|
|MeshNumber =
}}
'''Антонинијева куга''', позната и као '''Галенова куга''', била је епидемија заразне болести која је погодила Римско Царствоцарство у периоду од 165. до 180. године. Историчари медицине сматрају да је епидемија изазвана великим,<ref>H. Haeser's conclusion, in Lehrbuch der Geschichte der Medicin und der epidemischen Krankenheiten III:24–33 (1882), followed by Zinsser 1996.</ref> или малим богињама.<ref>''There is not enough evidence satisfactorily to identify the disease or diseases'' concluded J. F. Gilliam in his summary (1961) of the written sources, with inconclusive Greek and Latin inscriptions, two groups of papyri and coinage.</ref> Болест су Римско царство пренели војници који су се борили у рату против [[Партијско царство|Партијског царства]]. Позната је по дугом трајању и тешким поседицама. Од ове пошасти страдали су двојица царева [[Луције Вер]] и [[Марко Аурелије]], из династије Антонина, по којима је ова епидемија и добила име. Епидемија је поново избила након девет година, и тада је, римски конзул и историчару [[Касије Дион|Касију Дион Кокејану]] ''(грч. Δίων ὁ Κάσσιος; око 155 - око 235)'' свом делу Римска историја ''(Ρομαικε ιστοριa)'', навео да је у Римском царству, дневно умирало и до 2.000 болесника само у Риму (четвртина оболелих).<ref>Cassio Dione, LXXII 14.3-4; il suo libro che parla dell'epidemia avvenuta sotto Marco Aurelio è perduto; questa nuova epidemia fu la più grave che lo storico avesse mai visto.</ref> Укупан број преминулих процењена је на 5.000.000 људи.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/4381924.stm "Past pandemics that ravaged Europe"], BBC News, 7 novembre 2005</ref>Болест је усмртила једну трећину становништва у неким областима, и десетковала римску војску.<ref>[http://www.loyno.edu/~history/journal/1996-7/Smith.html Plague in the Ancient World]</ref>
Бројни извори, слажу се да је епидемија први пут појавила током опсаде [[Селеукија|Селеукије]] ''(grč. Σελεύκεια)'', старовековног града у Месопотамији на реци [[Тигар (река)|Тигар]], од стране Римљана, у зиму 165-166. године.{{sfn|Sicker|2000|p=169}} [[Амијан Маркелин]], римски официр хеленског порекла и историчар, у његовој ''Историја'' (''Res Gestae'' или у дословном преводу „Историјски подвизи“ ), написаној на латинском језику, наводи да је куга захватила становништво на простору до Галије и легије стациониране дуж Рајна.<ref>Амијан Марцелин, ''Историја'', Предговор, превод и коментари Милена Милин. Београд, 1998.</ref> [[Еутропије]] међутим тврди да је од ове епидемије преминуло многи људи широм царства.
== Порекло назива ==
Савремени историчари ову епиндемију изазвану највероватније великим или малим богињама, назвали су по Луцију Веру и Марку Аурелију, двојици царева из династије [[Антонини|Антонинина]]на, који је владали у периоду масовне епидемије, епонимом — Антонинијева куга. И сами цареви [[Луције Вер]] и [[Марко Аурелије]] били су међу жртвама епидемије.
Како је епидемију у својим списима детаљно описао њен савременик антички лекар [[Гален]], па је по њему ова болест добила епоним - Галенова куга.
|
