Мехмед-паша Соколовић — разлика између измена

Први високи положај Мехмед-паше је био командант-адмирал (капудан-паша) Османске флоте. На том месту заменио је Хајрудина Барбаросу након његове смрти [[1546.]] године. За разлику од Барбаросе, Мехмед-паша није пловио морима, већ је остао у Истанбулу током читаве службе на том положају што је било веома важно за његову будућу каријеру и везе које је направио са фамилијом у Босни. Године [[1549.]], гувернер-генерал ([[беглербег]]) [[Румелија|Румелије]] [[Семиз Али-паша]] постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада током његове каријере, као и кроз његово порекло. Пограничне земље између Османске и Хабсбуршке царавине током овог периода улазе у турбулентан период узроковане намером [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда Хабзбурга]] да припоји [[Трансилванија|Трансилванију]] којом је управљао Сулејманов вазал [[Јован II Жигмунд Запоља|Јован Жигмунд]], син покојног краља Угарске [[Јован Запоља|Јована Запоље]]. На обе стране границе српска популација је била бројна и избор Мехмед-паше Соколовића за команданта у предстојећем рату није био случајан. Намера је била да се привуче што је могуће више српских војника у османлијску војску што се на крају и десило током војне кампање [[1551.]] године када су српске чете подржала османлијска освајања неколико тврђава. Међутим, Мехмед-паша Соколовић није успео да освоји [[Темишвар]] након чега се повукао у Београд како би прово ту зиму. Иако је био поражен Мехмед-паша је успео да задржи положај гувернер-генерала Румелије. Наредне године, [[1552.]], кампању је наставио [[:en:Kara Ahmed Pasha|Кара Ахмед паша]], други везир, као командант (сердар) а Темишвар је коначно био освојен. Разлог Соколовићевог именовања, задржавања на том положају и његово даље напредовање може се сагледати само кроз чињеницу да је био фаворит царског двора. Период који је провео на положају гувернер-генерала поклапа се са великим везирством [[Рустем-паша Опуковић|Рустем-пашом Опуковићем]] (1544-1553, 1555-1561); обојица су истог порекла и говорили су истим језиком. Они су били више него добри сарадници. С обзиром на велики ривалитет етничких фактора у османлијском политичком животу. Очигледно да је Мехмед-паша имао више него значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само од великог везира већ и од жене из царског харема, посебно од жене Султана Сулејмана, [[Рокселана|Хурем (Рокселана)]] и њене кћерке [[Султанија Михримах|Михримах]], Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о Соколовићу је написао:

 

[[Датотека:Велики господар Соколовић и Селим.jpg|мини|десно|200п|Велики везир Мехмед-паша Соколовић и Султан Селим II током пријема [[Западна Европа|европског амбасадора]]. Османска минијатура око [[1575.]] године.]]

Одмах након завршетка сукоба на северној граници Османског царства [[1553.]] године Мехмед-паша је позван на исток у [[Токат]], у рат против Сафивида са румелијских снагама. Сукоб је одложен због побуне Сулејмановог старијег сина [[Принц Мустафа|Мустафе]] који ће убрзо бити ликвидиран по наређењу свог оца. Соколовић је провео зиму у Токату чекајући наредну ратну сезону. Јуна [[1554.]] године Соколовић ће се истаћи са румелијским снагама у маршу од [[Ерзурум]]а до [[Нахчиван (град)|Нахчивана]] и у освајању неколико [[Грузија|грузијских]] тврђава. На повратку са фронта, у [[:en:Amasya|Амасију]], султан Сулејман поставља Мехмед-пашу Соколовића за трећег везера. Соколовић овим постављењем ступа у царско веће-диван. Од тог тренутка Соколовић се суочава са најтежим изазовима од којих је један заштита царског трона. Прво искушење за Мехмед-пашу је била побуна Дузем Мустафе. Наиме, [[1555.]] године, појавила се особа у Добруџи која је тврдила да је легитиман син султана Сулејмана. Наводни син се предао Мехмед-паши који је наредио да се обеси. Године [[1558.]], анимозитет између Сулејманових синова, Бајазита и Селима, достиже црвену линију. Иако султанија Хурем, Сулејманова жена, у сарадњи са њеном кћерком Михрамах изазива отворен сукоб између принчева али није дочекала да види његову завршницу јер је преминула исте године. Млађи син Бајазит је био охрабрен да захтева да буде признат за легитимног наследника трона. Султан Сулејман је послао војску под командом Мехмед-паше Соколовића против Бајазита који се налазио утврђен у Кони. Након што је био поражен Бајазит је побегао у Персију од које је касније откупљен а потом и погубљен [[1561.]] године. Мехмед-паша је интервенисао у борби у име султана и Селима чиме је очувао јединство царевине а самим тим је за себе обезбедио унапређење и признање будућег султана Селима II.