Википедија

Незами Ганџави — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 39:
 
 
'''Незами Ганђави''' ([[Persijski jezik|Persijski]]: نظامی گنجوی‎‎‎, у буквалном преводу: Незами од Ганђе) (1141-1209). Низами или Незами, чије је право име било '''Џамалудин Абу Мухамед Илијас ибн Јусуф ибн Заки''', био је сунитски муслиман и персијски песник из 12. века. Незами се сматра највећим песником романтичне [[Епска поезија|епике]] у персијској књижевности. Он је персијској епици донео колоквијални и реалистичан стил. Његова заоставштина је нашироко цењена и заједничка за [[Авганистан]], [[Азербејџан]], [[Иран]], регион [[Курдистан]] и [[Таџикистан]]. <ref name="Oxford">{{harvnb|Meisami|1995|pp=}}</ref> ,<ref name="moin">Mo'in, Muhammad(2006), "Tahlil-i Haft Paykar-i Nezami", Tehran.: pp. 2.</ref>, <ref>Bernard Lewis, “Music of a distant drum”, Princeton University Press, 2001. pp 9: “The Persians went a step further, creating authentic epic tradition comparables with those of Greece, Rome and the Vikings. This too, became in time, a form of Persian national self definition. The most famous of Persian epic poets, Firdawsi (940–1020) has been translated several times. An extract from the story of Farhad and Shirin, as told by the 12th century Persian poet Nizami, exmpelified another form of narrative”</ref><ref>Julie Scott Meisami, Paul Starkeym, “Encyclopedia of Arabic Literature”, Taylor & Francis, 1998. pp 69: “In Arabic literature there has been no artistic elaboration of the story comparable to that undertaken by the Persian poet Nizami“</ref>, <ref name="iranicaonline1913">{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/bacher-wilhelm-binyamin-zeev-1850-1913-was-born-in-liptszentmikls-hungary-today-in-czechoslovakia |title=BACHER, WILHELM – Encyclopaedia Iranica |publisher=Iranicaonline.org |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/225148/Ganca |title=Ganca (Azerbaijan) - Encyclopædia Britannica |publisher=Britannica.com |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref>, <ref>{{Citation|title=Selected Works, Nizami and Fizuli|author=E.E. Bertels|year=1962|publisher=Oriental Literature|others="the fact that unlike the Shia Iranians, "Nizami was righteous Sunni""}}</ref>, <ref name="britannica">{{Cite book|title=Neẓāmī |publisher=Encyclopædia Britannica |year=2009|work=Encyclopædia Britannica Online |accessdate =2009-02- 28. 02. 2009. |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/413374/Nezami }} excerpt: ''Greatest romantic epic poet in Persian Literature, who brought a colloquial and realistic style to the Persian epic.'' .... ''Nezami is admired in Persian-speaking lands for his originality and clarity of style, though his love of language for its own sake and of philosophical and scientific learning makes his work difficult for the average reader.''</ref><ref name="Oxford" /> <ref>{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=Pzg8AAAAIAAJ |pages=34}} |title=Studies in Caucasian History |last=Minorsky|first=Vladimir|publisher= |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref><ref>{{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=ISBN 4JAMMH80Bk4C |pages=22}} |title=The Caucasus: An Introduction |author=Thomas de Waal |publisher= |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://azargoshnasp.net/Pasokhbehanirani/NezamiUSSRpoliticization.htm |title=Nizami Ganjavi - USSR Politicization - Iranian Persian Civilization - Nezami Ganjei |publisher=Azargoshnasp.net |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref>
 
== Биографија ==
Ред 135:
Утицај Незамијевог дела на потоњи развој персијске књижевности је био огроман и Хамсе је постала шаблон који је имитиран у каснијој персијској поезији (и такође у другим исламским књижевностима). Незамијево наслеђе се нашироко осећа у исламском свету и његова поезија је утицала на развој персијске, арапске, турске, курдске и урду поезије као и многе друге.
Незамијевеи спевови су поред Фирдусијеве Шахнаме били најчешће илустрована књижевна дела персијским минијатурама. Према Енциклопедији Британика: „Незамију се диве у земљама где се говори персијски због његове оригиналности и јасноће стила, иако његова љубав према језику због њега самог, и према филозофским и научним учењима, чине да његова дела буду тешко разумљива просечном читаоцу.“ Незами је писао стихове на персијском и западне енциклопедије попут Енциклопедије Ислама, Енциклопедије Ираника, Енциклопедије Британика и прилози оријенталиста из многих земаља,<ref>AO Tamazishvili. Unknown Pages of Russian Oriental Studies: [Collection] / Ros. Acad. Sciences, Institute of Oriental Studies, St. Peterb. Phil. arch. RAS [status. V. Naumkin (отв. Ed.), NG Romanov, IM Smilyanska]. Moscow: Eastern. lit., From the History of Study of Nezami-ye Ganjavi in the USSR: around the anniversary – E. Bertels, Stalin, and others. 2004. pp. 173–199. (in Russian) excerpt: "Главным, революционным для отечественной науки результатом этой кампании стало отнесение Низами к поэтам азербайджанским, а его творчества к достижениям азербайджанской литературы, в то время как в мировом востоковедении (а ранее и в советском) доминировал взгляд на него как представителя литературы персидской. Точки зрения, что Низами персидский поэт, и сегодня придерживаются ученые многих стран, в первую очередь — Ирана.". "...while in the realm of the world Oriental Studies (and prior to this in the Soviet as well), the viewpoint of him as a representative of Persian literature. The viewpoint that Nezami is a Persian poet is even today held by the scholars of many countries, specially of Iran."</ref> сматрају Незамија значајним персијским песником и величају га као најгенијалнијег експонента романтичне епске поезије у персијској књижевности.<ref>{{cite book|Lalita Sinha|title=Garden of Love|publisher=World Wisdom, Inc.|year=2008|id=ISBN 1-933316-63-2|pages=24}}</ref>
Међу многим значајним песницима који су узели Незамијеву Пентаду за свој узор треба да се помену: Амир Хусро, Џалал Фарахани, Хаџу Кермани, Мухамед Катеби Тар-Ширин, Абдулрахман Џами, Хатефи Џами, Вахши Бафки, Мактаби Ширази, Али-Шир Наваи, Абдулкадер Бедел Дехлави, Фузули, Хашеми Кермани, Фајзи, Џамали и Ахмед Хани.<ref>{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/kamsa-ye-jamali |title=ḴAMSA-ye JAMĀLI – Encyclopaedia Iranica |publisher=Iranicaonline.org |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref> Незамијева поезија није само утицала на песнике него и на историчаре, попут Равандија, који су се користили његовим спевовима у писању историје. Поред тога, мноштво песника је отпочело своја дела првим стихом из Ризнице тајни.
„Многи каснији песници су опонашали Незамијева дела, иако нису могли да им парирају, а нарочито не да их надмаше; Персијанци, Турци, Индијци, да наведемо само оне најважније. Персијски учењак Хекмат је навео не мање од четрдесет персијских и тринаест турских верзија Лејле и Меџнуна.“
„Уколико би неко претражио све постојеће библиотеке, вероватно би нашао преко 100 верзија Лејле и Меџнуна.“
Ред 151:
=== Совјетски Савез ===
Совјетски балет је снимио филм Лејла и Меџнун, назван по спеву Незамија Ганђавија.<ref>Tatiana Egorova ''Soviet Film Music: An Historical Survey''. стр. 186</ref> Балет „Седам лепих тела“ азербејџанског композитора Гара Гарајева заснован на Незамијевом чувеном спеву је добио међународна признања.
Мања планета 3770 Незами коју је 1974. године открила совјетска астрономка Људмила Черних названа је по њему.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/312208/Kara-Karayev%20Kara%20Karayev%20(Azerbaijani%20composer).%20Britannica%20Online%20Encyclopedia |title=Kara Karayev (Azerbaijani composer) - Encyclopædia Britannica |publisher=Britannica.com |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref>
 
=== Азербејџан ===
Ред 158:
Незамијев портрет се налазио на азербејџанској новчаници од 500 маната од 1993. до 2006. године. На 800. годишњицу његове смрти, 2008. године, Национална банка Азербејџана исковала је у спомен Незамију комеморативни златник од 100 маната.<ref>[http://www.cbar.az Central Bank of Azerbaijan]. Commemorative coins. [http://www.cbar.az/pages/national-currency/commemorative-coins/1992-2010/ Coins produced within 1992–2010]: Gold coins dedicated to the memory of Nizami Genjevi. – Retrieved on 25 February 2010.</ref>
Музеј књижевности Незами се налази у Бакуу, у Азербејџану.<ref>[http://www.science.gov.az/en/branches/hymanitary.htm Department of Humanitarian and Social Sciences of Azerbaijan National Academy of Science. Names of Scientific Institutions and Organizations Reporting to the Branch.]</ref> Једна од метро станиџа у овом граду такође је названа по Незамију Ганђавију. У Бакуу постоје и институт за књижевност и биоскоп названи по њему. Један од градских дистрикта у Бакуу се зове реон Незами. Незамијев живот је приказан у азербејџанском филму „Незами“ из 1982. године, у коме главну улогу, Незамија Ганђавија, игра Муслим Магомајев. Незамијев маузолеј, саграђен њему у част, налази се на улазу у град Ганђа у Азербејџану. То је висока грађевина у облику ваљка окружена вртовима. Са једне стране се налази метална статуа која овековечује Незамијеве епске спевове. Маузолеј је првобитно саграђен 1947. године на месту старог урушеног маузолеја, а обновљен је у својој садашњој форми након што је Република Азербејџан обновила своју независност након распада Совјетског Савеза 1991. године.
Споменици Незамију се могу наћи у бројним градовима Азербејџана и Ирана, као и Москви, Санкт Петербургу, Удмуртији (Русија), Кијеву (Украјина), Пекингу (Кина); Ташкенту (Узбекистан); Марнеулију (Грузија), Кишињеву (Молдавија) и Риму (Италија).<ref>{{cite web|author=|url=http://www.news.az/articles/culture/58681 |title=Nizami Ganjavi 'one of most prominent figures in Azerbaijani culture' |publisher=News.az |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}</ref>
 
== Референце ==
Ред 169:
* [http://persian.packhum.org/persian/pf?auth=176&work=001 Persian Literature in Translation The Packard Humanities Institute: Haft Paikar: TRANSLATED FROM THE PERSIAN,WITH A COMMENTARY, BY C. E. WILSON, B.A. (LOND.)]
* [http://persian.packhum.org/persian/main?url=pf%3Fauth%3D176%26work%3D002 Persian Literature in Translation The Packard Humanities Institute: Eskandar-Nama (The Book of Alexander) translated by Henry Wilberforce-Clarke]
* {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20070930020027/http://www.azargoshnasp.net/famous/nezami/nezamijuliascott.htm |date =September 30,. 09. 2007. |title=Biography of Nezami Ganjavi by Professor Julia Scott Meysami }}
* [http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Teahouse/Figures.html#Nizami Nizami, Jamal al-Din Ilyas]. A biography by Prof. Iraj Bashiri, University of Minnesota.
* [http://rira.ir/rira/php/?page=view&mod=classicpoems&obj=poet&id=30 Nezami's works in original Persian] at RiRa, the Persian Digital Library
Ред 181:
 
== Литература ==
* {{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=ISBN 4JAMMH80Bk4C |pages=22}} |title=The Caucasus: An Introduction |author=Thomas de Waal |publisher= |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}
* {{Cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=Pzg8AAAAIAAJ |pages=34}} |title=Studies in Caucasian History |last=Minorsky|first=Vladimir|publisher= |date= |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Minorsky|first=Vladimir|publisher= |date= |title=Neẓāmī |publisher=Encyclopædia Britannica |year=2009|work=Encyclopædia Britannica Online |accessdate =2009-02- 28. 02. 2009. |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/413374/Nezami }} excerpt: ''Greatest romantic epic poet in Persian Literature, who brought a colloquial and realistic style to the Persian epic.'' .... ''Nezami is admired in Persian-speaking lands for his originality and clarity of style, though his love of language for its own sake and of philosophical and scientific learning makes his work difficult for the average reader.''</ref><ref name="Oxford" /> <ref>{{cite book|url={{Google books |plainurl=yes |id=Pzg8AAAAIAAJ |pages=34}} |title=Studies in Caucasian History |accessdate =2014-03- 23. 03. 2014.}}
* {{cite book|ref= harv|last=Meisami|first=Julie Scott|title=The haft paykar: a medieval Persian romance|url=https://books.google.com/books?id=8vxjAAAAMAAJ|year=1995|publisher=Oxford University Press}}
* [http://www.iranicaonline.org/articles/kamsa-of-nezami Encyclopædia Iranica, "Khamsa", Domenico Parrello]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Незами_Ганџави”