Варјаш — разлика између измена

Српски властелин Димитрије Овчаревић имао је неколико поседа у Угарској. Добио је од угарског краља око 1556. године између осталих и спахилук Варјаш.<ref>"Време", Београд 6. јануар 1941. године</ref> По царском ревизору Баната Ерлеру 1774. године у Варјашу, месту у Сентандрашком округу, живи измешано становништво Срба и Румуна.<ref>Ј.Ј. Ерлер:"Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Митрополијски попис из 1865. године показује да у месту тада 1914 православних Срба, а Румуни се не помињу. То је цењена парохија прве класе.

Као претплатник једне књиге јавља се у Варјашу 1870. године извесни Пера Ивковић свршени правник, син пароха. Пет година касније, 1875. године претплатник новосадског листа "Глас народа" био је Јован Форовић из Варјаша. Тај Земљепоседник варјашки Форовић је остао упамћен по томе што је 1864. године, бесплатно на својој лађи, низ Дунав преселио Матицу српску из Пеште у Нови Сад. Био је до своје смрти 1901. године редован члан Матичин.<ref>"Српски сион", Карловци 1901. године</ref>

Када је 1918. године задесила велика глад Херцеговину, посредством православне цркве и хуманих друштава, слата су деца у Банат и размештана код имућних породица на опоравак. Једна група те деце је била распоређена у Варјашу., Једнаод којих једна девојчица од пет година Боса, дата је старом варјашком учитељу Тодоровића, да се брине о њој. Није се знало одакле је и ко су јој били родитељи. Када је 1929. године старатељ иначе самац умро остала је она без иког свог у Варјашу, који је тада већ остао у другој држави, Румунији.

Дана 29. априла 1930. године избио је велики пожар у Варјашу, који се налази близи државне границе. У ватри је уништено 6 кућа и 12 зграда, а 15 породица је изгубило кров над главом. У гашењу су учествовали ватрогасци из осам околних места. Штета је била процењена на 10 милиона леја, јер је страдала велика количина жита.<ref>"Време", Београд 1. мај 1930. године</ref>