Википедија

Сићевачка клисура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 128:
После плеистоцена долази до отопљавања и обликовања климатских појасева сличних данашњим. Егзогени процеси се одвијају у условима знатно топлије и влажније [[клима|климе]] у односу на исту у глацијалним стадијумима плеистоцена, те флувијални процес преузима главну улогу у обликовању рељефа, који се у Сићевачкој клисури задржао до данас.<ref name="Карактеристике поднебља">Група аутора (1983). ''Карактеристике поднебља'' У:Историја Ниша, од најстаријих времена до ослобођења од турака 1878. године књига I. Ниш: Градина и Просвета.стр 15-17</ref>
 
Данашњи климатски услови у Сићевачкој клисури имају одлике умерено–континенталне климе.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Температурни режим као мера топлотних услова, на подручју Сићевачке клисуре првенствено је условљен Сунчевом радијацијом, њеним географским положајем и рељефом. Окружена високим [[планински масив|планинским масивима]], чине клисуру заштићеном од наглих продора и смена [[ваздух|ваздушних]] маса, што утиче на мања [[температура|температурна]] колебања и мању количину [[падавине|падавина]] у овом подручју. Просечна годишња температура ваздуха је око 10 &nbsp;°C, а разлика средњих годишњих температура је мања од 1 &nbsp;°C.<ref>{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf| title = Ниш – опсег температура (табела). У:Температурни режим у Србији 1961 – 1990. | accessdate= 4. 6. 2012|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120502021039/www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/Temperaturni_rezim_u_Srbiji_cir.pdf|archivedate = 2. 5. 2012.}}</ref><ref name="клима1"/>
 
Сићевачку клисуру одликује уједначен годишњи ток [[температура|температуре]], при чему су максималне вредности у [[јул]]у, а минималне у [[јануар]]у. Дневне температурне амплитуде су веће за 6–8 &nbsp;°C од истих у [[Нишка котлина|Нишкој котлини]]. Јутра су током лета хладнија за 2–4 &nbsp;°C, чему доприноси и хладна вода [[Нишава|Нишаве]]. Просечне годишње температуре у Сићевачкој клисури су сличне Нишкој, Пиротској и Белопаланачкој котлини у летњим месецима, док су у зимским бар за један степен више у односу на [[Нишка котлина|Нишку котлину]], где су зимски месеци увек хладнији, а летњи топлији.<ref name="клима1"/>
<center>
{|{{table|text-align=left}}
Ред 137:
! Годишње доба !!Зима !!Пролеће !!Лето!! Јесен
|-
| Средња температура|| 1,53 &nbsp;°C || 11,87 &nbsp;°C|| 21,37 &nbsp;°C || 12,07 &nbsp;°C
|}
</center>
Најхладнији месец је јануар са просечном темперетуром од -0,6 &nbsp;°C. Најтоплији месец је јул са температурама које варирају од 20 &nbsp;°C до 22 &nbsp;°C.<ref name="клима1">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_moss1.php?moss_id=388| title = Observatory: Niš (founded in 1889)| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије| accessdate= 16. 5. 2009}}</ref> Мала амплитуда средње месечне температуре сврстава Сићевачку клисуру и њену околину у најтоплија подручја Србије. Такође она је у просеку топлија од других [[Клисуре у Србији|клисура у Србији]], јер се њене стеновите осојне стране интензивно загревају у току дана. Јесени су топлије од пролећа.<ref name="Дучић">Дуцић, В., Радовановић, М. (2005). ''Клима Србије.'' Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. стр. 1–179</ref>
 
У Сићевачкој клисури дувају; северни [[ветар|ветрови]] ([[Кошава]]), северозападни, „Сићевац“, „Југо“ и други;<ref name="Карактеристике поднебља"/><ref name="клима2"/>
Ред 157:
[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина [[небо|неба]] покривено [[облак|облацима]]. Смањење облачности почиње са првим пролећним месецима и траје до [[септембар|септембра]].<ref name="клима2">{{cite web | url = http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=388| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—1990| authorlink=Хидрометеоролошки завод Србије|accessdate= 13. мај 2012}}</ref>
[[Датотека:Sićevo Gorge.jpg|550px|мини|центар|[[Облачност]] у Сићевачку клисуру доносе западни ветрови, док сви остали ветрови углавном узрокују ведро време. Највећа облачност је током зиме, а максимум достиже током месеца децембра када је 7,8 десетина неба покривено облацима.]]
Иако подручје Сићевачке клисуре карактерише мала количина падавина, од 551 до 586,8 -{mm}- [[атмосферски талог|атмосферских талога]] годишње, она због своје целокупне заклоњености има већу релативну [[влажност]] од свог окружења. Зато су у њој ублажена и дејства мразева, ветрова и суша, а [[магла]] се јавља чешће и траје дуже. Изражена јутарња роса честа је појава због повећане релативне [[влажност ваздуха|влажности ваздуха]]. Најкишовитији месеци су [[мај]] и [[октобар]] (тада дувају влажни западни ветрови), док су [[септембар]] и [[фебруар]] са најмање [[киша|кише]] (под утицајем сувих хладних ветрова). Око 68&nbsp; % падавина излучи се у току вегетационог периода.<ref name="Карактеристике поднебља"/> Овај режим се, нажалост, у условима глобалне промене климе на Земљи мења и у Сићевачкој клисури, „тако што у току летњих месеци, када је највећа температура има и највећег одсуства падавина (тзв. аридни месеци). У првих десет година [[21. век]]а, по неписаном правилу, падавина нема у летњим месецима или су толико краткотрајне, да то веома подсећа на одлике [[Јадранско море|Јадранског приморја.]]“<ref>{{cite web | url = http://www.belapalanka.org.rs/?q=o-beloj-palanci/geografija/klima| title = Падавине У:Температурна својства поднебља средњег понишавља| accessdate= 4. 6. 2012}}</ref>
 
Данас су у односу на снеговите године, као у већем делу [[Србија|Србије]], и на овом простору чешће године кад [[снијег|снег]] изостане.<ref>Радовановић, М., Дуцић, В. (2004). ''Колебање температуре ваздуха у Србији у другој половини XX века.'' Гласник Српског географског друштва, свеска 84 (1).</ref> Такве је и прва деценија 21. века, када су зиме са врло мало снега, највероватније због [[глобалне климатске промене|глобалних климатских промена]] на земљиној кугли.<ref>Т. Поповић, О. Јовановић, Б. Зивлак, ''Трендови температуре и падавина у СЦГ као могућа последица глобалног отопљавања'' Конференција „Системи управљања заштитом животне средине“, НВО“ Зора XXI", ЦД, Нови Сад, 2004.</ref>
Ред 168:
! Метереолошке станице !! Средња годишња температура ваздуха !! Просечна вредност средњих годишњих падавина<br />(mm)!! Средњи датум првих снежних падавина !!Средњи датум последњих снежних падавина !! Просечна годишња облачност<br />(n/10)!! Трајање сунчаног времена<br />(%) !! Средња вредност годишњег ваздушног притиска<br />(mb)
|-
|<center>'''Ниш (Бела Паланка)'''||<center>12 &nbsp;°C (11 &nbsp;°C)||<center> 586,8 ||<center> 16.12. ||<center> 1.3. (16.3.) ||<center> 5,5 ||<center>55 ||<center>1019—1020
|}
</center>
Ред 188:
Изворишта у [[Љуберађа|Љуберађи]], [[Дивљана|Дивљани]], [[Мокра|Мокри]] и [[Крупац (Пирот)|Крупцу]], као део Нишавског регионалног подсистема водоснабдевања („НИВОС“), цевоводом пречника 100 -{cm}- који пролази целом дужином клисуре уз корито Нишаве све до Ниша,<ref>{{cite web |url=http://www.jkpnaissus.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=24%3Avodovod-danas&catid=15&Itemid=3 |title= Шема водосистема НИВОС|publisher=Нишки воодоводни систем-НИВОС|year=2012|accessdate = 23. 5. 2012.}}</ref> снабдевају квалитетном пијаћом [[вода|водом]] већину насеља у Сићевачкој клисури. [[Вода]] је стандардно високог и поузданог квалитета.{{чињеница|date=08. 2017.}}<!-- mrtva veza od tog datuma-->
 
Геотермалне воде у Сићевачкој клисури откривене су на подручју [[Островица (Нишка Бања)|Островице]]. [[Вода|Воде]] имају температуру 22 &nbsp;°C. Издашност извора је око 10 l/sec. И поред њиховог доброг квалитета и могућности да се користи као вода за флаширање, та могућност није искоришћена.<ref name="Хидролошке прилике"/><ref>Геотермални локалитет Островица У:Стратегије одрживог развоја града Ниша, Група независних експерата, уз подршку OEBS-а, 2004.</ref>
 
== Мрежа насеља ==
Ред 338:
 
Хидропотенцијал [[Нишава|Нишаве]] у Сићевачкој клисури, у привредне сврхе, искоришћен је за сада на два места изградњом мини хидроелектрана у Островици (МХЕ „Света Петка“) и Сићеву (МХЕ „Сићево“).<ref>''Хидроелектране ЕД Југоисток – Ниш'' ПД „Југоисток“, Ниш (2011)</ref>
{{цитирање|[[Датотека:Hydrogenerator in Sićevo.jpg|150px|лево]] ''Професор Ђорђе Станојевић, у својој књизи „Електрична индустрија у Србији“ из 1900. године, записао је:<br /> „После Мораве на ред би дошла Нишава, која се врло згодно може употребити у Сићевачкој клисури и ту добијена струја спровести у Ниш.“<ref name="И сину виђело">''И сину виђело из ријеке.'' Београд:Електропривреда Србије, 2011 (Београд:Академија). 54 стр [http://www.eps.rs/test/malei.pdf], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><br />Било је потребно готово десет година да се оствари идеја о којој је говорио.<br />'''На слици''': [[електрични генератор|хидрогенератор]] мини хидроелектарне (МХЕ) „Сићево“''}}
Прва хидролелектрана била је МХЕ „Света Петка“ (или „Вила са Нишаве“ како је из милоште зову мештани), снаге 0,60 -{MW}-, прве киловате [[електрична енергија|електричне енергије]], произвела је [[21. септембар|21. септембра]] [[1908]]. Од те године она није престајала са радом више од сто година. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села [[Сићево|Сићева]], и њен инцијатор [[Тодор Миловановић]], тадашњи председник [[општина Ниш]]. Они су чак ступили и у контакт са нашим великим научником [[Никола Тесла|Николом Теслом]], који је идејни пројектант ове мини хидроелектарне (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци [[Нијагара (река)|Нијагари]] ([[1895]]. — [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) и била је прва државна електрана која је осветљавала град [[Ниш]]. Професор Техничког факултета у Београду, [[Аћим Стевовић]] пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у [[Немачка|Немачкој]] од фирме „-{Siemens Schuckert Werke}-“ и дан данас је у функцији. [[Електрична енергија]] је до Ниша стизала далеководом дужине 25 km под напоном од 8 кВ.<ref>Драган Живковић, ''Стоти рођендан „Виле са Нишаве"'' Гласник Инжењерске коморе Србије број 13 (2008)</ref>
<center>
Ред 426:
| [[Датотека:Steinhuhn Alectoris graeca.jpg|<center>Јаребица камењарка<br /> ''([[Јаребица камењарка|Alectoris graeca]])''|мини|123п]]
| [[Датотека:PeregrineFalcon.jpg|мини|<center>Сиви соко<br />''([[Сиви соко|Falco peregrinus]])''|123п]]
| [[Датотека:Uhu-muc.jpg|<center>Буљина<br />''([[Буљина|Bubo bubo]])''|мини|213п]]
|}
До скора је у клисуру из правца [[Мосор (Србија)|Мосора]], једног од врхова Суве планине долетала и угрожена бела кања ''([[Neophron percnopterus]])''<ref name="Птице Србије"/>, а клисура је једно од последњих познатих гнездилишта угроженог кршког [[соко]]ла у [[Србија|Србији]].<ref name="Птице Србије"/> Голети изнад Сићевачке клисуре су биле једно од највећих гнездилишта јаребице камењарке ''(Alectoris graeca)'' у Србији, која је данас знатно ређа. Особеност овог подручја представља и мала колонија ретке беле чиопе ''([[Apus melba]])''.<ref name="Птице Србије">Симић Драган, ''Птице Србије и подручја од међународног значаја.'' ЛОА-Лига за орнитолошку акцију Србије. 2008. isbn=978-86-911303-0-5</ref>
 
== Историја ==
Ред 630:
== Напомене ==
{{напомене}}
 
== Види још ==
* [[Нишава]]
* [[Suva planina|Сува планина]]
* [[Нишка Бања]]
* [[Бела Паланка]]
* [[Манастири, цркве и црквишта Сићевачке клисуре]]
 
== Извори ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сићевачка_клисура”