Звонимир Вучковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 76:
Немачка колона ојачана тенковима и атриљеријом кренула је из Крагујевца у рану зору [[14. октобар|14. октобра]] 1941. године терајући групу цивила испред себе као живи штит. Четници су примили борбу већ код села [[Драча (Крагујевац)|Драча]], тада је погинуо поручник [[Благоје Стојанчевић]]. Немци су наставили са напредовањем, али су четници поново примили борбу код села Баре, тада су успели да униште део немачке батерије. Нови напад Немаца отпочео је у рану зору [[15. октобар|15. октобра]] 1941. године, Гледићки и Гружански одред примили су борбу у пределу Малог Врха и села [[Видић]]и, тада је погинуо командант Гледићког четничког одреда поручник [[Миша Мојсиловић]]. Као тежиште одбране Горњег Милановца, мајор Палошевић је изабрао доминирајућу косу звану „Рапај Брдо“, са које се десетак километара источно од Горњег Милаоновца контролише прилаз граду. На Рапај Брду се Таковски четнички одред, под командом поручника Звонимира Вучковића, укопао у плитке ровове, очекујући наступ немачке колоне из правца Крагујевца. Вучковић је по инструкцијама капетана [[Јожа Певец|Јоже Певеца]] из Врховне команде наредио да се авионске бомбе заплењене у Чачку поставе у плитке јаме на сред пута испод Рапај Брда. Један крај жице четници су везали за упаљач бомбе, а други крај држао је скривен војник двадесет метара даље. Када су немачки тенкови наишли на минирани део пута, каплар [[Раде Живановић]] из Таковског одреда повукао је жицу и том приликом уништио је два тенка, али је на том задатку погинуо. Таковски одред примио је борбу, која се затим развила са обе стране друма на Рапај Брду. Таковски одред је кренуо у јуриш и натерао немачко десно крило да одступи. Немци су кренулу у противнапад, после чега су четници претрпели знатне губитке и били приморани на повлачење тучени артиљеријом и дејством јаке митраљеске ватре. Таковски одред је поставио одбрану према Равној гори, а Гледићки и Гружански одред су наставили са нападима на дугу немачку колону. На два километара од Горњег Милановца у селу [[Неваде]], два су се немачка тенка заглавила у блату чије су их посаде напустиле пред четничким јуришом. Четници су и ова два тенка оспособили и упутили на фронт у Краљеву. Немци су ушли у Горњи Милановац, опљачкали и поново спалили град. Немцима је било потребно два дана да из Крагујевца дођу у Горњи Милановац. У знак одмазде за губитке које су им четници нанели 14. и 15. октобра, за 10 погинулих и 26 рањених, Немци су стрељали велики број српских цивила. Немци су за три дана у Крагујевцу стрељали 7.800 Срба, од којих је највећи број стрељан [[21. октобар|21. октобра]] 1941. године: 7.300 Срба.
 
Спорадични сукоби између четника и партизана нагло су учестали крајем октобра 1941. године. Када је новембра 1941. избио грађански рат између Михаиловићевих јединица и партизана, Вучковић је разочаран развојем у покрету отпора напустио команду, али је 1. децембра преузео команду свог одреда, јер је увидео да главну кривицу за избијање братоубилачке борбе носи Комунистичка партија Југославије.
=== Братоубилачки рат ===
 
Спорадични сукоби између четника и партизана нагло су учестали крајем октобра 1941. године. Када је новембра 1941. избио грађански рат између Михаиловићевих јединица и партизана, Вучковић је разочаран развојем у покрету отпора напустио команду, али је 1. децембра преузео команду свог одреда, јер је увидео да главну кривицу за избијање братоубилачке борбе носи Комунистичка партија Југославије.
 
=== Дражин пратилац ===
Вучковић се током зиме 1941./42. године у својој зони одговорности у таковском крају, старао о безбедности Драгољуба Михаиловића, штитећи га од немачких потера. Командант Михаиловић се касније упутио за [[Црна Гора|Црну Гору]] и успут обилазио четничке одреде у Санџаку, Источној Босни и Херцеговини.