Радиохемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправка мешанаца |
|||
Ред 89:
''Енергијски спектар.''Након открића α-зрачења дуго се сматрало да је то зрачење моноенергијско, тј. да језгро емитује честицу једне [[енергија|енергије]]. Касније је се показало да се α-зрачење може састојати од честица различитих енергија,при томе те енергије нису било какве већ су квантиране, па је спектар α-зрачења дискретан. Такав α-распад при којем се емитује више група честица са дискретним енергијама доводи до стварања потомака чија су језгра на различитим нивоима побуђености. То даље доводи до емисије γ-зрачења чији спектар такође мора бити дискретан.
Енергије α-честица леже у домену 1,83
=== β-распад ===
Ред 123:
Код електроског захвата долази до стварања празних места у електронској облози атома. Она се онда попуњава захватом спољних електрона. При томе атом потомка емитује карактеристично [[рендгенско зрачење]], на основу кога може бити идентификован.
Захват електрона је могућ и ако је испуњен услов за β плус-зрачење, тј. када је разлика маса претка и потомка већа од 1,022
|