Источносибирско море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 24:
Клима је изразито поларна, са утицајем [[Атлантски океан|Атлантског]] и [[Тихи океан|Тихог океана]]. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °C.
 
Време је мирно и стабилно са повременим [[Циклон|циклонима]]. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са [[Пацифик]]а доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета<ref name=automatski generisano1>{{cite web|title=Восточно-Сибирское море|url=http://bse.sci-lib.com/article006835.html|accessdate=12. 7. 2017}}</ref>.
 
== Хидрологија ==
Ред 44:
== Топографија ==
 
Будући да је море отворено према океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских група као што су [[Ајон (острво)|Ајон]] и [[Медвеђи архипелаг]]. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1.342.000 km²<ref>{{cite web|titlename=Восточно-Сибирскоеautomatski море|url=http://bse.sci-lib.com/article006835.html|accessdate=12. 7.generisano1 2017}}</ref>.
 
Међу најзначајнијим притокама источносибирског мора су: [[Индигирка]], [[Алазеја]], Ујандина, [[Чукотка]], [[Колима]], Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.
Ред 63:
 
{{Светско море}}
 
[[Категорија:Мора]]