Симонида Палеолог Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 24:
'''Симонида Немањић''' ({{јез-грч|Σιμωνις}}; рођена [[1294]], умрла после [[1345]]) била је ћерка [[византијско царство|византијског]] цара [[Андроник II Палеолог|Андроника II Палеолога]] и пета супруга српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Стефана Уроша II Милутина]].
 
Након склапања мира између српског краља Милутина и византијског цара Андроника II је [[1299]], Андроникпонудио јесрпском понудиокраљу Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између две државе, начинивши Симониду најмлађом српском краљицом. Симонида је умрла после [[1345]]. као [[монаштво|монахиња]].
 
Песник [[Милан Ракић]] је написао [[поема|поему]] „Симонида“, а [[Милутин Бојић]] је написао драму „Краљева јесен“. Астероид [[1675 Симонида]] који је открио астроном [[Милорад Б. Протић]] је добио име по Симониди Немањић.
Ред 30:
== Порекло ==
 
Симонида се родила [[1294]]. године, као једина ћерка [[Ирина од Монферата|Ирине (Јоланде) од Монферата]], друге супруге византијског цара Андроника II Палеолога. Ирина и Андроник су већ имали три сина: Јована, Теодора и Димитрија. Ирина је имала и неколико [[побачај]]а женскеили рано умрле деце.
 
Пошто се цар жалио на губитак женске деце по порођају,{{sfn|Максимовић|1986|p=48}} када је дошло време да се царица поново породи, по речима историчара [[Георгије Пахимер|Георгија Пахимера]], једна од искуснијих дворских дама је предложила да се у току порођаја истовремено пред иконама дванаест [[апостол]]а одржавају молитве и запали по једна свећа исте величине и тежине. По овом византијском обичају, који се задржао и вековима након пропасти Византије, [[новорођенче]] је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела.
Ред 38:
== Уговарање удаје ==
 
Византијско царство из доба владавине Андроника II је било под сталним притиском многобројних непријатеља. Европским провинцијама царства, пре свега Македонији, стално је претио српски краљ [[Стефан Урош II Милутин]] који је још почетак своје владевладавине [[1282]]. обележио освајањем [[Скопље|Скопља]]. Након тога, ратоборни српски краљ је заузео читаву [[Вардарска Македонија|вардарску Македонију]], а његови ратници су наставили да упадају у византијске области. На крају, Андроник је [[1297]]. покушао да преокрене ратну срећу и против [[Срби|Срба]] је упутио славног војсковођу Михаила Главаса Тархониота, некадашњег победника над [[Бугари]]ма. Главас је пак претрпео пораз и по повратку у [[Истанбул|Константинопољ]] предложио је цару да покуша да склопи трајан мир са српским краљем путем династичког брака. Андроник је прихватио предлог и упутио је Милутину, великог [[логотет]]а , ученог дипломату [[Теодор Метохит|Теодора Метохита]], који је већ успешно уговорио брак између престолонаследника [[Михајло IX Палеолог|Михаила IX]] и Рите-Марије, ћерке [[Јермени|јерменског]] краља [[Киликија|Киликије]] [[Лав III (јерменски краљ)|Лава III]].
 
Преговори са српским двором били су дуги и неодлучни. Метохит је морао да долази пет пута на српски двор у Скопљу, последњи пут 1298. године,{{sfn|Николић|2013|p=98}} како би успешно окончао дипломатске игре и уговорио венчање. О путовањима у Србију Метохит је сачинио извештај ({{јез-гр|Πρεσβεντικος}}).{{sfn|Николић|2013|p=98}}