Рат за пољско наслеђе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice |
м Увод |
||
Ред 26:
== Повод ==
[[Август II Јаки]] на пољски престо долази 1697. године. Тада је отпочео тзв. Саксонски период пољске историје (1697-1763) који карактерише опадање пољске моћи и губитак њеног статуса европске силе. Пољском у овом периоду, са кратким прекидом, влада саксонска [[династија Ветин]]. Август накратко губи власт током [[Велики северни рат|Северног рата]] (1705-1709), али је [[Петар Велики|руска]] [[Битка код Полтаве|победа код Полтаве]] обезбедила његов престо. [[Станислав Лешћински|Станислав Љешчински]] 1709. године бежи у Француску. Његова ћерка [[Марија Лешћинска|Марија]] тамо се удала за краља [[Луј XV|Луја XV]] (1725). Август је умро 1733. године. Станислав се надао да ће повратити престо. У томе је имао подршку зета Луја и његовог првог министра, [[кардинал Флери|кардинала Флерија]]. Луј и Флери желели су сузбити аустро-руски утицај у Пољској. Руска царица [[Ана I Ивановна|Ана]] и светоримски цар [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карло]] потписали су 1732. године споразум по коме су договорили да Станислав неће наследити пољски престо. Флери је сукоб око пољског престола хтео искористити као повод да зарати са Аустријом не изгледајући као агресор. Август је умро 1733. године. Француски амбасадор у Варшави привлачи породице Потоцки и Чарторијски на страну Станислава. Аустријанци и Руси су подржали [[Август III од Пољске|Августа III]], изборника Саксоније и сина преминулог краља. У замену, Август је одустао од претензија на Ливонију (коју су 1721. године заузели Руси) и прихватио [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]] којом је Карло оставио престо женским потомцима. Обојица претендената проглашени су за краљеве. Тако је избио рат за пољско наслеђе (1733-1736). Пољаци су већином били на страни Станислава Љешчинског.
== Рат ==
| |||