Географија — разлика између измена

Најстарије познате карте света потичу из 9. века п. н. е., а припадале су [[вавилон|Вавилонцима]]. <ref>Kurt A. Raaflaub & Richard J. A. Talbert . Geography and Ethnography: Perceptions of the World in Pre-Modern Societies. John Wiley & Sons. }. {{page|year=|isbn=978-1-4051-9146-3|pages=147.}}</ref> Тежња за спознајом просторног распореда свих појава на Земљиној површини сеже у најдаљу познату историју, али је она остварена тек у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. [[Хипократ са Хиоса|Хипократ]], [[Аристотел]], [[Хипарх]], особито [[Ератостен]] (један од првих који је мерио пречник Земље),<ref>-{Jean-Louis and Monique Tassoul (1920). A Concise History of Solar and Stellar Physics. London: Princeton University Press. {{page|year=2009|isbn=978-0-691-11711-9|pages=}}</ref> настојали су да објасне опште феномене [[Земља|Земље]] као целине. Касније се [[Агрипа (астроном)|Агрипа]], [[Страбон]] и [[Плиније Старији]], према практичним потребама (експанзија [[Римско Царствоцарство|Римског Царствацарства]]), оријентишу на описе земаља. Док је прва, старија географска оријентација готово искључиво природонаучна и спекулативна, друга је практичарска и описна, с посебним нагласком на човеку и његову деловању на Земљи. Од [[3. век]]а, кинеске методе географских истраживања и њихова географска литература много су сложенији него у Еуропи тога времена, што је случај све до [[13. век]]а.