Манастир Кувеждин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Кувеждин''' је [[манастир]], који припада групацији од 16 [[Фрушкогорски манастири|Фрушкогорских манастира]]. Манастир се налази на југозападном делу [[Фрушка гора|Фрушке горе]], 1 километар северно од насеља [[Дивош]], у чијем се хатару данас налази. Најближи део села јесте некадашњи манастирски [[Кувеждински Прњавор|прњавор]] под истим именом.
Манастирска црква посвећена је [[свети Сава|Светом Сави]] и [[свети Симеон|Светом Симеону]], док је манастирска слава [[Преображење]] (слави се 19. (6.) августа). Будући да је Кувеждин посвећен [[свети Сава|светом Сави]] и [[свети Симеон|светом Симеону]], манастир је одиграо веома важну улогу у ширењу култа најстаријих српских [[светац]]а међу локалним српским живљем [[Срем]]а.
==Историја== Према предању, манастир је основао [[Свети Стефан Штиљановић|деспот Стефан Штиљановић]] [[1520]]. године. Први сигурни подаци потичу из [[Османлијско царство|турских]] записа из 1566-1569. Пред крај турске владавине [[Срем]]ом манастир је вероватно опустео. Манастир су у првој половини [[17. век]]а обновили монаси [[Манастир Сланци|манастира Сланци]]. Године [[1753.]], када је манастир Кувеждин обилазила комисија, записано је да је манастирска црква стара, да је саграђена од камена ("Церков каменоздана древња"), споља је била окречена и покривена шиндром од храстовине.
Стара манастирска црква са два кубета замењена је новом грађевином [[1816]]. године. Нова црква је призидана уз троспратни [[барок]]ни [[звоник]], саграђен [[1803]]. године, а тространи манастирски [[конак|конаци]] започети су [[1810]]. године. [[Иконостас]] за стару цркву сликао је Јанко Халкозовић [[1722]]. године, а иконостас за нову цркву Павле Симић између 1847-1858. [[Барок]]на [[капела]], на манастирском [[гробље|гробљу]], саграђена је [[1788]]. године. Током првих деценија [[19. век]]а озидани су и велики конаци манастира са одликама класицистичке архитектуре. Они су манастир окруживали са четири стране, стварајући правоугаону основу манастира. Манастир је био изузетно монументалана, имао је велике земљопоседе и манастире-[[метох]]е, [[манастир Петковица|Петковицу]] и [[манастир Дивша|Дившу]], удаљене пар километара од Кувеждина.
Током свој развоја манастир је првобитно био мушки, да би пред [[Други светски рат]] манастир је постао женски. У тим година манастир је броју монахиња (преко 50) био међу највећим у Српству.
Манастир је разорен у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а после рата му је одузето огромно имање, па је опустео. Једино је сачувана манастирска капела, где су смештени сачувани делови [[иконостас]]а.
==Данашње стање== Последњих година манастир је поново васпостављен као мушки, а обнова манастира је у току. Манастирска [[црква]] је споља обновљена, као и јужна страна [[конак|конака]]. Такође, асфалтиран је и прилаз ==Прњавор==
Испод манастира налази се данашњи део села [[Дивош]] познат као [[прњавор (тип насеља)|Прњавор]], који је до пре пар деценија био засебно насеље под пуним називом [[Кувеждински Прњавор]]. Његови становници су били најамни радници на манастирским велепоседима. Због близине остатка села [[Дивош]] ово мало насеље од једне улице припојено је селу после [[Други светски рат|Другог светског рата]].
| |||