Анаграм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Анаграми у Србији: - допуне резултата до 2015. године |
|||
Ред 16:
* ''Избегавање понављања истих речи или речи са истим кореном у поставци и решењу'' – Иста реч не може да постоји и у поставци и у решењу, а такође ни речи са истим кореном. Понекад се може толерисати неко мање понављање уколико је ауторска идеја важнија од тог техничког недостатка.
* ''Граматичка исправност'' – и поставка и решење треба да буду граматички исправни, без мешања страних и домаћих речи и фраза, са што мање или сасвим без узвика типа „О“, „Е“, „АО“ и сл.
* ''Просечна дужина речи у поставци'' – овај критеријум нема већу тежину јер се и с мало слова може направити добар анаграм, али поједини састављачи му придају важност, сматрајући то показатељем вештине да се решење објасни с мало речи. Наравно, то није једноставно извести да не иде науштрб оних важнијих, претходно наведених критеријума.
* ''Структура слова'' – премда ни овај критеријум нема већи значај, треба напоменути да се више вреднују они анаграми који садрже већи број „нефреквентних слова“ српског језика као што су „ђ“, „ж“, „љ“, „њ“, „ћ“, „ф“, „х“, „џ“.
* ''Избор теме'' – пожељно је да анаграми буду тематски актуелни и да прате актуелна друштвена збивања. Пример за то су тзв. насловни анаграми, где се од неког наслова са прве странице дневних новина покушава направити што ефектнији анаграм. Рецимо, од наслова „Ратне стрепње“ направљен је анаграм СТРАНЕ ПРЕТЊЕ. У сваком случају, треба бирати теме које се односе на области значајне за [[општа култура|општу културу]] најширег круга решавача, избегавати непознате личности, превише стручне термине познате само малом броју људи, стране речи итд.
| |||