Овсеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
Насеље се први пут помиње 1717. године, након протеривања Турака.
По Ерлеру 1774. године "Офсеница" је претежно румунско место у Јаручком округу.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> То место је после било спахилук, чијих је 34 1/8 кметовских сесија држао 1839. године земљепоседник Лазар Карачоњи. Када су 1788. године бежали Срби пред Турцима преко Дунава, две породице србијанске су смештене у Овсеници.
У насељу су живели Срби и Швабе, а по евиденцији из 1839. године католика је било више - 952, а православаца 258. Тада се помиње само католичка црква у месту. Швабе су основале католичку парохију у Овсеници 1803. године. Православни свештеник 1824. године био је као администратор Максим Марковић.
По државном шематизму из 1846. године у том месту са 285 становника, црквене матичне књиге крштених и венчаних се воде од 1779. године, а матица умрлих од 1781. године. Парох је био поп Лука Поповић, а школа није постојала. Двадесет година касније, 1867. године број православних душа се смањио, на 248.
Црква православна посвећена Св. арханђелу Гаврилу, мала од плетера, покривена сламом, подигнута је не како се наводило 1810. него после 1839. године. Њен иконостас су радили чланови руфета молерског 1743. године.
Ред 37:
По "Српском свештеничком календару" из 1908. године у Овсеници (Соки) је парох био као администратор Александар Поповић, а 1922. године јереј Душан Гајић, са 14 домова православних.
У Овсеници је рођена позоришна глумица [[Софија Поповић-Максимовић]] удата Ристић (05.08.1851-05.04.1921). Радила је са успехом у Српском народном позоришту у Новом Саду.<ref>Боривоје С. Стојковић: "Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба", Београд 1979. године</ref>
Из тог места потиче и новосадски банкарски чиновник а познати планинар Петар Дећански (1881-1971).
| |||