Расизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 24:
Расизам је [[наука|квазинаучна]] теорија вредносне сегрегације људских група према којој њихова психобиолошка својства одлучујуће одређују и укупне [[биоантропологија|биоантрополошке]] потенцијале, социокултурни развој и [[историја|историјску]] улогу. Почива на погрешним или погрешно интерпретираним [[Генетика|генетичким]], социобиолошким, [[селекција|селекцијским]] и другим претпоставкама – тенденциозне и идеологизиране – групне дискриминације.<ref>{{cite book|last=Gallagher|first=C. A. |title=Rethinking to color line - Readings in race and ethnicity|publisher=Mayfield Publishing Company|location=London, Toronto|year=1999|id=ISBN 0-7674-0268-5|pages=}}</ref> То схватање продубљује апсолутним поистовећивањем групних и индивидуалних особина. Према расистима, сваки припадник (њихове сопствене) „супериорне“ групе је у свим елементима свог биоантрополошког и социокултурног бића надмоћно вреднији од било ког члана подређене („инфериорне“) групе. Тражењем неутемељених веза између биолошких (генетичких) и културних групних својстава, посебно у области [[Интелигенција|интелигенције]], [[Понашање|понашања]], општих [[Менталне способности|менталних способности]] и [[Карактер личности|карактера личности]], они „расној супериорности“ дају значење и урођене и непроменљиве вредности.<ref>Hiernaux J. : Égalité ou inégalité des races? Editions Hachette, Paris.</ref><ref>Back L., Solomos J., Eds (2002): Theories of race and racism: A Reader. Taylor & Francis, New York. {{page|year=1969|isbn=9780203005972|pages=}}</ref>
Изворни узроци „[[расна дискриминација|расне дискриминације]]“ су примарно друштвене и економске природе, а њени суштински циљеви су у свестраној експлоатацији потлачених група. Њена жртва могу бити и тзв. „друштвене расе“, које имају веома мало заједничког са биоантрополошким смислом међугрупних разлика. Тако „друштвена раса“ може бити дефинисана културним, религијским, економским или било којим другим особеностима које јој дају препознатљива групна обилежја. У таквим случајевима, расизам примењује обрнуту логику сопствених изворних начела: према лажној поставци да су културне карактеристике последица деловања наследних биолошких чинилаца и испољавања одређених социокултурних посебности дискриминиране групе изводи се закључак о њеној засебној расној припадности.<ref>Boaz N. T., Almquist A. J. : Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey. {{page|year=1999|id=ISBN 0-13-080793-1|pages=}}</ref><ref name=automatski generisano1>Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>
Обесправљене људске групе расисти најчешће сматрају мање вредним, биолошки ([[Генетика|генетички]]) и културно инфериорним, интелектуално неспособним, ленјим и недозрелим. Насупрот томе, најшири слојеви прогресивне научне и културне – цивилизиране јавности су уверени да се будућност човечанства може разумно градити само на темељу објективних научних чињеница, које већ деценијама истичу најугледнији светски антрополози и генетичари.<ref>Cavalli-Sforza L. L., Menozzi P., Piazza A. : The history and geography of human genes. Princeton University Press, Princeton. {{page|year=1994|id=ISBN 0-691-02905-9|pages=}}</ref><ref>Cavalli-Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The genetics of human populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hiernaux J. (1969): Égalité ou inégalité des races. Edition Hachete, Paris.</ref><ref>Coon C. S., Garn S. M., Birdsell J. B. (1950): Races. Thomas, Sprigfild.</ref>
Ред 37:
{{Главни|Геноцид}}
'''Геноцид''' (грч. γενετικός – генеричко, γένεσις – порекло -{''genos''}- = племе, род, народ + лат. -{''occidere''}- = убити) је најекстремнији – по жестини најдрастичнији, по методима често најбруталнији, а по последицама најпогубнији – вид [[расна дискриминација|расне дискриминације]]. Ово „народоморство“ (тј. „злочин геноцида“) је, дакле, најтежа крајност „злочина против човечности“ – усмерена на истребљење и уништавање целих „расних“, етничких, националних, религијских и других група. Упоредо са биолошким искорењивањем групне жртве, бришу се и препознатљиви трагови њене материјалне и духовне културе („[[културоцид]]“), тј. уништава се њено свеукупно [[Биоантропологија|биоантрополошко]] и [[Социоантропологија|социоантрополошко]] биће.<ref
У ближој прошлости жртве геноцида су најчешће били народи чије су постојбине запоседали колонијални освајачи или други агресивни претенденти на туђе територије. Трагичну геноцидну кулминацију расизма остварује нацистичка [[Немачка]], крајем тридесетих и почетком четрдесетих година -{XX}- века. Та званична државна идеологија „теоријски“ је оправдавана тезом о глобалној историјској мисији (биолошки супериорне и предодређене) „[[аријевска раса|аријевске расе]]“ („надљудî“, упореди: „небески народ“). Према нацистичком законодавству, сви неаријевски појединци и групе су мање вредни и априорно неспособни за обављање културних, уметничких, просветних, техничких и осталих јавних и многих других „елитних“ функција и послова. Та нехумана хајка на „нечисту крв“ резултирала је масовним геноцидом над Јеврејима, [[Роми]]ма, славенским и другим припадницима „нижих раса“, у којем су уништени животи милиона невиних људи.
| |||