Скулптура барока — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Превођење именских простора и/или магичних речи
м Поправка мешанаца
Ред 28:
Свакако највећи вајар барока је [[Ђанлорензо Бернини]]; Његове скулптуре су најближи [[Уметност старе Грчке|хеленистичком]] мајсторству античких Грка, чак ближи од [[Микеланђело]]вих скулптура. У поређењу са Микеланђеловим, његов ''[[Давид]]'' је много динамичнији и практично нам дочарава присутност непријатеља – [[Голијат]]а. Ова скулптура је набијена енергијом, дотад невиђеном у вајарству и уједно је прототип барокне скулптуре. Бернини је био упознат с ренесансним хуманизмом и теоријом, па у његовим скулптурама велику важност има гест и експресија емоција.
 
Барокна скулптура је у саодносу с простором око ње, динамична и пуна енергије у комбинацији са сликарством ствара илузију као ону на позорници. То се можда понајбоље види из другог Бернинијевог ремек-дела – ''[[Екстаза Св. Терезе]]'' у Цркви ''Св. Марије од победе'' у Риму. Бернини постиже осјећај верског усхићења и бола на лицу Св. Терезе и њеном пренабораном хаљином, уз очиту везу са божанским приказано њежним анђелом са стрелом и снопом златних линија које се спуšтајуспуштају са свода. Овај театрални приказ је појачан [[илузионизам|илузионистичком]] [[Фреска|фреском]] која се меšамеша са архитектуром изнад олтара.
 
У овим театралним делима, поврšинаповршина зида је третирана као једна поврšинаповршина на којој су фреске сликане јаким контрастом светла и сенке и просипају је из оквира архитектуре и спајају с истинским тродимензионалним скулптурама. Крајњи израз барокног илузионизма постиже се на своду прве [[Исусовци|исусовачке]] цркве у Риму, познате као ''[[Ил Џезу]]''. Заједничка карактеристика тих скулптура је њихова надмоћ над архитектуром која одлази потпуно у други план. То је најочитије на пребогатој фонтани ''[[Ди Треви]]'' у Риму.
 
 
Ред 57:
*[[Барок]]
*[[Маниризам]]
*[[RококоРококо]]
 
== Спољашње везе ==