Фовизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: eu:Fauvismo
м Поправка мешанаца
Ред 6:
Фовисти нису имали неку посебну залеђину у виду теорије, стога фовизам настаје и развија се као негација и реакција на [[импресионизам]] и натурализам. Уметност [[Пол Гоген|Пола Гогена]], [[Жорж Сера|Жоржа Сераа]] и [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]], такође игра значајну улогу. Од ван Гога преузимају снагу колорита, а од Гогена плошност композиције. Од Сераа рационалност аранжмана композиције, а од [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]] снагу изражајности, експресије. Као резултат дојам је упечатљив колорит, преко употребе жарких и чистих боја директно из тубе, поједностављење композиције и одрицање моделације форми, као и наглашавање личног спонтаног израза.
 
Док је публика релативно мало знала о [[Пол Сезан|Сезану]] и Ван Гогу као револуционарима, није могла игнорисати присуство ове групе младих сликара, који су у Паризу изазвали сензацију својим групним изложбама, памфлетима и другим облицима самопромоције. Заправо, фовисти су настојали да делују према имену које су добили. MеђутимМеђутим, у периоду од само седам година они су изгубили своју првобитну снагу и сматрани су прилично смиреним у односу на нове покрете који су у међувремену настајали. Фовизам је углавном емоционални покрет који тежи да стигне до емоционалне „суштине“ предмета на рачун спољашњег изгледа. Карактеристике њиховог израза су декоративност, живост, али и жестина боје, спонтаност и [[интуиција]].
 
Боја, бљештавило и сугестивна рафинираност, коју срећемо у делима Анрија Матиса званичног вође групе, су под утицајем перзијске и блиско-источне уметности. Група као целина, била је под сличним утицајима и често је трагала за узорима у музејима, гдје су били изложени експонати групног уметничког изражавања, старијих, али и географски прилично удаљених цивилизација. Инспирисали су се [[византијска уметност|византијском уметношћу]], уметношћу коптских хришћана, архајским грчким умјетницима, као и уметношћу афричких племена, племена [[Океанија|Океаније]] и америчких Индијанаца. Извор Матисове инспирације биле су афричке маске и скулптуре, те лица његових фигура одликује безличност и укоченост маски. Иза тог ефекта безличности извире нека мистерија или претња, заснована на енигматичним квалитетима страног израза.