
== Рад ==
Лаклауов најранији рад је био под утицајем алтисеровског марксизма и био је фокусиран на проблеме унутар нео – марксистичких кругова 70их година двадесетог века, као што су улога државе, динамика капитализма, значај изградње народних покрета и могућност револуције. Лаклауова најзначајнија књиа је „Хегемонија и Социјална стратегија“ (Hegemony and Socialist Strategy) из 1985. године, која је настала у коауторству са Шантал Муфе. Ова књига се често класификијује као пост-макрсистичка<ref>{{cite book|title = Хегемонија и Социјална стратегија (Hegemony and Socialist Strategy)|last = Laclau|first = Erneso|
У „Хегемонији и Социјалној стратегији“ Лаклау и Муфе представљају једиствено становиште дискурса, ослањајући се на рад Витгенштајна. Тврдили су да социјални ентитети једино постају значајни кроз дискурзивну артикулацију. Као такво, значење нечега није никада унапред дато, али је уместо тога конструисано кроз друштвене вежбе. Лаклау је користио становиште дискурса да преиспита природу идентитета, тврдећи да су сви политички идентитети дискурзивни – чак иако су искусни као „природне“ индивидуе (чак и до тачке кад идентитет није препознат као идентитет). Нпр. иако индивидуа мисли да је „рођени мушкарац“ ово није за Лаклауа случај мушкости, јер је друштвена конструкција категорија која нема урођени смисао.
|