Срби у Мађарској — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 37:
Присуство [[Срби|Срба]] на подручју данашње Мађарске датира из [[средњи век|средњег века]]. Мајка угарског краља [[Геза II|Гезе II]] била је Јелена, рођака српског краља [[Стефан Урош I|Уроша]]. Током средњовековног периода српско-угарске везе биле су снажне, мада су постојали и периоди међусобног неслагања и ратовања.
Од [[14. век]]а и почетка [[Османлије|османских]] освајања српских земаља на [[Балкан]]у почињу сеобе [[Срби|Срба]] на север, ка подручју и земљама [[историја Мађарске|средњовековне Мађарске]].
Крајем [[17. век]]а подручје данашње [[Мађарска|Мађарске]] било је повраћено од стране [[хришћани|хришћана]], односно од стране [[Хабзбурговци|Хабзбурговаца]]. У овом периоду, тачније [[1690.]] године, десила се [[Велика сеоба Срба]], којом је српски елемент у овим крајевима знатно ојачан. Током прве половине [[18. век]]а [[Срби]] и други [[Јужни Словени]] били су већинско становништво у низу мађарских градова, попут Буде (део [[Будимпешта|Будимпеште]]), [[Сентандреја|Сентандреје]], [[Баја|Баје]], [[Печуј]]а, [[Сегедин]]а. Мора се нагласити да су после одласка турске власти ови градови били мали и неразвијени.
Ред 50:
1698. године забележено је да половину становништва [[Печуј]]а чине [[Јужни Словени]] (укључујући и [[Срби|Србе]]). 1715. годину град [[Буда]] имао је 1.539 кућа, од тога јужнословенских (углавном српских) 769, немачких 701 и мађарских 68. Исте године град [[Баја]] имао је 237 кућа, од тога чак 216 јужнословенских ([[Срби]] и [[Буњевци]]). 1720. године чак 88% становништва [[Сентандреја|Сентрадреје]] били су [[Јужни Словени]], доминантно [[Срби]].
Током [[19. век]]а [[Срби]] на подручју данашње [[Мађарска|Мађарској]] и даље чине значајан део градског становништва, али њихов удео и значај опада. Већ почетком овог века у "најсрпскијој" [[Сентандреја|Сентандреји]] они губе већину, а крајем века има их мање од 20%. Активност Срба постепено се помера ка југу тадашње Угарске, ка подручју данашње [[Војводина|Војводине]], где су [[Срби]] били много бројнији и компактнији. Ово се посебно снажно осећа после [[Револуција 1848/49.|Револуције 1848/49.]] године, која је из корена уздрмала мађарско-српске односе.
Линија 58 ⟶ 57:
После [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1918.]] године велики делови некадашње [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]] припали су новооснованој [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније [[Југославија]]). Овде
[[Тријанонски споразум]] био је кључан за односе између [[Срби|Срба]] и [[Мађари|Мађара]]. Српска војска евакуисала је српско становништво са подручја [[Барањско-Бајска Република|Барањско-Бајске Републике]] на подручје [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], највише на подручје данашње [[Војводина|Војводине]], да би после тога био потписан овај споразум од стране обе државе.
1910. године пописано је 26.248 људи који говоре [[српски језик|српским језиком]] на подручју данашње Мађарске. Овај број се у следећим пописима стално смањивао (1921. - 17.132, 1930. - 7.031, 1941. - 5.442, 1970. - 11.177, 1980. - 3.426, 1990. - 2.953). У последњем попису, после периода демократизације и отварања [[Историја Мађарске|Мађарске]] ка свету, број Срба се повећао (2001. - 3.388).
|