Мунара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Становништво: сређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
== Положај насеља ==
Село Мунара се налази у источном, [[Румунија|румунском]] [[Банат]]у, на 30 -{km}- југозападно од града [[Арад]]а. Село се налази у [[Поморишје|Поморишју]], а сеоски атар је равничарског карактера. Име је турцизам, назив за торањ, а настао од турске речи минарет, високом торњу уз џамију, са које мујезин позива муслиманске вернике на молитву.
Мунара се још 1219. године помиње као манастирски прњавор.
У селу које је било прњавор оближњег манастира Бездина, одувек је било мало Срба становника. Тако је 1900. године било само 65 душа, а огромну већину су чинили Румуни. Без школе и цркве они су се знатно порумунили. У месту није било српске цркве, па су мештани долазили у манастир Бездин на службу. Прву богомољу су створили манастирски калуђери 1923. године, када су преуредили бивши ишпански стан за капелу. Та импровизована црква била је посвећена Св. великомученику Георгију. Тој згради је тек 1957. године додат торањ, у којем висе три звона. Темпло је обична дашчана оплата, преграда. Двери су пренете из цркве у Торњи. Престоне иконе је осликао прота Драгутин Остојић. Ту се налазе и неке иконе настале копирањем оних са манастирског иконостаса, дело иконописца Алексе Свиленгаћина.
Ранија школа у којој се радило на српском и румунском језику је била 1877. године подржављена. Учитељ у мунарској школи био је 1868. године Валтазар Васиљевић. Село је дуго било без школе, па је манастир Бездин од својих средстава подигао ту нову српску вероисповедну школу 1902. године. Манастирска управа је давала огласе и примала српске учитеље на рад, а плата је код сваког конкурса подизана да би понуда била примамљивија. У новој српској вероисповедној школи радили су тих година: привремена учитељица Александра Радишић (1907), такође привремени учитељ Миленко Јегдић (1907) па стални учитељ Бранко Николић (1908-). Да би оснажили економски положај малобројних Срба у Мунари и околини, манастирски оци су узели манацтирску земљу коју су дотад арендирали Јевреји, и понудила 1905. године Српским земљорадничким задругама (била и у Мунари) да је под повољнијим условима обрађују.
== Становништво ==
По последњем попису из 2002. године село Мунара имало је 502 становника. Последњих деценија број становника опада.
| |||