Незами Ганџави — разлика између измена

'''Незами Ганђави''' ([[Persijski jezik|Persijski]]: نظامی گنجوی‎‎‎, у буквалном преводу: Незами од Ганђе) (1141-1209). Низами или Незами, чије је право име било '''Џамалудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф ибн Заки''', био је сунитски муслиман и персијски песник из 12. века. Незами се сматра највећим песником романтичне [[Епска поезија|епике]] у персијској књижевности. Он је персијској епици донео колоквијални и реалистичан стил. Његова заоставштина је нашироко цењена и заједничка за [[Авганистан]], [[Азербејџан]], [[Иран]], регион [[Курдистан]] и [[Таџикистан]]. <ref name="Oxford">{{harvnb|Meisami|1995|pp=}}</ref> ,<ref name="moin">Mo'in, Muhammad(2006), "Tahlil-i Haft Paykar-i Nezami", Tehran.: pp. 2.</ref>, <ref>Bernard Lewis, “Music of a distant drum”, Princeton University Press, 2001. pp 9: “The Persians went a step further, creating authentic epic tradition comparables with those of Greece, Rome and the Vikings. This too, became in time, a form of Persian national self definition. The most famous of Persian epic poets, Firdawsi (940–1020) has been translated several times. An extract from the story of Farhad and Shirin, as told by the 12th century Persian poet Nizami, exmpelified another form of narrative”</ref><ref>Julie Scott Meisami, Paul Starkeym, “Encyclopedia of Arabic Literature”, Taylor & Francis, 1998. pp 69: “In Arabic literature there has been no artistic elaboration of the story comparable to that undertaken by the Persian poet Nizami“</ref>, <ref name="iranicaonline1913">{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/bacher-wilhelm-binyamin-zeev-1850-1913-was-born-in-liptszentmikls-hungary-today-in-czechoslovakia |title=BACHER, WILHELM – Encyclopaedia Iranica |publisher=Iranicaonline.org |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/225148/Ganca |title=Ganca (Azerbaijan) - Encyclopædia Britannica |publisher=Britannica.com |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref>, <ref>{{Citation|title=Selected Works, Nizami and Fizuli|author=E.E. Bertels|year=1962|publisher=Oriental Literature|others="the fact that unlike the Shia Iranians, "Nizami was righteous Sunni""}}</ref>, <ref name="britannica">{{Cite book|title=Neẓāmī |publisher=Encyclopædia Britannica |year=2009|work=Encyclopædia Britannica Online |accessdate=2009-02-28 |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/413374/Nezami }} excerpt: ''Greatest romantic epic poet in Persian Literature, who brought a colloquial and realistic style to the Persian epic.'' .... ''Nezami is admired in Persian-speaking lands for his originality and clarity of style, though his love of language for its own sake and of philosophical and scientific learning makes his work difficult for the average reader.''</ref><ref name="Oxford" /> <ref>{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=Pzg8AAAAIAAJ |pages=34}} |title=Studies in Caucasian History |last=Minorsky|first=Vladimir|publisher= |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref><ref>{{citeCite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=ISBN 4JAMMH80Bk4C |pages=22}} |title=The Caucasus: An Introduction |author=Thomas de Waal |publisher= |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref><ref>{{cite web|url=http://azargoshnasp.net/Pasokhbehanirani/NezamiUSSRpoliticization.htm |title=Nizami Ganjavi - USSR Politicization - Iranian Persian Civilization - Nezami Ganjei |publisher=Azargoshnasp.net |date= |accessdate=2014-03-23}}</ref>

Његово лично име је било '''Илијас''', а књижевни псеудоним '''Незами''' (налазимо и као '''Низами'''). Рођен је у градској породици у Ганђи (тада у склопу царства Великих [[Селџуци|Селџука]], на територији данашњег [[Азербејџан]]а) и верује се да је цео свој живот провео на Јужном [[Кавказ]]у. Ганђа је у то време био град претежно насељен [[иран]]ском популацијом. „Овај град је био густо насељен Иранцима и малим бројем хришћана.“<ref name="automatski generisano1">{{cite book|last=Gandzakatsi|first=Kirakos|title=Kirakos Gandzakats'i's History of the Armenians / translation from Classical Armenian by Robert Bedrosian. — New York: 1986. — pp. 197 Excerpt: "This city was densely populated with Iranians and a small number of Christians |url=https://archive.org/details/KirakosGanjaketsisHistoryOfTheArmenians }} Kirakos Gandzakets' Patmut'iwn Hayots' [Kirakos of Gandzak, History of Armenia], edited by K.A. Melik'-Ohanjanyan, (Erevan, 1961). стр. 235: "Ays k'aghak's bazmambox lts'eal parsko'k', ayl sakaw ew k'ristone'iwk'..."</ref> Како Незами није био дворски песник, не појављује се у аналима династија. У тезкирама, које су компилације књижевних мемоара и укључују максиме великих песника и биографске податке и коментаре о стиловима, Незами се укратко помиње. Доста материјала из ових тезкира је засновано на легендама, анегдотама и причама. Стога, мало чињеница је познато о Незамијевом животу, једини извор су његова дела која не дају пуно информација о његовом приватном животу.

Незами је рано остао сироче и подигао га је његов ујак Хаџа Омар које је на себе преузео бригу о Незамију и пружио му одлично образовање. Његова мајка Раиса је била курдског порекла. Свог оца, чије је име било Јусуф, Незами помиње једном у својим песмама. У истом том стиху, Незами помиње да се његов деда звао Заки.<ref>Barazat Zanjani. “Layla va Majnun-I Nizami Ganjavi: matn-I Ilmi va intiqadi az ru-yi qadimtari nuskha-hayi khatti-I qarn-I hashtum ba zikr-i ikhtilaf-i nusakh va ma’ani lughat va tarikbat va kashf al-bayat”, Tehran, Mu’assasah-i Chap va Intisharat-i Danishgah Tehran, 1369[1990]. стр. 28:گر شد پدرم به سنت جد- یوسف پسر زکی مؤید (Gar shod Pedaram beh sonnat-i jadd – Yusuf Pesar-i Zakki Mu'ayyad)</ref> Неки извори наводе да је Незамијев отац могао бити из Кома. Незами се помиње као [[Персијанци|Персијанац]] и/или [[Иран]]ац.<ref name="automatski generisano1" />

Незамијевеи спевови су поред Фирдусијеве Шахнаме били најчешће илустрована књижевна дела персијским минијатурама. Према Енциклопедији Британика: „Незамију се диве у земљама где се говори персијски због његове оригиналности и јасноће стила, иако његова љубав према језику због њега самог, и према филозофским и научним учењима, чине да његова дела буду тешко разумљива просечном читаоцу.“ Незами је писао стихове на персијском и западне енциклопедије попут Енциклопедије Ислама, Енциклопедије Ираника, Енциклопедије Британика и прилози оријенталиста из многих земаља,<ref>AO Tamazishvili. Unknown Pages of Russian Oriental Studies: [Collection] / Ros. Acad. Sciences, Institute of Oriental Studies, St. Peterb. Phil. arch. RAS [status. V. Naumkin (отв. Ed.), NG Romanov, IM Smilyanska]. Moscow: Eastern. lit., 2004. From the History of Study of Nezami-ye Ganjavi in the USSR: around the anniversary – E. Bertels, Stalin, and others. Pppp. 173–199. (in Russian) excerpt: "Главным, революционным для отечественной науки результатом этой кампании стало отнесение Низами к поэтам азербайджанским, а его творчества к достижениям азербайджанской литературы, в то время как в мировом востоковедении (а ранее и в советском) доминировал взгляд на него как представителя литературы персидской. Точки зрения, что Низами персидский поэт, и сегодня придерживаются ученые многих стран, в первую очередь — Ирана.". "...while in the realm of the world Oriental Studies (and prior to this in the Soviet as well), the viewpoint of him as a representative of Persian literature. The viewpoint that Nezami is a Persian poet is even today held by the scholars of many countries, specially of Iran."</ref> сматрају Незамија значајним персијским песником и величају га као најгенијалнијег експонента романтичне епске поезије у персијској књижевности.<ref>Dr. Lalita Sinha (Universiti Sains Malaysia, Senior Lecturer in Comparative Literature and Comparative Religion). Garden of Love. World Wisdom, Inc, 2008. {{page|year=2004|id=ISBN 1-933316-63-2.|pages=}} page: 24. "Hailed by scholars of Persian literature as the greatest exponent of romantic epic poetry in Persian literature (Levy 1969, XI), Nizami is also referred...."</ref>

== Спољне везеРеференце ==

* {{cite book|author=E.G. Browne. ''|title=Literary History of Persia''. |location=|publisher=(Four volumes, 2,256 pages, and twenty-five years in the writing). |year=1998. |id=ISBN 0-7007-0406-X|pages=}}

* Jan Rypka, ''History of Iranian Literature''. Reidel Publishing Company. 1968 {{OCLC|460598}}. ISBN {{page|year=|isbn=90-277-0143-1|pages=}}

* Chopra, R M, ''Nizami Ganjavi (1141-1209): The Greatest Master of Persian Romantic Mesnavi'', 2014, Sparrow Publication, Kolkata. ISBN {{page|year=|isbn=978-81-89140-75-5|pages=}}

* C. A. (Charles Ambrose) Storey and Franço de Blois (2004), "Persian Literature – A Biobibliographical Survey: Volume V Poetry of the Pre-Mongol Period.", RoutledgeCurzon; 2nd revised edition (June 21, 2004). {{page|year=2004|id=ISBN 0-947593-47-0.|pages=}}