Симонида Палеолог Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 125:
Њена необична судбина била је инспирација многим уметницима, а лепота опевана у песмама и приказана на многим [[фреска]]ма и сликама.{{sfn|Лопушина|4. 12. 2014}}
* Фреска са њеним ликом у [[манастир Грачаница|манастиру Грачаница]], у Цркви Св. Богородице (благовештења), живописаној око 1320. се сматра једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Фреска се налази у пролазу између [[припрата|припрате]] и [[наос]]а. Краљ Милтутин је на јужној, а краљица Симонида на северној страни. Одозго из темена лука, благосиља их [[Христос]] у попрсју, окружен
* Фреска у
* Портрет краљице Симониде и краља Милутина налази се на фресци у [[Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану|манастиру Светог Ђорђа у Старом Нагоричану]]. Приказани су како стоје на супедиону, на којем су двоглави орлови, по византијској моди.{{sfn|Одак|2015|p=244}}
* У свом делу ''Житије Светог Стефана Дечанског'' из 15. века, [[манастир Високи Дечани|дечански]] игуман [[Григорије Цамблак]] је Симониду представио као маћеху-прељубницу, са циљем да се Стефан прикаже као мученик, a одговорност за ослепљење пребаци са оца Милутина на њу, при чему се одступа у многоме од историјских података и чињеница.{{sfn|Панић|2006|p=85}}
{{Wikisource|Симонида|Милан Ракић: Симонида}}
* [[Милан Ракић]] инспирисан Симонидином фреском у манастиру Грачаници написао је истоимену лирску песму.{{sfn|Лопушина|4. 12. 2014}}
* [[Милутин Бојић]] написао је психолошку драму ''Краљева јесен'' (1912). Драма је написана у једном чину и састоји се из низа сцена у којима се појављује велики број ликова. Централни је лик Симониде, а читаво дело се може поделити на део пре и на део након њене појаве на сцени. У драми се
* [[Милорад Б. Протић]] је открио [[20. март]]а [[1938]]. [[астероид]] који је назвао [[1675 Симонида]].{{sfn|Лопушина|4. 12. 2014}}
| |||