Социјалистичка Република Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 1.180.215.6 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović |
мНема описа измене |
||
Ред 30:
| Датум_догађај4 = [[28. септембар]] [[1990]].
}}
'''Социјалистичка Република Србија''' (скраћено '''СР Србија''') је била једна од шест [[република]] које су сачињавале [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичку Федеративну Републику Југославију]] (СФРЈ)
Била је највећа и најмногољуднија [[Југославија|југословенска]] република, састојала се из три дела - [[Централна Србија|уже Србије]] и две [[Аутономна покрајина|аутономне покрајине]] - [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|САП Косова]]. Главни град СР Србије био је и главни град СФР Југославије - [[Београд]].
СР Србија настала је [[
== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Србије|Србија у Народноослободилачкој борби}}
Настанак Социјалистичке Републике Србије нерскидиво је везан период [[Други светски рат|Другог светског рата]] од [[1941]]. до [[1944]]. године, као и [[Народноослободилачка борба народа Југославије|борбу југословенских партизана]], предвођених [[
Априла 1941. године [[Краљевина Југославија]] је била нападнута и окупирана од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]], предвођених [[Трећи рајх|Трећим рајхом]]. Већ током лета у западној Србији је избио устанак против окупатора, који се убрзо проширо на читаву територију Србије, али пре свега на [[Шумадија|Шумадију]]. Током јесени створена је прва [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободна територија]] у тад окупираној [[Европа|Европи]], под називом [[Ужичка република]]. Окупатор је убрзо окупио веће снаге и под страшним терором покушао да угуши устанак, али се главнина устаничких снага пребацила у [[Црна Гора|Црну Гору]] и [[Босна|Босну]]. Током [[1942]]. и [[1943]]. године главна устаничка жаришта на територији Србије су била у јужној Србији.
У лето и јесен 1944. године долази до пробоја партизанских снага из правца река [[Лим (река)|Лима]] и [[Дрина|Дрине]]. У исто време на [[Дунав]], код румунске границе избијају јединице [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] [[Црвена армија|Црвене армије]]. До краја 1944. године заједничким акцијама Црвене армије и јединица [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|НОВ и ПОЈ]] ослобођена је територија централне и јужне Србије, као и Војводина.
Иако су тада још увек, под покровитљеством [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]], трајали преговори између руководства [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а и краљевске Владе око дефинитивног стауса [[Југославија|Југославије]] на ослобођеној територији је отпочело формирање нових органа „народне власти“. У тек ослобођеном Београду је од 9. до 12. новембра одржано Прво заседање [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС) на коме су усвојене одлуке донете на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]] о будућем федералном уређењу Југославије.
Априла [[1945]]. године у Београду је одржано ново заседање АСНОС-а на коме је он преименован у Народну скупштину Србије и тада је званично настала Федерална Држава Србија. После проглашења ФНРЈ, новембра 1945. и доношења [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|Првог устава ФНРЈ]], јануара [[1946]]. Народна скупштина Србије је [[19. фебруар]]а [[1946]]. године Федералну Државу Србију преименовала у Народну Републику Србију. Новембра 1946. одржани су избори за Уставотворну скупштину на којима је већину однела листа Народног фронта Србије, на челу са Комунистичком партијом, а јануара 1947. године донесен је и Први устав НР Србије.
| |||