Ахеменидско царство — разлика између измена

м (Поправљене везе: АншанАншан (Персија))
Персијска домовина била је Персија, данашња провинција [[Фарс]], која се налазила на југоисточном ободу планина [[Загрос]]. Персијанци припадају већој групи народа – [[Иранци]]ма. Иранци су првобитно били сточари који су се из централне Азије померали у Иран. Асирски извори од 9. до 7. века п. н. е. говоре о Персијанцима и [[Међани]]ма. Међани су се настањивали у области Ектабане и били су много истакнутији у односу на Персијанце, поготово у асирским аналима. О Персијанцима нема никаквих сигурним помена пре првог миленијума п. н. е. Фарса се у ранијем периоду налазила у склопу државе [[Елам]]а. [[Асурбанипал]]овим упадом у Елам (646. година п. н. е.), Елам губи контролу над Фарсом. Због тога се за настанак персијске државе може узети 7. век п. н. е. Старије, можда и правилније, име за персијску државу јесте „Аншан“. Кирови претходници (Ахемен, Теисп, Кир I, Аријарамн, Камбиз I, Арсам) називани су „краљевима Аншана“.
 
Међани, који су живели у области античке [[ЕктабанаЕкбатана|ЕктабанеЕкбатане]], знатно чешће се спомињу у асирским изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар [[Кијаксар]], заједно са вавилонским владарем, учествовао је у [[Пад Ниниве|походу на Ниниву]]. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали [[Нововавилонско царство]]. Кијаксар се, након пљачке [[Асирско краљевство|асирских]] градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне [[Анадолија|Анадолије]] улазећи у сукоб са [[Лидија|лидијским]] владаром [[Крез]]ом. Река [[Халис (река)|Халис]] чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је Медијско царство имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца – [[Херодот]]а, Ктезије и др.
 
== Настанак ==