Паланка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Почетком [[19. век]]а већина паланки на тлу данашње [[Србија|Србије]] била је у виду малих насеља, често мањих и од околних [[села (вишезначна одредница)|села]], али „ушорених“ и са развијеним [[Трговина|трговинско]]-[[услуга|услужним]] садржајима у виду [[Чаршија|чаршије]]. У односу на своје „[[Срби|српско]]“ окружење, паланке су биле махом насељене [[Турци]]ма.
 
После [[Први српски устанак|првог]] и [[Други српски устанак|другог српског устанка]] појам паланке све више уступа месту појму [[Варошица|варошице]]. Све до [[1866]]. године званично се користио појам паланке, који је доношењем Закона о местима дате године уступио место појму варошице. Упоредо са датим, паланке које су до тада задржале чисто [[војска|војну]] улогу, угасиле су се, док су оне са развијенијим [[чаршија]]ма постале варошице и ткотако наставиле свој развој.
 
Данас је мало остало од првобитних паланки. Један од ретких примера јесте пример [[Бела Паланка|Беле Паланке]], где је при ослобођењу [[1878]]. године затечено [[тврђава|утврђење]], које је потом срушено. На месту некадашњег [[тврђава|утврђења]] данас је квадратни блок са јавним [[Установа|установама]] и [[Црква (грађевина)|црквом]].