Википедија

Хард-диск — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
.
Ред 1:
[[Датотека:Hard disk head crash.jpg|мини|десно|200п250п|Унутрашњост (глава) тврдог диска]]
[[Датотека:SixHardDriveFormFactors.jpg|мини|250px|Разне генерације тврдих дискова]]

'''Тврди''' или '''чврсти диск''' ({{јез-енгл|hard disk drive (HDD)}} – '''хард диск драјв''', -{''hard disk''}- – '''хард диск''' или -{''hard drive''}- – '''хард драјв''') је врста [[секундарна меморија|секундарне меморије]]. Подаци се снимају магнетним путем, у концентричним круговима (цилиндрима) на површини тврдих округлих плоча (дискова).
 
Тврди дискови су се појавили на технолошкој сцени [[1956.]] године, као изум предузећа [[ИБМ]], и након свог изласка на тржиште постала доминантна технологија за секундарно похрањивање података у типичним рачунарским системима током 1960-тих. Данас (2017.) тврди дискови се користе у многим рачунарским системима. Недавне иновације су технологије попут тврдих дискова без покретних делова које користе [[Флеш меморија |флеш меморију]] и -{''NAND''}- технологије, полако почињу да постискују магнетске дискове с појединих система као што су преносници. Тврди дискови због непрекидног развоја и усвајања нових технолошких решења још су најпривлачнији као технологија за секундарно похрањивање података што се тиче односа следећих својстава: носивости, брзине пријеноса података, и цене.
 
== Техничка својства ==
 
Тврди дискови састоје се од једног или више кружних плоча затворених у херметичком кућишту. Ове кружне плоче врте се око једне средишње осе уз помоћу [[електромотор]]а. Плоче су обично направљене од легуре неког метална (жељеза, алуминијума, или неке друге комбинације) док код неких тврдих дискова плоче су израђене од стакла. У процесу израде плоче се обично пресвлаче танким слојем неке [[феромагнети |феромагнетске]] материје. Читање и записивање података врши се уз помоћ посебне магнетске главе која лебди тик изнад магнетског слоја. Код тврдих дискова с више плоча, магнетске главе се се на свакој плочи, и некада с обе стране плоче. Магнетске главе постављају се на посебне носаће који је управљан с посебним механизмом и управљачко јединицом. Податци који се записивају односно читају преко магнетских глава податке користећи разне кодне и модулацијске системе (-{[[FM]]}-, -{[[MFM]]}-, -{[[MMFM]]}-). Предност твртих дискова је да се податци могу читати:
* у следу, један за другим, или
* ван реда с било које тачке где магнетска глава може досећи.
 
Ова особност приступа ван реда, довела је до револуције у обради подататака на рачуналним системима, јер више није било потребно читати магнетске траке од почетка до места где се налазе податци, или читати бушене картице које су заузимале много простора и на које није било могуће спремити много података. Ова иновација омогућила је развој нових операцијских система, као и развој нових апликацијских програма у којима се подаци могу обрадити у стварном времену.
 
=== Носивост ===
 
Носивост тврдих дискова условљена је различитим факторима, и мењала се током развоја технологије од своје појаве на тржишту 1956. године. На пример приликом развоја првог тврдог диска ИБМ-ови инжињери могли су да развију тврди диск већег капацитета, међутим продајни стручњаци били су уверени да тржиште није способно да прими диск с већим капацитетом. Носивост неког тврдог диска одређена је следећим:
* квалитетом магнетске материје којим су пресвућене магнетске плоче, и густином магнетске материје
* величином магнетске главе која одређује ширину траке
* технологијом записивања (-{FM, MFM, MMFM}-)<ref>[https://satishpise.files.wordpress.com/2015/02/chm_topic-2_notes_storage-devices-and-its-interfacing1.pdf Storage Devices & Interfacing]</ref>
 
С побољшавањем технологије током времена носивност тврдих дискова се повећавала у складу са Муровим законом који је приказан на дијаграму. Од појаве тврдог диска 1956 године који је тада имао носивост од 5 -{MB}-, носивост дискова брзо је расла, мада је требало да прође 51 година (2007.) да носивост тврдих дискова стигне 1 -{TB}- (Тера бајта). За скок од 1 -{TB}- до 2 -{TB}- је била потребна само једна година.<ref>[http://royal.pingdom.com/2010/02/18/amazing-facts-and-figures-about-the-evolution-of-hard-disk-drives/ Amazing facts and figures about the evolution of hard disk drives]</ref>
[[Датотека:Full_History_Disk_Areal_Density_Trend.png|мини|десно|250px|Кретање раста носивости података од 1956. године до 2009. и поређење према [[Муров закон |Муровом закону]] раста. Y-оса је носивост у -{GB}-/квадрадном цолу, док је X-оса година. Муров закон је приказан у мангенти]]
 
=== Време приступа подацима ===
 
Тврди диск је електронско-електрично-механички уређај који има одређена својства која утичу на приступ односно на спремање података. Брзина вртње плоча пресвучених магнетским материјама, брзина помицања читачко/писаче магнетске главе с траке на траку, пренос података с магнетске главе с и на магнетску материју, тхе пренос података према и од рачунара су само део својстава која утичу на време приступа податцима на неком тврдом диску. Три основне карактеристике које утичу на пренос података јесу:
* латентност
* време тражења
* брзина преноса података
 
Многи дизајнери и произвођаћи имају своја специфична технолошка решења за наведене карактеристике, мада је много пута крање време приступа податцима ограничено стандардима за међуспој тврдих дискова с рачунарским системом, те физичких својстава као брзина вртње тврдог диска.
 
==== Латентност ====
 
Код тврдих дискова, латентност је време које је потребно да се неки део који носи податке на диску поновно појави испод главе за читање и писање. Латентност неког тврдог диска директно је повезана с брзином [[електромотор]]а који покреће вртњу почица с магнетским премазом. Ово кашњење функција је брзине окретања плоче, и с бржим обртајем плоча, латентност се смањује. Исто тако латентност на тврдом диску условљена је геометријом трака који се налазе на тврдим дисковима. Због разног броја трака на магнесткој плочи латентност на тракама ближе оси окретања биће мања, док латентност према ободима магнестке плоче биће већа. Зато се у литератури обично користи просечна латентност, јер су магнетске плоче релативно мале у радијусу у односу према брзини окретања. Следећа табела садржи просечно време латентности за поједине популарне брзине окретаја који се користи или су се користили за тврде дискове:
 
{| class="wikitable floatright" style="margin-left: 1.5em;"
|-
! Брзина обртања<br />-{[rpm]}-
! Просечна латентност<br />-{[ms]}-
|-
| 15,000
| 2
|-
| 10,000
| 3
|-
| 7,200
| 4.16
|-
| 5,400
| 5.55
|-
| 4,800
| 6.25
|}
 
==== Време тражења ====
 
Време тражења је време потребно да се дође до неког жељеног блока на тврдом диску, тј од тренутка када се упит послао према тврдом диску, и време које је потребно тврдом диску да дође до жељене минималне честице података која се може спремити или читати с тврдог диска. На време тражења утичу следећи фактори
* брзина вртње диска,
* време да се магнетска глава помери с траке на траку,
* време да се магнетска глава помери на тражени блок,
* начин којим се записивају блокови, и
* начин на који се шаље след послова читања и записивања података
 
[[Датотека:Disk-structure.svg|мини|десно|Физичка организција плоче типичног тврдог диска: -{A}--трака<br>-{B}--Сектор<BR>-{C}--Сектор између трака<BR>-{D}--кластер]]
На време тражења у знатној мери утиче и место где се магнетска глава налази када се не читају или пишу податци, или начин на који се шаљу послови да се читају или пишу подаци. На пример, ако тврди диск мирује и не постоје послови преко којих се записују или читају подаци пут магнетске главе сигурно ће бити смањен ако рецимо магнетска глава лебди на средишњој траци уместо да стоји на ободу плоче или близу средишње плоче. Исто тако приликом многоструких читања или писања, извршавање послова (читања и писања) према следу на који се ти послови појављивају некада није најбоље решењ. Многи дизајнери тврдих дискова као и [[Оперативни систем|оперативних система]] измислили су алгоритме у којима покушавају да сманје нагло помицање магнетских глава од обода до средине у циљу да се смањи време тражења на тврдим дисковима.
 
== Принцип рада ==
'''Магнетски''' диск своје деловање темељи на физичким основама [[магнетно поље|магнетског поља]] и својствима феромагнетских материјала. При упису података на њега користе се својства тзв. тврдих феромагнетских материја да након што су магнетизоване спољашњим пољем, остану магнетизоване и након што се спољашње магнетско поље уклони.

[[Датотека:Hard_disk_dismantled.jpg|мини|лево|250px|Унутрашњост тврдог диска након уклањања магнетских плоча. Лево горе је погон магнетске главе за читање и писање. У средини десно се могу видети навоји статора електромотора који окреће магнетске плоче.]]
Тврди диск се састоји од неколико плоча, обично од немагнетских материјала, најчешће алуминијума или стакла. Те плоче су премазане са танким слојем феромагнетског материјала дебљине 10 до 20 nm (као поређење, дебљина обичног копираног папира је између 0,07 mm и 0,18 mm - 70.000-180.000 nm).<ref>{{cite web|url=http://hypertextbook.com/facts/2001/JuliaSherlis.shtml |title=Thickness of a Piece of Paper |date= |accesdateaccess-date = 15. 10. 2013. }}</ref> На тај магнетски материјал се обично још стави премаз [[угљеник]]а као заштитни слој. За магнетски материјал се данас обично бирају легуре [[кобалт]]а, док су раније били коришћени оксиди гвожђа, хрома, или слично. Диск се окреће око свог средишта брзином од 3000 обртаја/min do 10000 обртаја/min, док се тик иза њега налази глава за читање и писање (енгл. read-and-write head), причвршћена на ручку која може да премести главу ближе или даље у односу на средиште диска. На данашњим, модерним дисковима, удаљеност те главе од површине плоче се мери у [[Нанометар |нанометрима]].
 
[[Датотека:Festplatte.JPG|мини|250px|десно|Тврди диск растављен у саставне делове]]
[[Датотека:Aufnahme_einzelner_Magnetisierungen_gespeicherter_Bits_auf_einem_Festplatten-Platter..jpg|мини|десно|250px |Изглед магнетског записа на диску тврдог диска од 200 -{MB}- (слика је направљена помоћу уређаја -{CMOS-MagView}-<ref>[http://www.magneticmeasurements.com/cmos-magview.html CMOS-MagView instrument za vizualizaciju magnetskih zapisa] </ref>]]
=== Похрањивање и читање података ===
 
Подаци се на диск уписују уз помоћ мале спирале која је саставни део главе. Спирала у бираним тренуцима пропушта електричну струју изабраног смера (принцип [[Бинарни систем |бинарних бројева]], 0 или 1). Магнетска глава састоји се од спирале која је намотана на тврдо феритно језгро. Глава је учвршћена на ручицу коју по диску помера покретач. Уз помоћ њега, глава може да се помера над целим полупречником диска. Магнетска површина плоче у диску је подељена на пуно малих магнетских подручја величине микрометра, а свака од тих површина се користи за чување (кодирање) једног бита информације. До 2005. та подела магнетске површине је била само хоризонтална, али од тада до данас та подела је и вертикална, чиме су добијени тврди дискови већег капацитета (до 2 -{TB}-). Због природне кристалне структуре магнетских материјала, те регије на диску се састоје од неколико стотина магнетских честица (једна магнетска честица је величине 10 -{nm}-). Протицањем струје кроз спиралу ствара се [[Магнетно поље |магнетско поље]] које се због близине главе протеже и кроз магнетски материјал на површини диска. Како се диск брзо окреће испод главе, сав материјал који прође испод главе се магнетизује у смеру одређеном смером протицања електричне струје. Укључивањем струје у краткотрајним бинарним тренуцима, постиже се на површини диска низ различито магнетизованих подручја једно иза другог, чиме је на диск записан низ података, тј. битова. Подаци се на диску налазе као низ магнетских честица на магнетском слоју диска које су смештене у концентричне кругове.
 
Читање се на почетку радило користећи чињеницу да када низ различито магнетизованих подручја брзо прође испод спирале магнетске главе, у спирали се индукује [[електрични напон]] код сваке промене поља. Индуковани напон и тако добијена струја имају своју јачину, која зависи од [[Јачина магнетског поља |јачине магнетског поља]], његовог смера, брзине промене магнетског поља испред главе и удаљености главе од диска. Због разлике у индукованом напону на спирали у одређеном тренутку добија се напонски сигнал. Из тог напонског сигнала се може закључити какав је распоред магнетизованих подручја прошао испод ње и тиме се низ битова прочитао. Но, данас се користе друге магнетске појаве, рецимо особине да присутност магнетског поља мења електричну отпорност неког материјала. Код таквих дискова, глава је магнетоотпорна. Приликом проласка читајуће главе преко магнетизоване површине диска, читајућа глава мења свој [[електрични отпор]] због промене јачине и смера магнеског поља.
 
[[Датотека:Kopftraeger_WD2500JS-00MHB0.jpg|thumb|лево|Mногоструке магнетске главе за записивање и читање података учвршћена на ручицу]]
У данашњим тврдим дисковима главе за читање и писање су одвојене, за разлику од старих дискова на којима се све обављало уз помоћ једне главе. Читајућа глава је магнетоотпорна, док је пишућа глава танкослојна и индуктивна.
 
Добра својства магнетског диска јесу велики капацитет, постојаност података и брзи приступ подацима. Негативна својства јесу: осетљивост на прљавштину и електромагнетска поља, као и ограничење максималне густине података. Магнетски диск је посебно осетљив на [[Електромагнетска индукција |електромагнетска поља]] и при руковању треба имати то на уму.
 
== Историја ==
 
Прве тврде дискове је направио [[IBM]] [[1955]]. године<ref>{{cite web|url=http://www-03.ibm.com/ibm/history/exhibits/storage/storage_350.html |title=IBM 350 disk storage unit |date= |accessdate = 15. 10. 2013.}}</ref> ([[IBM 350 Disk File]] за свој рачунар [[IBM 305]]), а изумео их је [[Рејнолд Џонсон]] (Reynold Johnson). Укупни капацитет им је био 5 милиона 6-битних карактера (3.75 [[мегабајт]]а). Имали су 50 дискова пречника 61&nbsp;cm са 100 површина за снимање. Свака површина је имала по 100 трака. Имали су једну једину главу (уместо једну по површини) па је време приступа било веома дуго.
 
Линија 20 ⟶ 98:
 
=== Историјат од 1980. године до данас ===
[[Датотека:5.25_inch_MFM_hard_disk_drive.JPG|мини|250px|десно|Поређење између физичке величине и запремине тврдих дискова у формату -{5,25 cola (110 MB) и 2,5 cola (6.495 MB)}-]]
 
* [[1980]]. - први диск од 1 -{GB, IBM}- 3380, величине фрижидера, тежак око 250 килограма, и цене око 40.000 [[Амерички долар|долар]]а.
* [[1986]]. - стандардизација -{[[SCSI]]}- интерфејса
* [[1998]]. - стандардизација -{UltraDMA/33}- и -{[[ATA Packet Interface|ATAPI]]}- приступа
* [[2002]]. - адресирање преко 137 -{GB}- простора на диску
* [[2003]]. - увођење -{[[SATA]]}- стандарда
* [[2005]]. - први 500 -{GB}- тврди диск (-{[[Hitachi]]}-)
* [[2005]]. - стандардизација -{Serial ATA 3G}-
* [[2005]]. - увођење -{SAS}- стандарда (-{Serial Attached SCSI}-)
* [[2005]]. - -{[[Toshiba]]}- уводи вертикално записивање
* [[2006]]. - први диск од 750 -{GB}- ([[Seagate Technology|-{Seagate}-]])
* [[2007]]. - први диск од 1.000 -{GB}- (1 -{TB}- - [[терабајт]]) -{Hitachi}-<ref>{{cite web|url=http://www.pcworld.com/article/128400/article.html |title=Hitachi Introduces 1-Terabyte Hard Drive |date= |accessdate = 15. 10. 2013.}}</ref>
* [[2008]]. - први диск од 1,5 -{TB}- (-{Seagate}-)
* [[2009]]. - први диск од 2 -{TB}- (-{Western Digital}-)
* [[2010]]. - први диск од 3 -{TB}- (-{Seagate}-)
 
=== Будућност тврдих дискова ===
 
Запремина многих данашних тврдих дискова (2015.) приближава се 1 -{TB}- по квадратном цолу<ref> Bruno Marchon, Thomas Pitchford, Yiao-Tee Hsia, i Sunita Gangopadhyay2The Head-Disk Interface Roadmap to an Areal Density of Tbit/in2, Advances in Tribology Volume 2013 (2013), Article ID 521086, 8 pages, http://www.hindawi.com/journals/at/2013/521086/ pristupljeno: 2. lipnja 2015.</ref>, а развојем разних технологија за магнетске главе, те нових технологија за записивање податка, те испуњавање унутрашњости с инертним плиновима и још неким другим иновацијама омогућити ће guстине записивања и до 4 -{TB}- по квадратном цолу магнетског медија.
 
== Логичка структура ==
Линија 53 ⟶ 136:
== Повезивање тврдог диска са рачунаром ==
Постоји јако много начина повезивања хард-диска и рачунара (тачније матичне плоче), а најчешћи су: ATA (ATA33, ATA100, ATA133), UDMA, PIO, IDE, S-ATA, S-ATA2, S-ATA3. Тренутно најбржи од поменутих је S-ATA3 који се одликује јако великом брзином преноса података. Стандард повезивања за екстерне хард-дискове је E-SATA.<ref>{{cite web|url=http://computer.howstuffworks.com/adding-a-hard-drive.htm |title=How to Add a Hard Drive to Your Computer in 8 Steps |date= |accessdate = 15. 10. 2013.}}</ref>
 
==Стандардне величине тврдих дискова==
 
{| class="wikitable" style="max-width: 50em; margin-left: 1.5em;"
|+ Бивши и садашњи обрасци за тврде дискове
|-
! Образац
! Стање
! Дужина -{[mm]}-
! Ширина -{[mm]}-
! Висина -{[mm]}-
! Запремина
! Број плоча (макс)
! Запремина<br />По плочи -{[GB]}-
|-
| 3.5-цола
| Садашњи
| 146
| 101.6
| 19 или 25.4
| 8 [[Терабајт|-{TB}-]]<ref name="HHD8TB1"> [http://www.hgst.com/press-room/press-releases/HGST-unveils-intelligent-dynamic-storage-solutions-to-transform-the-data-center 8TB HDD Now Shipping ...]</ref>(2014.)
| 5&nbsp;или&nbsp;7<ref>[http://www.hgst.com/hard-drives/enterprise-hard-drives/enterprise-sas-drives/ultrastar-he6 Ultrastar He6: 6TB 3.5-inch Helium Platform] </ref>
|-
| 2.5-цола
| Садашњи
| 100
| 69.85
| 5,<ref name="AutoMK-55">[http://www.engadget.com/2012/09/10/western-digital-builds-5mm-thick-hybrid-hard-drive/ Western Digital builds 5mm-thick hybrid hard drive, Ultrabook makers sign on early]</ref> 7, 9.5, 12.5, 15, или 19<ref>[http://www.4drives.com/DRIVESPECS/QUANTUM/3364.txt Quantum Go*Drive specifications]</ref>
| 2&nbsp;-{TB}-<ref name="AutoMK-57">[http://www.wdc.com/en/products/products.aspx?id=830#Tab3 Western Digital WD20NPVX Specifications]</ref>
| 4
| 667<ref>[http://www.seagate.com/www-content/support-content/samsung/internal-products/spinpoint-m-series/en-us/samsung-m9t-internal-ds.pdf Samsung M9T Mobile SATA Drive Datasheet]</ref>
|-
| 1.8-цола
| Садашњи
| 78.5
| 54
| 5 или 8
| 320&nbsp;GB<ref name="AutoMK-59"> [http://www.toshiba.co.jp/about/press/2009_11/pr0501.htm Toshiba Introduces Industry's Largest-Capacity[1], 320GB 1.8-inch HDD]</ref>(2009.)
| 2
| 220&nbsp;
 
|-
| 8-цола
| {{Ne|Не користи се}}
| 362
| 241.3
| 117.5
|
|
|
|-
| 5.25-цола -{FH}-
| {{Ne|Не користи се}}
| 203
| 146
| 82.6
| 47&nbsp;[[гигабајт|-{GB}-]]<ref name="AutoMK-60">Seagate Elite 47, shipped 12/97 per 1998 Disk/Trend Report&nbsp;– Rigid Disk Drives</ref> (1998.)
| 14
| 3.36
|-
| 5.25-цола -{HH}-
| {{Ne|Не користи се}}
| 203
| 146
| 41.4
| 19.3&nbsp;-{GB}-<ref name="AutoMK-61">Quantum Bigfoot TS, shipped 10/98 per 1999 Disk/Trend Report&nbsp;– Rigid Disk Drives</ref> (1998.)
| 4
| 4.83
|-
| 1.3-цола
| {{Ne|Не користи се}}
|
| 43
|
| 40&nbsp;-{GB}-<ref name="AutoMK-63">[http://www.sdk.co.jp/aa/english/news/2008/aanw_08_0812.html, SDK Starts Shipments of 1.3-Inch PMR-Technology-Based HD Media] </ref> (2007.)
| 1
| 40
|-
| 1-цола (-{CFII/ZIF/IDE-Flex}-)
| {{Ne|Не користи се}}
|
| 42
|
| 20&nbsp;-{GB}- (2006.)
| 1
| 20
|-
| 0.85-цола
| {{Ne|Не користи се}}
| 32
| 24
| 5
| 8&nbsp;-{GB}-<ref name="AutoMK-64">[http://digitaljournal.com/article/117340 Proving that 8&nbsp;GB, 0.85 inch hard disk drive exists]</ref><ref name="AutoMK-65">[http://www.toshiba.co.jp/about/press/2004_03/pr1601.htm Toshiba Enters Guinness World Records Book with the World's Smallest Hard Disk Drive]</ref> (2004.)
| 1
| 8
|}
 
== Међусклопови ==
=== -{ST-412/506}- ===
 
Име -{[[ST506]]}- има историјско значење, наиме фирма -{[[Seagate]]}- је 1980. године увела тај међусклоп са својим тврдим дисковима од 5 мегабајта, и прецизно је дефинирала сучеље према контролеру. Годину дана касније дошао је нови модел, -{ST412}- и дискови од 10 мегабајта. ИБМ је прихватио идеју, и то сучеље данас знано под именом -{ST412/506}-.
 
Због ограничене брзине преноса података (за -{MFM}- 5 мегабита/-{s}-, за -{RLL}- 7,5 мегабита/-{s}-), могућности прикључивања само два диска у једном рачуналу, сучеље је ускоро напуштено.
 
=== -{ESDI}- ===
-{[[ESDI]]}- је сучеље фирме -{Maxtor}- настало 1983. године, које омогућава максималну брзину од 24 мегабита у секунди. Такође, на тај начин је било могуће спојити седам дискова у једном рачунару, али сучеље баш и није заживјело.
 
=== -{ATA}- ===
* -{[[IDE]]}- - кратица за -{''intelligent drive electronics''}-, донео је нова повећања брзина преноса, али само два диска у рачуналу.
* -{[[EIDE]]}- - -{''enhanced''}- или побољшани -{IDE}-, 4 диска + повећане брзине пријеноса података
* -{[[PATA]]}- - паралелни -{ATA}-
* -{[[SATA]]}- - серијски -{ATA}-
 
[[Датотека:Seagate_ST33232A_hard_disk_inner_view.jpg|мини|десно|250px|Поглед на унутрашњост тврдог диска фирме -{Seagate ST33232A}- из 1998. године, који користи паралелни -{ATA}- међусклоп -{[[PATA]]}-]]
 
=== -{SCSI}- ===
* -{[[SCSI]]}- (-{''small computer systems interface''}-) доноси од почетка 7 дискова у рачунару, касније новим стандардима (-{SCSI II, Fast SCSI}- и -{Wide SCSI}-) и 15 -{SCSI}- јединица у рачунару
* -{[[SCSI II]]}-
* -{[[Fast SCSI]]}-
* -{[[Wide SCSI]]}-
 
-{SCSI}- није сучеље ограничено само на тврде дискове/оптичке погоне као -{ST412/506}-, -{ESDI}- и -{IDE/EIDE}-, већ је на -{SCSI}- такође могуће прикључити и спољашње јединице попут пресликача (скенера).
 
== Нобелова награда ==
 
[[Алберт Ферт]] и [[Петер Гринберг]] добили су [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] 2007. године за своје откриће дивовског магнетоотпора (-{GMR}-) - засебно су дошли до тог открића [[1988]]. године. Та се технологија данас користи у свим тврдим дисковима.
 
== Види још ==
Линија 58 ⟶ 267:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{cite book|last=Mueller|first=Scott|authorlink=Scott Mueller|year=2011|title=Upgrading and Repairing PCs|edition=20th|publisher=Que|isbn=0-7897-4710-3|ref=harv}}
* {{cite book|last=Messmer|first=Hans-Peter|year=2001|title=The Indispensable PC Hardware Book|edition=4th|publisher=Addison-Wesley|isbn=0-201-59616-4|ref=harv}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Hard disks}}
* -{[https://smarthdd.com/help.htm Hard Disk Drives Encyclopedia]}-
* -{[http://www.engineerguy.com/videos/video-harddrive.htm Video showing an opened HD working]}-
* -{[http://faculty.plattsburgh.edu/jan.plaza/teaching/papers/seektime.html Average seek time of a computer disk]}-
* -{[http://www.pcworld.com/article/127105/article.html Timeline: 50 Years of Hard Drives]}-
* -{[http://hddscan.com/doc/HDD_Tracks_and_Zones.html HDD from inside: Tracks and Zones. How hard it can be?]}-
* -{[https://spritesmods.com/?art=hddhack Hard disk hacking]{{snd}} firmware modifications, in eight parts, going as far as booting a Linux kernel on an ordinary HDD controller board}-
* -{[http://www.recover.co.il/SA-cover/SA-cover.pdf Hiding Data in Hard Drive’s Service Areas], February 14, 2013, by Ariel Berkman}--{}-
* -{[http://www.wdc.com/wdproducts/library/other/2579-001079.pdf Rotary Acceleration Feed Forward (RAFF) Information Sheet], [[Western Digital]], January 2013}-
* -{[http://www.seagate.com/files/docs/pdf/en-GB/whitepaper/tp608-powerchoice-tech-provides-gb.pdf PowerChoice Technology for Hard Disk Drive Power Savings and Flexibility], [[Seagate Technology]], March 2010}-
* -{[http://www.hgst.com/science-of-storage/emerging-technologies/shingled-magnetic-recording Shingled Magnetic Recording (SMR)], [[HGST]], Inc., 2015}-
* -{[http://www.hgst.com/science-of-storage/emerging-technologies/helium-technology The Road to Helium], HGST, Inc., 2015}-
* -{[http://www.nature.com/articles/ncomms13406 Research paper about perspective usage of magnetic photoconductors in magneto-optical data storage.]}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Медији за рачунарско складиштење]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хард-диск”