Википедија

Срби у Мађарској — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 37:
Присуство [[Срби|Срба]] на подручју данашње Мађарске датира из [[средњи век|средњег века]]. Мајка угарског краља [[Геза II|Гезе II]] била је Јелена, рођака српског краља [[Стефан Урош I|Уроша]]. Током средњовековног периода српско-угарске везе биле су снажне, мада су постојали и периоди међусобног неслагања и ратовања.
 
Од [[14. век]]а и почетка [[Османлије|османских]] освајања српских земаља на [[Балкан]]у почињу сеобе [[Срби|Срба]] на север, ка подручју и земљама [[историја Мађарске|средњовековне Мађарске]]. уУ почетку су они служили као пограична војска у служби мађарског краља. Мосле [[Мохачка битка|Мохачке битке]] [[1526.]] године већина њих се поново нашла под [[Турци]]ма. Током периода отоманске владавине у угарским земљама током [[16. век|16.]] и [[17. век]]а већина мађарског и немачког становништва је напустила ове крајеве и повукла се ка северу. Њих су заменили [[Јужни Словени]] ([[Срби]], [[Хрвати]], [[Буњевци]]). они су били и главна војна снага [[отоманска империја|отоманског царства]] на подручју [[Панонска низија|Паноније]].
 
Крајем [[17. век]]а подручје данашње [[Мађарска|Мађарске]] било је повраћено од стране [[хришћани|хришћана]], односно од стране [[Хабзбурговци|Хабзбурговаца]]. У овом периоду, тачније [[1690.]] године, десила се [[Велика сеоба Срба]], којом је српски елемент у овим крајевима знатно ојачан. Током прве половине [[18. век]]а [[Срби]] и други [[Јужни Словени]] били су већинско становништво у низу мађарских градова, попут Буде (део [[Будимпешта|Будимпеште]]), [[Сентандреја|Сентандреје]], [[Баја|Баје]], [[Печуј]]а, [[Сегедин]]а. Мора се нагласити да су после одласка турске власти ови градови били мали и неразвијени.
Ред 50:
 
1698. године забележено је да половину становништва [[Печуј]]а чине [[Јужни Словени]] (укључујући и [[Срби|Србе]]). 1715. годину град [[Буда]] имао је 1.539 кућа, од тога јужнословенских (углавном српских) 769, немачких 701 и мађарских 68. Исте године град [[Баја]] имао је 237 кућа, од тога чак 216 јужнословенских ([[Срби]] и [[Буњевци]]). 1720. године чак 88% становништва [[Сентандреја|Сентрадреје]] били су [[Јужни Словени]], доминантно [[Срби]].
 
 
Током [[19. век]]а [[Срби]] на подручју данашње [[Мађарска|Мађарској]] и даље чине значајан део градског становништва, али њихов удео и значај опада. Већ почетком овог века у "најсрпскијој" [[Сентандреја|Сентандреји]] они губе већину, а крајем века има их мање од 20%. Активност Срба постепено се помера ка југу тадашње Угарске, ка подручју данашње [[Војводина|Војводине]], где су [[Срби]] били много бројнији и компактнији. Ово се посебно снажно осећа после [[Револуција 1848/49.|Револуције 1848/49.]] године, која је из корена уздрмала мађарско-српске односе.
Линија 58 ⟶ 57:
 
 
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1918.]] године велики делови некадашње [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]] припали су новооснованој [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније [[Југославија]]). Овде супотпалису потпали бројни делови тадашње Угарске насељени великим бројем [[Срби|Срба]] - [[Бачка]], [[Срем]], [[Банат]] и [[Барања]]. [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] један део овог подручја, са поглавито мађарским становништвом, тачније северна половина [[Барања|Барање]] и најсевернији, мањи (15%) део [[Бачка|Бачке]], били су враћени ново основаној мађарској републици. Због тога је на овом подручју [[1921.]] од стране месног српског становништва успостављена краткотрајна [[Барањско-Бајска Република]]. Она је обухватаобухватала подручје данашње мађарске [[Барања|Барање]] и део северне [[Бачка|Бачке]] око града [[Баја]]. Председник је био [[Петар Добровић]].
 
[[Тријанонски споразум]] био је кључан за односе између [[Срби|Срба]] и [[Мађари|Мађара]]. Српска војска евакуисала је српско становништво са подручја [[Барањско-Бајска Република|Барањско-Бајске Републике]] на подручје [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], највише на подручје данашње [[Војводина|Војводине]], да би после тога био потписан овај споразум од стране обе државе. уУ следећим годинама исељавање Срба у матицу је настављено, тако да се у овом периоду са подручја данашње [[Мађарска|Мађарске]] у матицу преселило око 2/3 српске заједнице. Готово целокупно становништво већински српских села [[Шарок]] (мађ. Sárok), [[Деска|Деске]] (мађ. Deszk), [[Сентиван]]а (мађ. Újszentiván), [[Сириг]]а (мађ. Szőreg), [[Мајиш]]а (мађ. Majs) andи [[Сечуј]]а (мађ. Dunaszekcső) су се иселили.
 
1910. године пописано је 26.248 људи који говоре [[српски језик|српским језиком]] на подручју данашње Мађарске. Овај број се у следећим пописима стално смањивао (1921. - 17.132, 1930. - 7.031, 1941. - 5.442, 1970. - 11.177, 1980. - 3.426, 1990. - 2.953). У последњем попису, после периода демократизације и отварања [[Историја Мађарске|Мађарске]] ка свету, број Срба се повећао (2001. - 3.388).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Срби_у_Мађарској”