Систем органа за дисање — разлика између измена

.
м (Враћене измене 178.223.235.86 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa)
(.)
[[Датотека:Respiratory_system_complete_sr.svg|мини|десно|300п|Респираторни систем човека]]
{{рут}}
'''Систем органа за дисање''' (респираторни систем) обавља размену гасова између организма и спољашње средине. Процесом [[дифузија|дифузије]] се преко респираторних површина усваја кисеоник, а отпушта угљен-диоксид у спољашњу средину. [[Кисеоник]] је већини организама неопходан за производ ослобађа [[угљен-диоксид]]. <ref>[http://www.slideshare.net/nasaskolatakmicenja1/sistem-organa-za-disanjeisidora-milenkovijasmina-miljkovi Презентација - систем органа за дисање]</ref>
'''Систем органа за дисање''' (респираторни систем) обавља размену гасова између организма и спољашње средине. Процесом [[дифузија|дифузије]] се преко респираторних површина усваја кисеоник, а отпушта угљен-диоксид у спољашњу средину. [[Кисеоник]] је већини организама неопходан за производ ослобађа [[угљен-диоксид]].<ref>[http://www.slideshare.net/nasaskolatakmicenja1/sistem-organa-za-disanjeisidora-milenkovijasmina-miljkovi Презентација - систем органа за дисање]</ref>
 
Све организме можемо поделити у две групе, зависно од њиховог односа према кисеонику:
Да би процес размене гасова био успешан потребно је да респираторна површина буде што већа и богато снабдевена крвним судовима. У зависности од тога на ком нивоу се одвија, дисање је могуће поделити на:
* '''унутрашње дисање''' - обухвата размену гасова на нивоу ткива и ћелија;
* '''спољашње дисање''' - размена гасова кроз респираторне површине које су у додиру са спољашњом средином.<ref>[http://www.slideshare.net/prezentacijebiologija/ss-11910012 Презентација - систем органа за дисање]</ref>
 
Спољашњим дисањем усваја се кисеоник који прелази у крв, везује се за [[хемоглобин]] (образује се [[окси-хемоглобин]] )и њоме доспева до свих ткива и ћелија у организму. Кисеоник из крви дифузијом улази у ћелије и омогућава [[ћелијско дисање]]. Као крајњи производ ћелијског дисања ствара се угљен-диоксид који опет по законима дифузије прелази из ћелија у крв. У крви се везује за хемоглобин (настаје [[карбамино-хемоглобин]]) и тако транспортује до респираторних органа, а затим из њих у спољашњу средину.
Пошто је молекуларни кисеоник у високим концентрацијама штетан за ткива (доводи до оксидације органских материја) он се не може магационирати као што то могу хранљиве материје или вода. Зато је неопходно његово непрекидно снабдевање из спољашње средине.
 
== Сисари ==
== Респираторни органи водених кичмењака ==
=== Анатомија ===
{{Main article|Плућа|Респираторни тракт}}
[[Датотека:Poumons2.jpg|thumb|left|300px|Респираторни систем]]
[[Датотека:illu quiz lung05.jpg|thumb|180px| [[Respiratory tract#Lower respiratory tract |lower respiratory tract]], or "Respiratory Tree"{{ordered list |[[Vertebrate trachea|Trachea]] |[[Main bronchus (disambiguation)|Mainstem bronchus]] |[[Secondary bronchus|Lobar bronchus]] |[[Tertiary bronchus|Segmental bronchus]] |[[Bronchiole]] |[[Alveolar duct]] |[[Pulmonary alveolus|Alveolus]]}}]]
 
In [[human]]s and other [[mammal]]s, the anatomy of a typical respiratory system is the [[respiratory tract]]. The tract is divided into an [[Respiratory tract#Upper respiratory tract |upper]] and a [[Respiratory tract#Lower respiratory tract |lower respiratory tract]]. The upper tract includes the [[nose]], [[nasal cavity |nasal cavities]], [[paranasal sinuses |sinuses]], [[pharynx]] and the part of the [[larynx]] above the [[vocal folds]]. The lower tract includes the lower part of the larynx, the [[trachea]], [[bronchus |bronchi]], [[bronchiole]]s and the [[pulmonary alveolus |alveoli]].
[[ендодерм|Ендодермалног]] су порекла, образовали су се од предњег црева.
 
The branching airways of the lower tract are often described as the [[Respiratory tract# |respiratory tree]] or tracheobronchial tree.<ref name=gilroy>{{cite book|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |date=2008|pages=108-111 |isbn=978-1-60406-062-1 }}</ref> The intervals between successive branch points along the various branches of "tree" are often referred to as branching "generations", of which there are, in the adult human about 23. The earlier generations (approximately generations 0–16), consisting of the trachea and the bronchi, as well as the larger bronchioles which simply act as [[Conducting zone |air conduits]], bringing air to the respiratory bronchioles, alveolar ducts and alveoli (approximately generations 17–23), where [[gas exchange]] takes place.<ref name="Pocock">{{cite book|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|date=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|page=315-317|edition=3rd }}</ref><ref name=tortora1 /> [[Bronchiole]]s are defined as the small airways lacking and cartilagenous support.<ref name=gilroy />
=== Шкрге ===
{{Посебан чланак|Шкрге}}
Код водених кичмењака (риба и ларви водоземаца) као респираторни органи функционишу шкрге. Код копнених кичмењака шкрге се јављају само у току ембрионалног развића, а касније се редукују.
* Грађа
Код риба је са сваке стране ждрела развијена шкржна дупља у којој леже шкрге. Шкржне дупље комуницирају са једне стране са ждрелом, а са друге са спољашњом средином.
Свака шкрга се састоји од лучне основе која носи два низа финих шкржних листића. Дуж основе пролазе: скелетни лук (даје ослонац шкргама), доводни (носи [[редукован]]у) и одводни (носи [[оксидован]]у крв) [[крвни суд]].
 
The first bronchi to branch from the [[trachea]] are the right and left main bronchi. Second only in diameter to the trachea (1.8&nbsp;cm), these bronchi (1 -1.4&nbsp;cm in diameter)<ref name="Pocock"/> enter the [[lung]]s at each [[Root of the lung |hilum]], where they branch into narrower secondary bronchi known as lobar bronchi, and these branch into narrower tertiary bronchi known as segmental bronchi. Further divisions of the segmental bronchi (1 to 6&nbsp;mm in diameter)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date= 13. 8. 2013}}</ref> are known as 4th order, 5th order, and 6th order segmental bronchi, or grouped together as subsegmental bronchi.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |date=2014 |publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|page=200|edition=6th edition.}}</ref><ref>{{Cite book
=== Рибљи мехур ===
| last = Maton
{{Посебан чланак|Рибљи мехур}}
| first = Anthea
Код неких [[рибе|риба]] (плућашице или дводихалице) које живе у плитким водама које пресушују, рибљи мехур врши улогу допунских респираторних органа којима у време суше ове рибе могу да користе атмосферски [[ваздух]]. Рибљи мехур представља испупчење [[једњак]]а. Има претежно функцију апарата којим се регулише кретање на мањим или већим дубинама, али по потреби може да функционише и као плућа.
| authorlink =
|author2=Jean Hopkins|author3=Charles William McLaughlin|author4=Susan Johnson|author5=Maryanna Quon Warner|author6=David LaHart|author7=Jill D. Wright
| title = Human Biology and Health
| publisher = Prentice Hall
| year = 1993
| location = wood Cliffs, New Jersey, USA
| pages =
| url =
| doi =
| id =
| isbn = 0-13-981176-1}}</ref>
 
Compared to the, on average, 23 number of branchings of the respiratory tree in the adult human, the [[mouse]] has only about 13 such branchings.
== Плућа ==
{{Посебан чланак|Плућа}}
Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила. (Изузетак су [[змије]] код којих је једно плућно крило закржљало.) Плућа сувоземних кичмењака су врло слична рибљем мехуру плућашица. Она стоје у вези са цревом преко [[душник]]а, који се отвара у ждрелу једним пукотинастим отвором. Изнад тог отвора је код сисара развијен израштај у виду поклопца ([[епиглотис]]), који затвара улазак у душник за време гутања. Почетни део душника, у нивоу отвора, је [[гркљан]]. Гркљан, нарочито код сисара, функционише као гласни орган захваљујући гласним жицама, које се протежу у његовој унутрашњости. Зид душника је подупрт хрскавичавим прстеновима. На свом крају душник се грана на бронхије које се даље гранају у самим плућима. Код птица је на месту гранања душника смештен орган који производи глас.
 
The alveoli are the dead end terminals of the "tree", meaning that any air that enters them has to exit via the same route it used to enter the alveoli. A system such as this creates [[Dead space (physiology)|dead space]], a volume of air (about 150&nbsp;ml in the adult human) that fills the airways after exhalation and is breathed back into the alveoli before environmental air reaches them.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. | year = 1948 | title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = | pages = 405–416 }}</ref><ref>{{cite journal|last=Burke |first=TV |author2=Küng, M |author3=Burki, NK |title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989 |volume=96 |issue=4 |pages=752–6 |pmid=2791669}}</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}</ref> At the end of inhalation the airways are filled with environmental air, which is exhaled without coming in contact with the gas exchanger.<ref name=fowler1948 />
Плућа су нарочито сложене грађе код [[птице|птица]] и сисара. Код птица од плућних крила полазе проширења – ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у кости. Оне смањују специфичну тежину тела и учествују у дисању за време летења. Приликом лета, грудни кош птица се не шири, па покрети грудног мишића изазивају ширење и скупљање кеса.
 
=== Вентилаторске запремине ===
Код [[сисари|сисара]] плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена [[дијафрагма|дијафрагмом]]. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују:
{{Main |Дисање|Запремина плућа}}
* '''инспираторни мишићи''' учествују у ширењу грудног коша, односно, [[удисај]]у (инспиријум); главни међу њима су:
** [[међуребарни мишићи|спољашњи међуребарни мишићи]]
** дијафрагма
* '''експираторни мишићи''' помажу [[издисај]] (експирирација); припадају им:
** [[међуребарни мишићи|унутрашњи међуребарни мишићи]]
** [[трбушни мишићи]].
 
The lungs expand and contract during the breathing cycle, drawing air in and out of the lungs. The volume of air moved in or out of the lungs under normal resting circumstances (the resting [[tidal volume]] of about 500&nbsp;ml), and volumes moved during maximally forced inhalation and maximally forced exhalation are measured in humans by [[spirometry]].<ref name=tortora8 /> A typical adult human spirogram with the names given to the various excursions in volume the lungs can undergo is illustrated below:
[[Bronhija|Бронхије]] се у плућима гранају на [[бронхиоле]] које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – [[Плућна алвеола|алвеоле]]. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом капилара и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.<ref>[http://www.savremenisport.com/Medicina_Morfoloske_karakteristike_sistema_organa_za_disanje.html Морфолошке карактеристике органа за дисање] ''savremenisport.com''</ref>
 
Not all the air in the lungs can be expelled during maximally forced exhalation. This is the [[residual volume]] of about 1.0-1.5&nbsp;liters which cannot be measured by spirometry. Volumes that include the residual volume (i.e. [[functional residual capacity]] of about 2.5-3.0&nbsp;liters, and [[total lung capacity]] of about 6&nbsp;liters) can therefore also not be measured by spirometry. Their measurement requires special techniques.<ref name=tortora8>{{cite book |last1= Tortora |first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |pages=570–572|edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbn= 0-06-350729-3 }}</ref>
 
The rates at which air is breathed in or out, either through the mouth or nose, or into or out of the alveoli are tabulated below, together with how they are calculated. The number of breath cycles per minute is known as the [[respiratory rate]].
 
{| class="wikitable"
|-
! Measurement !! Equation !! Description
|-
| [[Respiratory minute volume|Minute ventilation]] || tidal volume * respiratory rate|| the total volume of air entering, or leaving, the nose or mouth per minute.
|-
| Alveolar ventilation || (tidal volume – dead space) * respiratory rate || the volume of air entering or leaving the alveoli per minute.
|-
| [[Dead space (physiology)|Dead space ventilation]] || dead space * respiratory rate || the volume of air that does not reach the alveoli during inhalation, but instead remains in the airways, per minute.
|}
 
=== Механика дисања ===
[[Датотека:Real-time MRI - Thorax.ogv|thumb|right| Real-time [[magnetic resonance imaging]] (MRI) of the chest movements of human thorax during breathing]]
 
{{Main article|Breathing#Mechanics}}
{{Multiple image
| direction = vertical
| align = left
| header = The "pump handle" and "bucket handle movements" of the ribs
| width1 = 200
| image1 = ribcage during inhalation.jpg
| caption1 = The effect of the [[Muscles of respiration|muscles of inhalation]] in expanding the [[rib cage]]. The particular action illustrated here is called the [[pump handle movement]] of the rib cage.
| width2 = 200
| image2 = Costillas.png
| caption2 = In this view of the rib cage the downward slope of the lower ribs from the midline outwards can be clearly seen. This allows a movement similar to the "pump handle effect", but in this case it is called the [[bucket handle movement]]. The color of the ribs refers to their classification, and is not relevant here. }}
{{Multiple image
| direction = horizontal
| align = top
| header = Breathing
| width2 = 200
| image2 = Forceful breathing.jpg
| caption2 = The muscles of forceful breathing (inhalation and exhalation). The color code is the same as on the left. In addition to a more forceful and extensive contraction of the diaphragm, the intercostal muscles are aided by the accessory muscles of inhalation to exaggerate the movement of the ribs upwards, causing a greater expansion of the rib cage. During exhalation, apart from the relaxation of the muscles of inhalation, the abdominal muscles actively contract to pull the lower edges of the rib cage downwards decreasing the volume of the rib cage, while at the same time pushing the diaphragm upwards deep into the thorax.
| width1 = 200
| image1 = Quiet breathing.jpg
| caption1 = The muscles of breathing at rest: inhalation on the left, exhalation on the right. Contracting muscles are shown in red; relaxed muscles in blue. Contraction of the [[Thoracic diaphragm|diaphragm]] generally contributes the most to the expansion of the chest cavity (light blue). However, at the same time, the intercostal muscles pull the ribs upwards (their effect is indicated by arrows) also causing the [[rib cage]] to expand during inhalation (see diagram on other side of the page). The relaxation of all these muscles during exhalation cause the rib cage and abdomen (light green) to elastically return to their resting positions.
}}
 
In [[mammals]], inhalation at rest is primarily due to the contraction of the [[Thoracic diaphragm|diaphragm]]. This is an upwardly domed sheet of muscle that separates the thoracic cavity from the abdominal cavity. When it contracts the sheet flattens, (i.e. moves downwards as shown на слици) increasing the volume of the thoracic cavity. The contracting diaphragm pushes the abdominal organs downwards. But because the pelvic floor prevents the lowermost abdominal organs moving in that direction, the pliable abdominal contents cause the belly to bulge outwards to the front and sides, because the relaxed abdominal muscles do not resist this movement. This entirely passive bulging (and shrinking during exhalation) of the abdomen during normal breathing is sometimes referred as "abdominal breathing", although it is, in fact, "diaphragmatic breathing", which is not visible on the outside of the body. Mammals only use their abdominal muscles only during forceful exhalation. Never during any form of inhalation.
 
As the diaphragm contracts, the [[rib cage]] is simultaneously enlarged by the ribs being pulled upwards by the [[intercostal muscles]]. All the ribs slant downwards from the rear to the front; but the lowermost ribs ''also'' slant downwards from the midline outwards. Thus the rib cage's transverse diameter can be increased in the same way as the antero-posterior diameter is increase by the so-called [[pump handle movement]].
 
The enlargement of the thoracic cavity's vertical dimension by the contraction of the diaphragm, and its two horizontal dimensions by the lifting of the front and sides of the ribs, causes the intrathoracic pressure to fall. The lungs' interiors are open to the outside air, and being elastic, therefore expand to fill the increased space. The inflow of air into the lungs occurs via the [[respiratory airways]]. In health these airways (starting at the nose or mouth, and ending in the microscopic dead-end sacs called [[Alveolus|alveoli]]) are always open, though the diameters of the various sections can be changed by the [[Sympathetic nervous system|sympathetic]] and [[parasympathetic nervous system]]s. The alveolar air pressure is therefore always close to atmospheric air pressure (about 100&nbsp;[[Pascal (unit)|kPa]] at sea level) at rest, with the pressure gradients that cause air to move in and out of the lungs during breathing rarely exceeding 2–3&nbsp;kPa.<ref>{{cite journal |last1=Koen |first1=Chrisvan L. |last2=Koeslag |first2=Johan H. | title=On the stability of subatmospheric intrapleural and intracranial pressures |journal= News in Physiological Sciences | publication-date=1995 |volume=10 |pages=176–178 }}</ref><ref>{{cite book |last1=West |first1=J.B. |title=Respiratory physiology: the essentials. |location=Baltimore |publisher=Williams & Wilkins |publication-date=1985| pages= 21–30, 84–84, 98–101 }}</ref>
 
During exhalation the diaphragm and intercostal muscles relax. This returns the chest and abdomen to a position determined by their anatomical elasticity. This is the "resting mid-position" of the thorax and abdomen when the lungs contain their [[functional residual capacity]] of air (the light blue area in the right hand illustration, which in the adult human has a volume of about 2.5–3.0&nbsp;liters.<ref name=tortora1>{{cite book |last1= Tortora |first1= Gerard J. |last2=Anagnostakos|first2=Nicholas P.| title=Principles of anatomy and physiology |pages=556–586|edition= Fifth |location= New York |publisher= Harper & Row, Publishers|publication-date= 1987 |isbn= 0-06-350729-3 }}</ref> Resting exhalation lasts about twice as long as inhalation because the diaphragm relaxes passively more gently than it contracts actively during inhalation.
 
== Дисајни систем животиња ==
 
=== Шкољке ===
[[Шкољке]] углавном поседују шкрге које им омогућавају размену кисеоника између водене средине и циркулаторног система. Те животиње такође имају срце које пумпа крв која садржи [[хемоцијанин]] као молекул која преноси кисеоник. Према томе, њихов респираторни систем сличан је ономе код риба. У саставу респираторног система [[пужеви|пужева]] могу се налазити или шкрге или једно плућно крило.
 
=== Инсекти ===
 
Већина инсеката дише пасивно помоћу посебних отвора на егзоскелету, а ваздух доспева у тело путем многобројних малих цевчица које се називају [[трахеје]] (још мање се називају трахеоле). Дифузија гасова у том случају ефикасна је на малим раздаљинама, али не и великим, те је то један од разлога зашто су инсекти релативно мали. Они који немају те отворе и трахеје, као што су неки припадници разреда -{''[[Collembola]]''}-, дишу директно кроз кожу, такође дифузијом гасова.<ref>[http://www.earthlife.net/insects/anatomy.html The Earth Life Web, Insect Morphology and Anatomy]. Earthlife.net. Retrieved on 2013-04-21.</ref> Број отвора на инсекту варира међу врстама, али увек долазе у паровима, један са сваке стране тела, и обично један по сегменту тела. Неки припадници реда -{''[[Diplura]]''}- их имају једанаест, са по четири пара на грудном кошу, али код најстаријих форми инсеката, као што су скакавци и вилини коњици, постоје два отвора на грудном кошу и осам на абдомену. Код већине осталих инсеката их је, међутим, мање.
 
Кисеоник доспева у ћелије на нивоу трахеола. Трахеје су испуњене водом због пропустљивих ћелијских мембрана њиховог околног ткива. Током обављања активности ниво воде се повлачи због повећане концентрације [[млечна киселина |млечне киселине]] у мишићним ћелијама. То смањује [[потенцијал воде]] и она се [[осмоза|осмозом]] повлачи у ћелије, а ваздух доспева ближе мишићним ћелијама. Дифузијски пут се смањује и гасови се тако лакше могу преносити.
 
Некада се сматрало да инсекти константно врше размену гасова са вањском средином простом дифузијом гасова у трахејском систему. Међутим, недавно су документоване велике варијације у вентилаторним структурама инсеката, па се чини да и респирација много варира. Неки инсекти имају континуирану респирацију и некима недостаје мишићна контрола отвора за дисање. Међутим, други користе мишићну контракцију абдомена заједно са координираним стезањем и опуштањем дисајних отвора како би створили цикличну размену гасова и смањили губитак воде. Најекстремнији облици тога називају се циклуси дисконтинуиране размене гасова (енг. -{''discontinuous gas exchange cycles, DGC''}-).<ref>{{cite journal
| last = Lighton
| first = JRB
| title = Discontinuous gas exchange in insects
| journal = Annu Rev Entomology
| volume = 41
| pages = 309–324
| date = 1996
| doi = 10.1146/annurev.en.41.010196.001521 }}</ref>
 
=== Рибе ===
 
Код риба као респираторни органи функционишу [[шкрге]].
 
Код риба је са сваке стране ждрела развијена шкржна дупља у којој леже шкрге. Шкржне дупље комуницирају са једне стране са ждрелом, а са друге са вањском средином. Свака шкрга се састоји од лучне основе која носи два низа финих шкржних листића. Дуж основе пролазе: скелетни лук (даје ослонац шкргама), доводни (носи редуковану) и одводни (носи оксидовану крв) крвоток.
 
Код неких риба (плућашице или [[дводихалице]]) које живе у плитким водама које често пресушују, [[рибљи мехур]] врши улогу допунског респираторног органа којим у време суше ове рибе могу да користе атмосферски ваздух. Рибљи мехур представља испупчење [[једњак]]а. Има претежно функцију апарата којим се регулише кретање на мањим или већим дубинама, али по потреби може да функционише и као плућа.
 
=== Водоземци ===
 
Код водоземаца и плућа и коже служе као респираторни органи. Кожа тих животиња је јако прокрвљена и влажна, а влагу одржавају лучењем слузи из специјализираних ћелија. Иако плућа имају примарну функцију при контролирању дисања, јединствене особине коже помажу брзој размени гасова када су водоземци потопљени у воду богату кисеоником.<ref>{{cite journal
| last = Gottlieb
| first = G
| author2 = Jackson DC
| title = Importance of pulmonary ventilation in respiratory control in the bullfrog
| journal = Am J Physiol
| volume = 230
| pages = 608–13
| year = 1976
| pmid = 4976
| issue = 3 }}</ref>
 
=== Гмизавци ===
 
[[Датотека:X-ray video of a female American alligator (Alligator mississippiensis) while breathing - pone.0004497.s009.ogv |thumb |Ренгенски снимак женке [[амерички алигатор|америчког алигатора]] док дише]]
 
Анатомска структура плућа је мање комплексна код гмизаваца него код сисара, будући да гмизавцима недостаје врло екстензивна структура плућа слична стаблу коју видимо код сисара. Размена гасова код гмизаваца још увек се одвија у алвеолама; међутим, гмизавци немају [[дијафрагма|дијафрагму]]. Према томе, дисање се одвија променом запремине телесне шупљине, коју код свих гмизаваца осим корњача контролише контракција -{''Musculi intercostales''}-. Код корњача удисање и издисање контролише контракција одређених парова мишића на боковима тела.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/498684/reptile/38473/Respiratory-system Respiratory system]. Encyclopædia Britannica.</ref>
 
=== Птице ===
 
Респираторни систем птица се знатно разликује од оног код сисара, будући да има јединствене анатомске особине као што су ваздушне вреће. Плућа птица такође немају капацитет за напухивање будући да птице немају дијафрагму и плеуралну шупљину (-{''cavum pleurae''}-). Размена гасова код птица одвија се међу ваздушним капиларима и крвним капиларима, а не у [[алвеола]]ма.
 
== Болести ==
 
При дисању кроз плућа се креће велика количина гасова, а са гасовима и разни микроорганизми, честице прашине, испарења, издувни гасови. Иако се они удишу у малим количинама, након неког времена се накупе у плућима и могу изазвати разне сметње и обољења.
 
Најчешће обољење дисајних путева је [[прехлада]] (нахлада, назеб). Она се препознаје по упали слузокоже дишног пута, која поцрвени, отекне и лучи много слузи. У дисајном путу долази до пецкања, голицања и сврбежа. То све подстиче јак кашаљ, а често долази и до грознице. Ако је упала ограничена на слузокожу носне шупљине, онда се то назива кијавицом. У том случају се обољење може пренети на синусе, што може бити врло болно, нарочито ако дође до гнојења слузокоже синуса. Често долази и до упале слузокоже дисајног пута, што се назива катар. На пример, ако су захваћене бронхије, онда је у питању бронхијски катар.
 
Попратни ефекат болести респираторних органа увек је кашаљ, зато што се њиме ти органи прочишћавају - избацује се слуз или друге примесе.
 
Велики кашаљ се препознаје по снажним и грчевитим нападима кашља, који могу трајати више минута, а најчешће се јавља код деце. Ти напади често завршавају повраћањем. Узрочник је штапићаста бактерија која се са особе на особу преноси капљичастом инфекцијом.
 
[[Упала грла]] се јавља кад се прехлада дисајног пута пренесе на грло. Слузокожа је упаљена, надражена и храпава, а упаљене су и гласне жиле, које отекну и губе функцију. Последице су кашаљ и промукао глас. Оболели би требао да избегавају хладан, задимљен и запрашен ваздух и да поштеђују гласне жиле. Глас може бити угрожен и накупљањем слузи, на пример код [[дифтерија|дифтерије]], када прети и гушење. Тада је потребна хитна лекарска интервенција.
 
[[упала плућа|Упалу плућа]] изазивају бактерије [[пнеумококе]], које у плућа доспевају удахнутим ваздухом. Та болест почиње [[Грозница |грозницом]], телесна температура расте, да би седмог дана изненада опала, што је попраћено снажним знојењем. Након тога стање се поправља. Присутан је кашаљ, пробадање у грудима и астма (сипња). Упала плућа често је попраћена упалом поребрице, која често траје дуже и од саме упале плућа. Код ње долази до накупљања течности између поребрице и поплућнице, што може угрозити одвијање дисања. Најбоље помаже пунктирање, тј. уклањање те течности. Ако течност није присутна, онда је у питању сува упала поребрице.
 
Врло опасно обољење респираторних органа је [[рак плућа]]. Обично се доводи у везу са дуготрајним и претјераним пушењем цигарета и дувана на лулу.
 
[[Туберкулоза]] плућа (ТБЦ, сушица, лат. -{''tuberculum''}--чворић) је најраширенија од свих заразних респираторних болести. Изазивач је штапићасти бацил туберкулозе, који у плућа доспева са удахнутим ваздухом, али и храном, те се након њезине пробаве у цревима шири крвотоком и лимфом по читавом телу. Лечење је успешно под условом да је правовремено.
 
== Извори ==
{{reflist|30em}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Respiratory system}}
* -{[http://www.emc.maricopa.edu/faculty/farabee/BIOBK/BioBookRespsys.html#Diseases%20of%20the%20Respiratory%20Sys A high school level description of the respiratory system]}-
* [http://www.bionet-skola.com/w/Respiratorni_sistem_ki%C4%8Dmenjaka BioNet Škola]
* -{[http://www.leeds.ac.uk/chb/lectures/anatomy7.html Introduction to Respiratory System]}-
* -{[http://www.scienceaid.co.uk/biology/humans/lungs.html Science aid: Respiratory System]}-
* -{[http://www.bio.umass.edu/biology/bemis/FAOV4/Ch18.doc The Respiratory System]}-
* -{[http://meded.ucsd.edu/ifp/jwest/resp_phys/index.html Lectures in respiratory physiology]}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Респираторни систем|*]]