Расизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Allcoonslookaliketome.jpg|мини|десно|250п|„''Мени све црње изгледају исто''“ (Ернест Хоган, САД 1896)]]
[[Датотека:Vivian Malone registering.jpg|thumb|right|250px|[[Афроамериканци |Афроамерички]] универзитетски студент [[Вивиан Малоне]] улази у [[Универзитет у Алабами]] у САД да се региструје за наставу као један од првих [[Дефиниције белине у Сједињеним Државама |обојених]] студената те институције. До 1963. универзитет је био [[Расна сегрегација |расно сегрегиран]] и само белци су могли да похађају наставу.]]
'''Расизам''' се односи на веровања и праксу код којих се сматра да постоје урођене и карактеристичне разлике између одређених група [[Човек|људских]] бића које се могу мерити хијерархијски.<ref name="Garner09">{{cite book | url=https://us.sagepub.com/en-us/nam/racisms/book245769 | title=Racisms: An Introduction | publisher=Sage | author=Garner, Steve | year=2009}}</ref> Последица расизма је [[Друштво |социјална]], [[Политика|политичка]] и [[Економија|економска]] предност једне групе људи у односу на другу.
Расизам одваја групе људи на основу њихове расе, са намером сагледавања једне расе као важније и боље од других.<ref name="newman">{{cite book | last = Newman | first = D. M. | title = Sociology: exploring the architecture of everyday life | publisher = SAGE | location = Los Angeles | year = 2012 | edition = 9th | isbn = 978-1-4129-8729-5 | page = 405 | quote = racism: Belief that humans are subdivided into distinct groups that are different in their social behavior and innate capacities and that can be ranked as superior or inferior.}}</ref> Веровање да су особине и карактер појединаца повезани са њиховом расом, није обавезно расизам, јер то не значи да се једна раса сматра бољом од других. Чим постоји веровање да је једна раса супериорна над осталим расама, такво понашање се може назвати расизмом. Давање или одузимање привилегија на основу расе се зове расна [[дискриминација]].
Ради се о [[предрасуда]]ма или у горим случајевима о [[идеологија]]ма, које не уважавају равноправност свих људи и њихових група у самоостваривању [[људска права и слободе |људских права и слобода]]. У пракси, расизам производи поделу „раса“ или њихову [[дискриминација |дискриминацију]], прама сопственим критеријумима. Расизам постоји током целе историје човечанства, али исто тако одувек постоје и растуће снаге које се против њега боре и све успешније га сузбијају.<ref>{{cite web|url=http://www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/CERD.aspx|title=International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination|publisher=Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights |accessdate= 23. 12. 2011}}</ref>
== Етимологија, дефиниција и употреба ==
[[Датотека:ProceedingsLakeMohonkConference.png|thumb|250px|Једна рана употреба речи „засисзам“ у тексту [[Richard Henry Pratt |Ричарда Хенрија Прата]] из 1902: „''Асоцијација раса и класа је неопходна да би се уништио расизам и [[клана дискриминација]].''“]]
У 19. веку, многи научници су прихватали став да се људска популација може поделити на расе. Израз ''расизам '' је именица која описује стање расистичког опхођења, тј. претпоставља се да се људска популација може класификовати према расама. Порекло корена речи „раса“ није јасно. Лингвисти се генерално слажу се да је дошла у енглески језик од [[средњефранцуског]], али нема такве сагласности о томе како је дошла у језике латинског порекла, у општем случају. Недавно је предложено да је изведна из [[Арапски језик |арапске речи]] -{''ra's''}-, што значи „глава, почетак, порекло“ или из [[хебрејски језик |хебрејске речи]] ''rosh'', која има слично значење.<ref>{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=race&allowed_in_frame=0 |title=race (n2) |publisher=Online Etymology Dictionary |accessdate= 21. 2. 2016}}</ref> Рани расни теоретичари генерално су сматрали да су неке расе биле инфериорне у односу на друге и они су консеквентно веровали да су диференцијални третмани раса потпуно оправдани.<ref name="Garner09"/><ref name="Canadian Encyclo">{{cite web |url=http://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/racism/ |title=Racism |work=The Canadian Encyclopedia |accessdate= 21. 2. 2016 |year=2013}}</ref><ref>{{cite web|title=Framework decision on combating racism and xenophobia|url=http://europa.eu/legislation_summaries/justice_freedom_security/combating_discrimination/l33178_en.htm|work=Council Framework Decision 2008/913/JHA of 28 November 2008|publisher=European Union|accessdate= 3. 2. 2011}}</ref><ref>{{cite web|title=International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination |url=http://www2.ohchr.org/english/law/cerd.htm |work=UN Treaty Series |publisher=United Nations |accessdate= 3. 2. 2011 |archiveurl=http://www.webcitation.org/61DocT4xh?url=http://www2.ohchr.org/english/law/cerd.htm |archivedate= 26. 8. 2011 |deadurl=yes |df= }}</ref> Те ране теорије су предводиле [[Псеудонаука |псеудонаучне]] истраживачке претпоставке; колективна настојања да се адекватно дефинишу и формирају хипотезе о расним разликама се генерално називају [[Научни расизам |научним расизмом]].
Данас, већина [[Биологија |биолога]], [[Антропологија |антрополога]], и [[Социологија |социолога]] одбацује [[Таксономија (општа) |таксономију]] раса у корист специфичнијих и/или емпиријски проверљивих критерија, као што су [[географија]], етничка припадност или историја [[Ендогамија |ендогамије]].<ref>{{cite journal |title=Does Race Exist? |journal=Scientific American |date= 2003 |first=Michael |last=Bamshad |author2=Steve E. Olson|quote=If races are defined as genetically discrete groups, no. But researchers can use some genetic information to group individuals into clusters with medical relevance. |doi=10.1038/scientificamerican1203-78 |volume=289 |pages=78–85}}</ref> До данас, постоји мало доказа у истраживањима [[Хумани геном |људског генома]] која би указивала на то да се раса може дефинисати на начин који би био користан у одређивању генетске класификације људи.<ref name="Patrinos04">{{cite journal |url=http://www.nature.com/ng/journal/v36/n11s/full/ng2150.html |title='Race' and the human genome |author=Patrinos, Ari |journal=Nature Genetics |year=2004 |volume=36 |issue=S1–S2 |doi=10.1038/ng2150 |pages=S1–S2 |pmid=15510100}}</ref><ref name="Keita97">{{cite journal |url=http://www.councilforresponsiblegenetics.org/pageDocuments/WAURRSZQOE.pdf |title=The persistence of racial thinking and the myth of racial divergence |author1=Keita, Shomarka O.Y. |author2=Rick A. Kittles |lastauthoramp=yes |journal=American Anthropologist |year=1997 |volume=99 |issue=3 |pages=534–44 |doi=10.1525/aa.1997.99.3.534}}</ref><ref name="Smedley05">{{cite journal |url=http://psycnet.apa.org/journals/amp/60/1/16/ |title=Race as biology is fiction, racism as a social problem is real: Anthropological and historical perspectives on the social construction of race |author1=Smedley, Audrey |author2=Brian D. Smedley |lastauthoramp=yes |journal=American Psychologist |year=2005 |volume=60 |issue=1 |pages=16–26 |doi=10.1037/0003-066x.60.1.16 |pmid=15641918}}</ref>
== Историја ==
Сама мисао да [[цивилизација]] мора да брани свој интегритет играла је улогу и у античкој [[Грчка|Грчкој]] и [[Рим]]у. Например римски [[песник]] [[Клаудиус Клаудианус]] написао је да из разлога очувања цивилизације не сме да дође до сједињавања Римљана и афричких варвара и да ће обојено копиле упрљати колевку. Оријенталиста и дипломата [[Жозеф Артур Гобино]] тврдио је да помешани односи води ка неспособности да се одржи развој и просперитет јер постоје тзв. расе више и ниже. За њега највиша раса била је раса бела а најнижа раса јеврејска. На мисли Жозефа Артура Гобина надовезује и књига Основи 19. века чији је аутор у немачкој живећи енглески песник и филозоф Хустон Стиуарт Чемберлен (-{Houston Stewart Chamberlain}- [[1855]]- [[1927]]).
== Извори, природа и последице расизма ==
[[Датотека:Races and skulls.png|250px|thumb|Аутохтоне „расе“ на [[Земља |Земљи]] ([[1857]].): Џосаја Кларк Нот и Џорџ Робинс Глидон имплицирају да су „црнци“ креацијски чин између [[Грчка |Грка]] и [[шимпанза |шимпанзе]]]]
Расизам је [[наука |квазинаучна]] теорија вредносне сегрегације људских група према којој њихова психобиолошка својства одлучујуће одређују и укупне [[биоантропологија |биоантрополошке]] потенцијале, социокултурни развој и [[историја |историјску]] улогу. Почива на погрешним или погрешно интерпретираним [[Генетика |генетичким]], социобиолошким, [[селекција |селекцијским]] и другим претпоставкама – тенденциозне и идеологизиране – групне дискриминације.<ref>Gallagher C. A. (1999): Rethinking to color line - Readings in race and ethnicity. Mayfield Publishing Company, London, Toronto, ISBN 0-7674-0268-5.</ref> Ту „[[Наука |научну]]“ бесмислицу продубљује апсолутним поистовећивањем групних и индивидуалних особина. Према расистима, сваки припадник (њихове сопствене!) „супериорне“ групе је у свим елементима свог биоантрополошког и социокултурног бића надмоћно вреднији од било ког члана подређене („инфериорне“) групе. Тражењем неутемељених веза између биолошких (генетичких) и културних групних својстава, посебно у области [[Интелигенција |интелигенције]], [[Понашање |понашања]], општих [[Менталне способности |менталних способности]] и [[Карактер личности |карактера личности]], они „расној супериорности“ дају значење и урођене и непроменљиве вредности.<ref>Hiernaux J. (1969): Égalité ou inégalité des races? Editions Hachette, Paris.</ref><ref>Back L., Solomos J., Eds (2002): Theories of race and racism: A Reader. Taylor & Francis, New York, ISBN 020300597X;ISBN 9780203005972.</ref>
Изворни узроци „[[расна дискриминација |расне дискриминације]]“ су примарно друштвене и економске природе, а њени суштински циљеви су у свестраној експлоатацији потлачених група. Њена жртва могу бити и тзв. „друштвене расе“, које имају веома мало заједничког са биоантрополошким смислом међугрупних разлика. Тако „друштвена раса“ може бити дефинисана културним, религијским, економским или било којим другим особеностима које јој дају препознатљива групна обилежја. У таквим случајевима, расизам примењује обрнуту логику сопствених изворних начела: према лажној поставци да су културне карактеристике последица деловања наследних биолошких чинилаца и испољавања одређених социокултурних посебности дискриминиране групе изводи се закључак о њеној засебној расној припадности.<ref>Boaz N. T., Almquist A. J. (1999): Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey, ISBN 0-13-080793-1.</ref><ref>Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>
Обесправљене људске групе расисти најчешће сматрају мање вредним, биолошки ([[Генетика|генетички]]) и културно инфериорним, интелектуално неспособним, ленјим и недозрелим. Насупрот томе, најшири слојеви прогресивне научне и културне – цивилизиране јавности су уверени да се будућност човечанства може разумно градити само на темељу објективних научних чињеница, које већ деценијама истичу најугледнији светски антрополози и генетичари.<ref>Cavalli-Sforza L. L., Menozzi P., Piazza A. (1994): The history and geography of human genes. Princeton University Press, Princeton, ISBN 0-691-02905-9.</ref><ref>Cavalli-Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The genetics of human populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hiernaux J. (1969): Égalité ou inégalité des races. Edition Hachete, Paris.</ref><ref>Coon C. S., Garn S. M., Birdsell J. B. (1950): Races. Thomas, Sprigfild.</ref>
У екстремним формама, расизам се испољава у историјским периодима и подручјима у којима одређена „расно“, етнички, религијски, социјално, економски (или другачије) дефинисана група на тај начин покушава оправдати и доказати своје априорно „право“ на повлаштен социобиолошки, културни и општи друштвени положај.<ref>Adams M. et al (2013): Readings for diversity and social justice, 3rd Edition. Routhledge, Taylor & Francis Group, New York, ISBN 978-0415892940, ISBN 0415892945</ref> Прве евиденције о расној дискриминацији потичу још из [[Антика |античких времена]], када су [[Грци]] и [[Јевреји]] остале људске групе сврставали у „мање вредне“ [[Варвари |Варваре]] и гоје. Социјална сегрегација је нарочито изражена код [[Индијанци |Индијаца]], код којих „супериорне“ [[касте]] чине владајући аријевски слој, а покорена „раса“ дравида обухвата све „ниже“ касте. Посебно интензивно, расизам буја у -{XVI}- и -{XVII}- веку, у време нехумане опште дискриминације домородаца новооткривених подручја и континената. [[Црнци |Црнце]], [[Индијанци |Индијанце]] и друге „расне групе“, [[колоније |колонизатори]] сматрају мање вредним и, без изузетка, биолошки и културно инфериорним. Паралелно с тим и бруталном тиранијом, експлоататори радне снаге и природних ресурса организовано и систематски онемогућавају процесе културног, економског и националног освешћивања, односно опће еманципације израбљиваних народа.
Теоријску основу новијег расизма формулисао је [[Жозеф Артур Гобино |Гобино]] (француски дипломата и књижевник) тридесетих година -{XIX}- века. Она почива на научно апсурдној тврдњи да су „расна обележја“ непроменљива и да су одређени народи трајни и искључиви носиоци особитих способности (које иманентно поседује сваки њихов припадник). Својом инкохерентном тезом о супериорности „долихокефалне“ (дугоглаве) „расе“ у великој мери је инспирисао и усмерио многе касније расистичке теорије. Неславан и релативно утицајан допринос развоју расизма крајем -{XIX}- и почетком -{XX}- века дали су социјалдарвинисти, а посебно пољски правник и социолог Глумповицз. Према њима, целокупна еволуција човечанства суштински је усмеравана дарвинистичком селекцијом у „међурасној“ борби за опстанак.
Савремене форме расизма су посебно биле изражене у јужноафричком [[апартхејд]]у (идеологији и пракси донедавно владајуће беле мањине) и одређеним расистичким организацијама, које (попут [[Кју-клукс-клан]]а - ККК у [[САД]]) различитим видовима застрашивања, тероризмом и убиствима желе да приморају „обојене“ на слепу послушност и прихватање статуса опште инфериорности.
==Геноцид==
{{Главни|Геноцид}}
'''Геноцид''' (грч. γενετικός – генеричко, γένεσις – порекло -{''genos''}- = племе, род, народ + лат. -{''occidere''}- = убити) је најекстремнији – по жестини најдрастичнији, по методима често најбруталнији, а по последицама најпогубнији – вид [[расна дискриминација |расне дискриминације]]. Ово „народоморство“ (тј. „злочин геноцида“) је, дакле, најтежа крајност „злочина против човечности“ – усмерена на истребљење и уништавање целих „расних“, етничких, националних, религијских и других група. Упоредо са биолошким искорењивањем групне жртве, бришу се и препознатљиви трагови њене материјалне и духовне културе („[[културоцид]]“), тј. уништава се њено свеукупно [[Биоантропологија |биоантрополошко]] и [[Социоантропологија |социоантрополошко]] биће.<ref>Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>
У ближој прошлости жртве геноцида су најчешће били народи чије су постојбине запоседали колонијални освајачи или други агресивни претенденти на туђе територије. Трагичну геноцидну кулминацију расизма остварује нацистичка [[Немачка]], крајем тридесетих и почетком четрдесетих година -{XX}- века. Та званична државна идеологија „теоријски“ је оправдавана тезом о глобалној историјској мисији (биолошки супериорне и предодређене) „[[аријевска раса |аријевске расе]]“ („надљудî“, упореди: „небески народ“). Према нацистичком законодавству, сви неаријевски појединци и групе су мање вредни и априорно неспособни за обављање културних, уметничких, просветних, техничких и осталих јавних и многих других „елитних“ функција и послова. Та нехумана хајка на „нечисту крв“ резултирала је масовним геноцидом над Јеврејима, [[Роми]]ма, славенским и другим припадницима „нижих раса“, у којем су уништени животи милиона невиних људи.
{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;"
|- style="background: #E9E9E9"
|colspan ="7" | '''Темељни међународни документи у борби за уклањање свих облика расизма и геноцида'''<ref>Glendon M. A. (2002): A world made new: Eleanor Roosevelt and the Universal Declaration of Human Rights. Random House, Harvard, ISBN 978-0-375-76046-4.</ref><ref>http://books.google.com/books?id=2-vaZkbca2sC</ref><ref>Williams P, coauthors - United Nations General Assembly (1981): The international bill of human rights. Entwhistle Books, ISBN 978-0-934558-07-5.</ref>
<ref>Morsink J. (1999): The Universal Declaration of Human Rights: origins, drafting, and intent. University of Pennsylvania Press, ISBN 978-0-8122-1747-6.</ref>
|-
|'''style="background: bgcolor="#F5DEB3" | '''Документ'''
|'''style="background: bgcolor="#C2B280" | '''Година'''
|'''style="background: bgcolor="#C2B280" | '''Најбитније одреднице'''
|-
|'''Декларација о људским правима
|[[1929.]]
|“Свака држава је међународно обавезна да призна једнако право сваког појединца на живот, слободу и својину, као и да на својој територији пружи пуну и укупну заштиту права без разликовања с обзиром на држављанство, пол, расу, језик и вероисповест“
|-
|'''Универзална декларација о људским правима'''
|[[1942.]]
|“Сва људска бића се рађају слободна и једнака у достојанству и правима“
|-
|'''Повеља УН'''
|[[1945.]]
|Обавеза УН је унапређивање „универзалног поштовања и уважавања људских права и основних слобода за све, без обзира на расу, пол, језик и вероисповест“
|-
|'''Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида'''*
|[[1948.]]
|„Геноцид је ускраћивање права на опстанак читавим људским групама, као што је хомицид ускраћивање права на опстанак појединим људским бићима – такво ускраћивање права на опстанак потреса људску савест, наноси велике губитке човечанству које је услед тога лишено културних и других доприноса ових људских група, и противи се моралним законима као и духу циљева УН.“*
|-
|'''Декларација о уклањању свих облика расне дискриминације'''
|[[1963.]]
|Расна дискриминација је „свако разликовање на основу расе, боје коже, предака, националног или етничког порекла“. (Процес усвајања настављен [[1966.]]).
|-
|'''Међународна конвенција о уклањању свих облика расне дискриминације'''
|[[1966.]], ступила на снагу [[1969.]]
|Расна дискриминација је „свако разликовање на основу расе, боје коже, предака, националног или етничког порекла“.
|-
|'''style="background: bgcolor="#F5DEB3" |'''Напомене'''
|* Према Конвенцији (Члан -{II}-), геноцидним се сматрају ...“следећи акти, извршени са намером да се уништи, у целости или делимично, нека национална, етничка, расна или верска група као таква:
*убијање чланова групе;
*наношење тешких телесних и менталних повреда члановима групе;
*свесно стављање групе у услове живота који треба да доведу до њеног уништења, у целости или делимично;
*примена мера усмерених на спречавање рађања унутар групе;
*принудно пребацивање деце из једне групе у другу.“
|* Конвенција не обухвата познате асимилаторске облике геноцида у којима се право на постојање одређених људских група може ускратити и без биолошког уништења, принудним лишавањем групе њеног културног идентитета (културоцид), тј. затирањем културних посебности по којима је препознатљива у широј заједници. Наметањем туђе културе, вере, језика, обичаја (итд.), реализуја се најпре културолошка, а затим (постепено) и биолошка асимилација жртве геноцида.
|}
== Референце ==
{{Reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|colwidth=30em}}
* Allen, Theodore. (1994). 'The Invention of the White Race: Volume 1'' London, UK: Verso.
* Allen, Theodore. (1997). ''The Invention of the White Race: Volume 2'' London, UK: Verso.
* Barkan, Elazar (1992), ''The Retreat of Scientific Racism : Changing Concepts of Race in Britain and the United States between the World Wars'', Cambridge University Press, New York, NY.
* Barth, Boris: [http://nbn-resolving.de/urn: nbn:de:0159-2010092173 ''Racism ''], [[European History Online]], Mainz: [[Institute of European History]], 2011, retrieved: November 16, 2011.
* Bonilla-Silva, Eduardo. 2003. ''Racism without Racists: Color-Blind Racism and the Persistence of Racial Inequality in the United States''. Rowman & Littlefield Publishers, Inc.
* {{Cite book|ref=harv|last=Curta|first=Florin|authorlink=Florin Curta|title=The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700|year=2001|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=rcFGhCVs0sYC}}
* Dain, Bruce (2002), ''A Hideous Monster of the Mind : American Race Theory in the Early Republic'', [[Harvard University Press]], Cambridge, MA. (18th century US racial theory)
* Daniels, Jessie (1997), ''White Lies: Race, Class, Gender and Sexuality in White Supremacist Discourse'', Routledge, New York, NY.
* Daniels, Jessie (2009), ''Cyber Racism: White Supremacy Online and the New Attack on Civil Rights'', [[Rowman & Littlefield]], Lanham, MD.
* Ehrenreich, Eric (2007), ''The Nazi Ancestral Proof: Genealogy, Racial Science, and the Final Solution'', [[Indiana University Press]], Bloomington, IN.
* Ewen & Ewen (2006), "Typecasting: On the Arts and Sciences of Human Inequality", Seven Stories Press, New York, NY.
* [[Joe Feagin|Feagin, Joe R.]] (2006). ''Systemic Racism: A Theory of Oppression'', Routledge: New York, NY.
* Feagin, Joe R. (2009). ''Racist America: Roots, Current Realities, and Future Reparations, 2nd Edition.''Routledge: New York, NY.
* Eliav-Feldon, Miriam, Isaac, Benjamin & Ziegler, Joseph. 2009. ''The Origins of Racism in the West'', Cambridge University Press: Cambridge
* [http://richgibson.com/againstracism.htm Gibson, Rich (2005) Against Racism and Irrationalism]
* Graves, Joseph. (2004) ''The Race Myth'' NY: Dutton.
* Ignatiev, Noel. 1995. ''How the Irish Became White'' NY: Routledge.
* Isaac, Benjamin. 1995 ''The Invention of Racism in Classical Antiquity'' Princeton: [[Princeton University Press]]
* Lentin, Alana. (2008) ''Racism: A Beginner's Guide'' Oxford: One World.
* [[Claude Lévi-Strauss|Lévi-Strauss, Claude]] (1952), ''Race and History'', ([[UNESCO]]).
* {{cite book |last = Memmi| first= Albert | title = Racism| year = 2000| publisher = University Of Minnesota Press| isbn = 9780816631650 }}
* {{citation | last = Moody-Adams | first = Michele | contribution = Racism | editor-last1 = Frey | editor-first1 = R.G. | editor-last2 = Heath Wellman | editor-first2 = Christopher | title = A companion to applied ethics | pages = 89–101 | publisher = Blackwell Publishing | series = Blackwell Companions to Philosophy | location = Oxford, UK Malden, Massachusetts | year = 2005 | doi = 10.1002/9780470996621.ch7 | isbn = 9781405133456 | ref = harv | postscript = .}}
* Rocchio, Vincent F. (2000), ''Reel Racism : Confronting Hollywood's Construction of Afro-American Culture'', Westview Press.
* {{cite journal | last1 = Smedley | first1 = Audrey | last2 = Smedley | first2 = Brian D. | year = 2005 | title = Race as Biology if Fiction, Racism as a Social Problem is Real | url = | journal = American Psychologist | volume = 60 | issue = | pages = 16–26 | doi=10.1037/0003-066x.60.1.16 | pmid=15641918}}
* Smedley, Audrey. 2007. ''Race in North America: Origins and Evolution of a World View. Boulder, CO: Westview.
* {{cite journal | last1 = Stoler | first1 = Ann Laura | year = 1997 | title = Racial Histories and Their Regimes of Truth | url = | journal = Political Power and Social Theory | volume = 11 | issue = | pages = 183–206 }} ([[historiography]] of race and racism)
* [[Pierre-André Taguieff|Taguieff, Pierre-André]] (1987), ''La Force du préjugé : Essai sur le racisme et ses doubles'', Tel Gallimard, La Découverte.
* [[Leon Poliakov|Poliakov, Leon]]. The Aryan Myth: A History of Racist and Nationalistic Ideas In Europe (Barnes & Noble Books (1996)) {{ISBN|0-7607-0034-6}}.
* Trepagnier, Barbara. 2006. ''Silent Racism: How Well-Meaning White People Perpetuate the Racial Divide''. Paradigm Publishers.
* [[France Winddance Twine|Twine, France Winddance]] (1997), ''Racism in a Racial Democracy: The Maintenance of White Supremacy in Brazil'', [[Rutgers University Press]].
* [[UNESCO]], ''[[The Race Question]]'', 1950
* [http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3389823,00.html Tali Farkash, "Racists among us" in Y-Net (Yediot Aharonot), "Jewish Scene" section, April 20, 2007]
* [[Howard Winant|Winant, Howard]] ''The New Politics of Race'' (2004)
* Winant, Howard and [[Michael Omi|Omi, Michael]] ''Racial Formation In The United States'' Routeledge (1986); Second Edition (1994).
* {{cite book| author = Bettina Wohlgemuth| title = Racism in the 21st century: how everybody can make a difference| date = 2007| isbn = 978-3-8364-1033-5 }}
* Wright W. D. (1998) ''"Racism Matters"'', Westport, CT: Praeger.
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = Racism
Линија 23 ⟶ 138:
| wikinews = Расизам
}}
* [http://www.pbs.org/wgbh/nova/first/gill.html Расправа о биолошким концептима „расе“]
* [http://www.pbs.org/wgbh/nova/first/brace.html Расправа о постојању „расе“]
* [http://www.pbs.org/race Раса: Моћ Илузије]
* [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=53980 Радио-телевизија Републике Српске: В. Британија: У порасту расно профилисање, 18. 1. 2012.] {{ср}}
* -{[http://www.havanatimes.org/?p=8162 Being a Black Male in Cuba] By Lucia Lopez, ''Havana Times'' May 5, 2009}-
* -{[http://www.corwin.com/upm-data/4021_Jandt_Reader_Reading_11_Final_Proof.pdf Race, history and culture – Ethics – March 1996] – Extract of two articles by [[Claude Lévi-Strauss]]}-
* -{[http://racism.org/ Race, Racism and the Law]}-
* -{[http://www.racismreview.com/blog RacismReview]}-
{{Authority control}}
[[Категорија:Расизам]]
| |||