Папир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 6:
Најбољи папир се прави од биљака које садрже много целулозе у својим влакнима или од крпа од природних материјала као што су [[памук]] и [[лан]]. [[Кинези]] су тврдили да им је јефтиније да производе хартију него [[Свила|свилу]] и да је она погоднија за писање од трака [[дрво|дрвета]] или [[бамбус]]а, нарочито за неке дугачке књиге. На [[запад]]у је папир заменио [[пергамент]] као најпогоднија подлога за писање.
Процес прављења целулозног папира је развијен у [[Кина|Кини]] током раног 2. века, вероватно још 105. године.<ref>Hogben, Lancelot. "Printing, Paper and Playing Cards". Bennett, Paul A. (ed.) ''Books and Printing: A Treasury for Typophiles''. New York: The World Publishing Company, (1951).
== Почеци ==
Ред 13:
Како тврди Са'алеби (умро [[1038]]), борба између Зијада ибн Салиха и [[Турска|турских]] владара, ојачаних снагама њихових кинеских савезника, избила је око [[752]]. године у близини реке [[Тараз]] на северу [[Месопотамија|Месопотамије]]. Та Област се у традиционалној [[Ислам|исламској]] литератури називала [[Туркестан]] зато што су ту претежно живели народи турског порекла. По завршетку борбе, Зијад је са собом повео и групу кинеских заробљеника, међу којима је било и оних који су добро познавали процес производње кинеског папира. Они су се касније настанили у [[Самарканд]]у, где су развили занат којим су се традиционално бавили. Производња кинеског папира од тада је постала све учесталија, а занатлије које су се бавиле тим занатом биле су све славније и познатије. Иако се производња кинеског папира веома брзо ширила у другим градовима у [[калифат]]у, ипак произвођачи „самаркандског папира”, као првог облика папира у [[ислам|исламској цивилизацији]], засвагда су очували своју славу и [[Традиција|традицију]].<ref>Велајати, Али Акбар (2016), ''Историја културе и цивилизације ислама и Ирана'', превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”. стр. 111—112.</ref>
Потом се ово сазнање проширило и на [[Европа|Европу]] и радионице за израду папира појавиле су се свуда где је било довољно воде за производњу папира.<ref name="Burns 1996, 417f.">{{harvnb|Burns|1996|pp=417f.}}</ref> Око [[800]]. у Багдаду се прави прва фабрика папира.<ref>Murray, Stuart A. P. ''The Library: An illustrated History''. Skyhorse Publishing, (2009
У 19. веку је индустирјализација знатно редуковала трошак производње папира. Године 1844. је канадски инвеститор [[Charles Fenerty|Чарлс Фенерти]] и Немац Ф. Г. Келер независно развили процесе за пулпирање дрвених влакана.<ref>{{Cite book|url=http://www.charlesfenerty.ca/book.html|title=Charles Fenerty and his paper invention |last=Burger|first=Peter |date=2007|publisher=Peter Burger|location=Toronto|isbn=9780978331818|oclc=173248586|pages=25–30}}</ref>
Ред 21:
{{see also|дрвена пулпа|деинковање}}
Пре индустријализације папирне продукције најзаступљенији извор влакана су била рециклирана влакна из кориштеног текстила, зване крпе. Крпе су биле од [[конопља|конопље]], [[лан]]а и [[памук]]а.<ref name=PST1>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/247670296|title=Recycling fiber and deinking |last=Göttsching|first=Lothar |last2=Gullichsen|first2=Johan |last3=Pakarinen|first3=Heikki|last4=Paulapuro|first4=Hannu|last5=Yhdistys|first5=Suomen Paperi-Insinöörien|author6=Technical Association of the Pulp and Paper Industry|date=2000|publisher=Fapet Oy |location=Finland |
== Етимологија ==
| |||