Миливоје Перовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
Рођен је [[5. октобар|5. октобра]] [[1912]]. године у селу [[Мала Браина]], код [[Медвеђа|Медвеђе]]. Потицао је из многочлане породице Луке Перовића, пореклом из [[Цуце|Цуца]], на граници [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], чија се породица у [[Горња Јабланица|Горњу Јабланицу]] доселила након [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]], [[1878]]. године. Након ослобођења ових крајева од Турака, у овај крај су се доселиле читаве фамилије и породице из разних крајева Црне Горе. Лука је у новом крају добио посао војника-граничара и настанио се у Малој Браини, где је добио земљу. Овде је изродио седморо деце — пет ћерки и двојицу синова Миливоја и Мирка.<ref name="Таблоид">[http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=327&cl=36 „Kolona gubitnika” magazin-tabloid.com]</ref>
Основну школу завршио је у Тулару код Медвеђе, а гимназију је похађао у [[Гњилане|Гњилану]], [[Приштина|Приштини]], [[Врање|Врању]], [[Суботица|Суботици]] и [[Лесковац|Лесковцу]]. [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] завршио је у [[Београд]]у [[1937]].
У Лесковцу је извесно време био председник Народног универзитета и стални дописник „Политике“, а после је прешао у Београд, где се у потпуности посветио новинарству, активним радом у „Политиици”. Бавио се и политиком и био је члан [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]] [[Љубомир Давидовић|Љубе Давидовића]]. Почетак [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]], га је затекао у Београду, где је преживео [[Бомбардовање Београда (1941)|шестоаприлско бомбардовање]].<ref name="Таблоид" />
Након окупације се вратио у родни крај, где се повезао са [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачким покретом]] (НОП). Још са универзитета је познавао неке комунисте коју су у Јабланици подизали устанак, па им се заједно са братом [[Мирко Перовић|Мирком]] придружио. У току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] налазио се на разним дужностима, а између осталог је био и командант [[Четврта српска бригада НОВЈ|Четврте српске бригаде]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|Новембра 1943.]] године је био изабран за члана Окружног Народноослободилачког одбора за Јабланицу и Топлицу. У току [[1944]]. године је био примљен у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).<ref name="Таблоид" />
[[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944|Новембра 1944.]] године био је демобилисан у чину [[мајор]]а и прешао је на политичке дужности. Био је већник [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС), а [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.#18. новембар|18. новембра 1944.]] године је био именован за повереника за привреду при [[Председништво АСНОС-а|Председништву АСНОС-а]]. Када је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#7. април|7. априла 1945.]] године [[Прва влада Благоја Нешковића|Народна Влада Србије]] био је именован за повереника индустрије и рударства.<ref name="Таблоид" />
Након завршетка рата, на кратко је био пребачен у дипломатску службу и био је најпре саветник амбасаде ФНРЈ у [[Лондон]]у, а потопм потпредседник Репарационе комисије. Потом се налазио се на разним друштвено-политичким дужностима. Био је директор Управе материјалне резерве, државни секретар за финансије и државни секретар за правосуђе НР Србије и уредник [[Радио Београд]]а.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=535}}
Године [[1958]]. напустио је све државне функције и изчланио се из Савеза комуниста Југославије (СКЈ). Потом се посветио адвокатури и писању.<ref name="Таблоид" />
Умро је [[29. децембар|29. децембра]] [[1975]]. године у Београду и сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других југословенских одликовања.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1957|p=535}} Такође је био добитник и многих награда и признања, међу којима је и Октобарска награда Лесковца.
== Књижевна дела ==
| |||