Мачедонија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 18:
 
== Историја ==
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николић]] "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја два његова сина Теодор и Михаил први и једини носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време отац Јован и брат Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
 
У документима се место (пре Mashedonia, а сада (1845!) Maczedonia) први пут помиње у вези са папским десетком, а припадало је Темишварској жупанији.<ref>Barany Agoston: "Torontal varmegye Hajdana", Buda 1845. godine</ref> Ту се 1332. године налазио посед између два тока реке Тамиша, о којем је као својој парохији, водио бригу пастор Миклош. Носилац имена "Мацедонија" био је војсковођа краља Жигмонда, Петерфи Миклош. Године 1525. помиње се нови власник Ласло Македонски, али не зна се ко га је до тада држао. Међутим на повељи коју је издао 1559. године краљевски велики коморник Петар Македонски, носилац права на посед је био Тамаш Тот од Албаније.
У документима се први пут помиње 1332. године.
 
Насеље некад насељено поданицима искључиво Румунима, било је више од века посед српске племићке породице [[Николић]] "от Рудне", почев негде од око 1831. године. Неколико деценија је Јован Николић "от Рудне" био "земљедржац" и Мацедоније, а маја 1870. из једног новинског извештаја два његова сина Теодор и Михаил први и једини носе предикат "от Мацедоније". Како у исто време отац Јован и брат Александар остају са предикатом "от Рудне", произилази да су синови већ званично преузели овај посед на уживање од оца.
 
Претходно се тому титуломвези подписиваоса насељем, среће друга породица, 1809. године племић Видак која носи предикат "от Мацедоние".<ref>"Новиј Плутарх или кратко описаније славнејши људи свих народа...по Балтазару и Шилеру слободно преведен", Јефтимије Ивановић, Будим 1809. године</ref> Године 1832. као пренумерант једне књиге јавља се "Благородна госпоја Марија Видак "от Мацедоние".<ref>"Србски родољубац", уредник Василије Чокрљан, први део, Будим 1832. године</ref>
 
По државном шематизму из 1846. године у парохији Мацедонији, све црквене матичне књиге се воде од 1779. године, при православној цркви Св. Параскеве. Број становника је износио 1130, а брачних пари избројано 304. Пароси су били вероватно сродници Исак, Иштван и Павел Поповић, а капелан био Јозеф Иштван. Школску децу које је било само 18, учио је Мојса Миок.